Recimo koju

36

стпчном добу ппак мптрополпт Стратимпровић ппје дао владп, да се меша у нашу цркву, као што то дапас бива. Ја држпм, да је у оно доба наша хпјерархпја пропустпла, да у иашу црквену управу уведе оне реФорме, које су бг/ле пужпе п које су се тада дале, у духу мсточпе цркве, у љеном еппскопалном духу спровести. Наравио, да бурпа г. 1848. ппје бпла за реФорме црквене. Патрпјарх Рајачпћ био је вшпе полптпчна, него црквеиа поглавпца. А псто тако п доба пза октобарске дппломе нпје бпло за црквепе реФорме. II тада се патрпјарх Рајачпћ впше као полптпчна, пего као црквепа поглавпца сматрао, п у оио доба, кад је мпслпо Воlводнну „рекопструпсатп“, наравно да је мало могао мпслптп на црквене ре. Форме. Тек у г. 1864. када се пза „полптпчнОг“ сабора г. 1861., првп иут састао расправпп народпо-црквенп сабор пли као што се тада још звао „народпп саборТ почело се мпслнтп о нужгшм реФормама. у црквеној управн. Но баш у огго доба, вггдп се ггеггзмеран уплпв полпттгчггпх околггостп на ггаше црквегге стварп. Тада се срггскп ггарод палазпо у ггајбујппјем току своје полптпчпе бо])бе. Још је мисао овлаћавала о усггоетавгт Војводпгге. Још крајем г. 1862. долазпла је велпка сремска депутација у Беч, да молп за решегве зак.вучака благовештенског сабора о успоставп Војггодгше. На кад је мпсао ,о Војводшш ггочпњала да бледи, јер сс паде о његгој успоставгг свс то впгне губпле, тада оггет превлаћује мпсао о ароггдовању жупигтја, п о сммоуирави муппцгшској, са којом бп се српска пародпост крепггтп гг утврђггватгг могмга. Нод тггм утпсцпма полптггчгге борбе, ггод утпском огге девггзе о „самоунравгН састао се гг конгрес од r. 1864 —5. Ма да се ггетп копгрес састојао пз доета