Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika, S. 40

2 Afffſekuranz

Affſefuranz , #. осигурање, сигурност, обезбеbeme; — (in Зиј.) осигурни; —ahtitalt, 1. осигураоница. ;

Aſſefuriren, y. п. осигурати, обезбедити.

Зе, #. мокрица, бабица, бабура.

aſſentir-en, Y. a. примити у војнике; —ипо, fe примање у војнике.

Aſſeſſor, m, приседник.

Aſſignant, m. упутник.

9(i|ignat, m. yryheBHHR.

9lj{ignatav, m. YHIyTOBHHE.

Aſſignation, +. асигнадија, упута, |. Anweiſung.

aſſigniren, x. a. ſt. anweiſen.

Aſſiſenhof, шп. поротни суд.

Aſſiſtent, m. помоћник.

Aſſiſtenz, f. помоћ.

aſſiſtiren, \. beiſtehen, beiwohnen.

Aſſociation, #. удружење; (Фетеш), друштво, заједница; —3“, друштвени, заједничин.

Aft, т. одвода, грана, одводница, члан, чвор.

Aeſtchen, n. гранчица, огранак.

(еј ере, +. естетика, лепословље; —9%, 24). естетички, естетичан, лепослован.

Aſthma, n. cunwa; au — leidend, сипљанив, сипљив; — бејопитеп, осипљавити.

aeſtig, adj. гранат, крошњат, крошњаст.

Геј шта, ш. полетарац.

90 0ф, п. рупа од гране.

Aſtrolabium, п. астролаб, звездовор.

9 готод, т. звездочаталц; —1е, 7. звездочатање ; —0ф, 24). астрологијски , звездочатачки.

9 гопоти, ш. звездознанац, звездослов; —1е, Е. звездословље , звездознанство; —1%, 24). звездознански, звездослован.

УбАореге, п. гране, грање.

309, п. уточиште.

Atheiſt, m. безбожник : —, +. безбожница ; —erei, f. Atheismus, m. безбоштво; —0%, ad). безбожан.

Athem, m. yx, napa, auxaBe, Jaax; —holen, дихати , предисати ; aus dem — tommen, задувати се; ејпеи — зид бил, дахнути; zu — Топишен, дахнути, одахнути; letzter

—, зевање; јферее — , пихња, хропња, сипња; in ешеш —, на душак; --108, adj. saaynam, Ges ayme; —loſigfeit, У. сишња ;

—319g, m. Aaax; einen —-thun, JUXBYTE. atbmen, V. n. дихати, дисати, дахнути. Athem, Athemholen, n. дихање, дисање. Aether, m. erap , Hebo; —iſ<h, adj. erapCkE,

небески.

Atlaß, m. (Zeug) , araac, Kkynam; (Latdkartenſammlung), arzaur; —band, n. BPIa 04 KYMana. Attaque, f. nacp7, навала, загон.

Attentat, n. nanay.

Aiteſt-at , n. cBezonóa , cBeaouaucrBO; —iren, V. а, сведочити, посведочити.

Attich, ш. апта, бурјан ; ш Зи. аптов, 24). —|tengel, па. аптика; —јгаиб, ш. аптик, аптовина.

Alz, 6. храна, мека.

aecbbar, adj. гризак, љут. ;

apb=01, Yy. a. изгристи, пројести; (zu eſſen geђен), хранити, питати, крмити; (loden), Baбити, мамити; (бе; дел Rupferſtehern), pe-

M

aufbinden

зати, урезати, вајати; —епо, 24. љут, једак, гризак; —битују Евајање љутом водом; —иту, + питање, храњење, храна, прехрана, препитање, крма; —шајјет, п. љута вода.

au , int. Baj, aBaj, jao, 0, Bajue!

Au, +. лука, палучак.

ацбф, сопј. и, такође; 'оте ацб, као и; IDE аиф, макар; —1196, ни, нити.

Auction, #. дражба.

'УјиоНот, ш. авдитор, војнички судац.

Зе, #. ливада, лука, палучак.

Auer-hahn , т. тетреб; —ђепне, #. женка од тетреба; —0%9, ш. тур.

ац, ргаер. на, за, по, с, са, у, уз; — einen 39тЕ теђеп, путовати куда; е8 деђе — neun, прошло је осам; — immer, за увек, DD Фријепо —, од младости; —! хајде! на, HOте! — lateiniſ< зе, латински, по латински итд.; — feine УПЕ, никако; — Der Stelle, таки, 0A4Max; — dent Kreuzer auszahlen, платити до крајцаре; — ођег аб, више или мање; — је, бити на ногу; 1 der Herr auf? је ли господар yecrao? — und ab gehen, meтати торе и доле; — daß, да, нека, — 1. davon, идиди !

aufächzen, м. п. јекнути, зајечати.

auſacern, Y. a. орати, узорати, преорати.

ашјагђенеп, у. а. порадити, потратити у раay; das Eis —, просећи лед.

aufathmen, у. а. дахнути, одахнути, предахнути, предушити, предисати; DDne aufzuathmen, без предушка.

aufäßen, |. aufbeizen.

aufba>en, у. а. попећи.

аијбађуеп, у, а. метнути, положити на носила, на одар.

aufbanſen , v. a. на хрпу слагати (снопље).

aufbau-en, у. а, сазидати, саградити, зидати, градити; —иид, +. грађење, зидање.

aufbäumen , y. а. навити оснутак (на. врати20); jid) — у. т. учловити се (коњ).

aufbefinden, 9), У. г. бити на ногу, нележати; находити се.

Aufbe finden, n. здравље.

aufbehalt-en , v. a. (aufbewahren), A0XPAHHTE, хранити, сахранити, чувати, дочувати, сачувати; (ушсиабеђаНеп) задржати ; (niederТеје) положити, оставити; den ои —, нескидати шешира; —ипд, +, храњење, чување. :

aufbeißen, у. 2. прогристи, разгристи.

aufbeizen, v. а. пројести, прогристи.

aufbellen, у. п. залајати, лајати.

aufberſten, у. berſten,

aufbetten, Y. a. 1020XHTH HA IOCTEæÆY ; наместпти постељу.

aufbewahren, \. aufbehalten.

Aufbewahrer, m. хранитељ, чувар.

aufbiegen, V. а, узвијати, узвинути, привинути.

aufbiet-en , v. a. (Truppen 2c.) , кудити, сакуг пити, сазвати; Зсугобее —, навестити, наповидети заручнике; аце8 —, учинити све могуће , употребити сва средства; —019,

#. купљење, сазивање ; навешћивање, на |

повест.

aufbinden, у. а. везати, свезати, привевати, *