Recimo koju

49

покрет после много и много годпиа родпо плодом уједињења Немачке п Италпје. Српска омдадпна у оквпру државног жпвота наше отаџбпне наравно да се иеда сравнити са иемачком и талпјанском омладпном, нпти је пкада наша омладина такву тенденцију могла иматп као немачка п талпјанска омладпна. Српска омладина постала је у скромним околностима. Ђачка српска друштва у Пожуну п Пешти у очн бурне г. 1848., нису нмала толико политичког, колпко књижевног значаја. Ал’ и тадашња омладпна у својпм списпма одушевљавала се за Српство и за Словенство. Уг. 1848. постала је та ђачка омладииа поборнпком српске народности. Тадањи „ђацп“, који су дошлп пз Пожуиа u Пеште у своје српске крајеве, бнлп су правп апостолп за српску ствар, а неки су своје апостолство жпвотом платилп. Још- се није наш.то перо да као прплог повеснице оних бурних даиа опише деловање и жртве тадање ђачке омладипе, а за повест тадањег српског покрета бпло бп то од доста великог значаја. Посде октобарске дипломе, па све до најновијег доба, омладина је играла важну улогу, и омладинске скупштпне заузимаће доста зиаменито место у повесницп наше политичне борбе у овим крајевима. Но тадања омладипа пмала је Једпу главну идеју, за коју се борнла, а та Је идеја била, идеја српске иародности. За ту идеју улагала је она сву своју снагу: коЈе у књпжевном раду, које у друштвеним одношајима, будећи свуда свест српску. У то доба цветале су омладииске књцге, омладпнскп календари, омладинске забаве: села, предавања и т. д. При том Је та омладнна била \джгршлинирана, купнла се око народног оргаиа „Заставе“, призиавала је аукторитете, подвргавала се водству. У паЈповије доба промењен је карактер омладиип, нли бар једног дела омладпнс.