Recimo koju

ствари у љему иаравно да су даиас обсолетне као н. пр. одношај иреколитавскихј Словена, одношај према крајњој левиди и њеном становишту. Ал! као ва;кмој Фазп наше полптпчне борбе, ваља свако да се дубоко поклонп иред бечкеречким ирограмом и правац у њему може и данас у главпом служптн правцем пашој полптпчној борби. Но у доба бечкеречког програма настао је чптав преображај у унутарњој полптпцп Ј г гарске. Тај је преображај почео са борбом државне властп протпв Хрватске, док ова нпје етуппла у такав одношај према Угарској, да државна власт Угарске располаже и са Хрватском. Мађарскп државнпцп, такп после нрвог мамурлука пза норавнања од г. 1867.. оставилп су доиекле народностп иа страпу, на су сву своју пажњу обратплн Хрватекој. Ту сс мађарски државппцп велпком успеху падати ппсу моглп. Таки иза дуалистпчне ере. морали су Хрватп осетптп, да о одиошају Хрватске према Угарској, као што га је хтела регппколариа депутацпја од год. 1866. неће моћп бптп говора, већ да ће Маћарп хтетп Хрватску Угарској потчппптп. Зато је пза онога „братетва“ са Мађарнма, којс је нза октобарске днпломе у Хрватској владало, иастало право огорчење нрема Мађарпма. Саббр хрватскп од г. 1867. доста је јабпо томе израза дао.*) Мађарска влада морала је бптп па чисто, да са хрватскпм сабором, као што је онај од г. 1867. бмо, иеће ипкад моћн спровестн својс намере у обзиру одиошаја Хрватске епрам 3 гарске, Зато буде исти сабор раснуштеи, влогласин Раух за бана пменован п иови пзборнп ред октропсан. Са октроисаним пзборнпм редом, са ужаспом преспјом, коју је Раух упо-

*) у то доб.т спада п онај закључак хрпатског сабора о c-iosh Хрвата и Срба и о равиоправној уиотреби латиниЦе и ћнрилице.