Recimo koju

50

Ја себп ту ггромену лако разјашњујем. Као што је омладнна ватрено иригрлпла пдсју народности, која је постала етрујом у Европп, тако се ње морала дотакнутп и велпка струја за преображајем лруштвешш, која се струја манпФсстпра у западу Европе у борбп рада са каппталом. Соцпјалпстпчне пдејс п спстеме пмају нешто пдеалеог у себп. пе у том смпслу, да се соцпјалпзам борп за иека пдеална добра, напротпв он се борп за суштп матерпјалпзам, ал’ је пдеалан у томе, што хоће човечапство да ослободп од окова, у које су га друштвенп одношајп ставплп онм друштвенп одношајп, којп су се пз средњег века развплп п којпма ]е заштпта старорпмско право, што је у све законпке европске прешло. Борба за преображајем друштвешш пије нова. опа је поетојала вековпма. Згодпо пзражава етпчну суштппу соцпјалпзма, једна псторпчна Фрапцуска девиза. Кад су се прп крају десетог столећа сењацп у Нормапдпјп подпглп протпв епахпја, пмалп су девпзу. која је у старом Фрапцуском језпку овако гласпла; Nons snmes omes comme enlx (мп смо људи као п опп). Сва борба за друштвеппм преображајем кулмпппра у том, да се за сваког човека створе условп, да може зкпвптп као човек, п да се пе мора без своје крпвпце мучптп чптавог века као скот. Зацело да тежња за поболппањем друштвеног стања људп пма нешто етпчиог. Ншкн сталежп са њпховпм радом пе могу пздржатп борбу са каппта.том. Налп капптал ие може да пздржп борбу са велпкпм каппта.том. Соцпјалио пптање поста.то је горуће пптање иа западу Европе п створило је велпку лптературу ::: ) о соцпја.тпзму

*) Ја сам још као јШриста и.мао ирилике ća гласовитим проФесоро.м Лоренцом Штајиом, мојим учитсл>см и позппјнм пријатељем претресати социјалистичне теорије. Позиато је, да је .Торепц Штаји још пре четј)дес т година паппсао зпамелиту књигу; „Der Socialisnms uml Communisnms des hpiitigen Frankreiclis'", као што je позиато, да je оп пајзпанственпји критпчар со циј ал истич пи х теориј а.