Recimo koju

родности, јер ове су највпше иотиштене, па иоједпидп да би сумљу од себе уклоншш п своје себичне делп постигли, иду много иута још дал>е пего што влада то од љнх и захтева. Према томе стању етвари у Угарској, ми Србп смо сретно дотерали до тога, да смо у један ред дошли са Словадима: да нећемо моћн изабрати пи једног Србина наше странке иа угарскп сабор. На свакп начии да смо и ми у том много крнвн. Каже се, да еу у обзиру неуспеха нрн изборима криве изборие лпстпне, које су самовласно састављене, те је брисано и уметаио како је то власт хтела. Ал’ питам ја, кад би у шајкашком, у уздпнском, у турско-бзчејском, у т. каљишком, у белоцркванском пзборном срезу сви Срии глаеалп на каидидата наше сриске странке, бп лп могла влада у тим срезовпма, где је огромна већпна српска. свога каидидата протурптп?*) Но иаше растројство не постоји само у обзпру избора за угарски сабор ; оно постојп иа све страие: у жупаиијама, у варошкој општпип, у црквеној оиштпгш свуда смо растројени. Нема лп у тој жалосној поjaiui један главни узрок? Ја бих рскао, да главни узрок иашем растројству лежи у том, што иемамо никакве органтацпје. што немамо дисцшлгте у иашој иолптичиој борби. Некад је иостојала та органпзацпја, постојала је дпсцишшна у нашој странцп. Данас тога иема. Свако ради на своју руку и једаи другог не слуша. Нема впше аукторптета, него се иапротнв сваки аукторитет обара. Тога нокора, штоје даиас у Сомбору и у Панчеву, тога пије могло бити, док је наша странка била оргаиизоваиа. Први којп би се усудио раздор сејатн.

*) Нвкн Французм и Еиглези, који су долазилп у nanie крнјевс, да се обавестс о одншпајмма мародностп у Угарској, нису имкад моглм појмитп, да иародности, које су у већини у Угарској, не могу у парламенат да бирају своје кандидате донекле заиста и неиојмљива ствар.