Recimo koju

III. КИКИНДСКИ ПРОГРАМ И РАСУЛО СРПСКЕ НАРОДНЕ СЛОБОДОУМНЕ СТРАНKE.

Кад се ирегледа полптпчна борба српског иарода у Угарској и у Троједницп за последљих двадесет п пет годгша, то се мора свако дубоко иоклонптп устрајностп тога народа, којп је поред толпкпх непршшка, толикпхпрогонства, ппак иепоколебпм стајао иа бранпку свога народнога бпћа. Но у повестнпцн те борбе бно је један тренутак, где се могло о тој устрајностп посумгватп. а тај је тренутак бпо у злосретпој годппп 1884. Нема сумње да је народ српскп, пза своје борбе од двадесет и впше годпна, кад је впдпо неуспех иа све страпе, кад је видио да му положај све то тежп. све то горн бпва да је морао застати п сам себе запнтатн : може ли се н даље тако, иема лп нзлаза, да се. до бољег, до повољнпјег положаја дође? Положај је песносан поетао. Српски иарод је са свнју страна сумљнчен, гоњеи бпо. Прн том свуда худо матерпјалпо стаље усљед рђавог државног газдииства, паје ли чудо да ,је у тпм прплпкама срнскн народ своју стару свежост за политпчиу борбу пзгубпо н да је у љега нека апатпја пастала. За српскп народ могло се тада pekn : борпо сс, па се п уморпо. Та умореност свуда се осећала. Осећала се п код српскпх послаппка па угарском сабору. Мепп се бар нпје впше мплнло бптп па угарском сабору. Нуипх једапајест годппа борио сам се ua том сабору, борпо сам се у