Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

Baret

медвеђа ступа, траторак, ћуранова креста, примог, Acanthus L.

Baret, п. капа.

bar-fuß, аду. бос, босоног ; —јивег, ш. фратар босоног; —häuptig, adj. T01071aB.

Bärin, У. медведица, мечка.

ахђе, #. барка, чун.

barföpfig, |. bavbdubtig.

Bärlapp, m. црвоточина, Lyeopodium clavatum L.

Bärme, f. \. Gäſcht, Hefen.

barmherzig, adj. MA20CP12H, милостиван , милостив; ће. невољан, бедан, сиромах ; тен, 4. милосрђе, милост.

Büär-muſfſ, m. колчак; —тинет, материца, матица, матернида.

Barn, ш. јасле, штагаљ; мрежа, пређа рибарска. Barometer, n, (m.) барометар.

Baron, m. 6aPou ; —eſſe, —in, f. 6apounna ; —ie, —tči, f. баронство.

Barre, У. шипка (злата или сребра).

ЗВагтете, #. преграда, заграда.

Дата, ш. питка, окун, бандар, гргеч, костреш (риба), Регеа fluviatilis; —, 24). 0с0ран, прек.

Захјеђаје, +. тотовина.

Barſchheit, fk. осорност.

Bart, m. ópaza; — an der Aehre, ocje ; über des Kaiſers Bart ſtreiten, c8ahaTi ce ORO трица.,

Bärtchen, n. брадица.

Затје, +. рибја кост.

Вас јађеп, ш. брк (од рибе); — та, п. Ђип, andropogon grillus; — ђаау, п. длака од браде.

Barthe, +. брадва.

бас, 29). брадат.

bart-los, 24ј. голобрад, ћосав, ћосаст; —јфеrer, ш. бербер, берберин; —тафђ, ш. бркомаз. Даја, ш. базалт.

Вајс, #. тета, тетка, стрина,, ујна.

даје, #. босиљак, босиок, босиље.

ај И8Е, ш. василиск.

Вазгепеј, ј. Relief.

Baß, m. бас, крупан глас.

Baſſetchen, п. басет.

Baßgeige, +. велике егеде, гусле.

Baſſiſt, шп. басиста.

Baſſon, т. фагот.

Baſt, m. лико, лик, лика, луб.

Baſtard, ш. копиле, копилан, курвић, полутан.

Зајјет, 6. бастија, бедем.

baſt-en, adj. 20x08; —ſ<huhe, Baſteln, pl. nocroле од лика; — јен, п. личина.

Bataille, f, 60j, битка.

ВиашШоп, п. батаљон.

Batiſt, m. патист.

Batterie, f. 6arepunja.

Batzen, ш. беч (новад).

Зац, т. грађење, зидање, грађа, грађевина, (ог Вијапши.) грађевни; — des Körpers, узраст, стас, струк ; — der Füchſe, јама, јазбина; ópaor; auf den — kommen, бити осуђен на робију.

дацбац, ш. баук.

E

Baumfalk

Bauch, m. Tpóyx; — eines Schiffes, 60x; die Kanone if апј беш —, топ лежи на земљи. | Bauchdiener, m. ждера, ждеравад. Bauche, \. Beuche.

Вацф-јец, п. потрбушина, пабушина; —fett, n. сало; —ј 16, ш. лијавица, срдобоља; —душттеп, п. грижа; —дит%, ш. потпруг; —ig, Vâu#19, 24. трбушат, трбушаст; — ап ђе, i, трбобоља; —тшешеп, ш. потпруг, волан; id)meraen, pl. Bauchweh, п. трбобоља; —јене, Е (етез ЗЗатде8), нафа; — ђе, т. потрбушина; — würmer, pl. т. глисте; —zwang, \. Stuhlzwang. bauen, у. а. градити, зидати, саградити, начинити, доградити, назидати, радити, делали, тежати, обделавати; апј јешап) —, уздати се y Kora; Slöſſer in der Luft —, no BeTpy куze rpaAnrH; Seide, Wein —, производити.

ацет, ш. кмет, сељанин, сељак, тежак; (Зиђе in der Karte), долњак, горњак ; (ит Ффафе ſpiel), пеон ; 53. простак, суров, парасник.

ЗВаџет, п. кавез, крлетка.

баџетбај, 20). сељачки, простачки, прост; аду. сељачки, простачки, просто.

Bäuer-in, f. сељанка, мужача, сељакуша, сељакиња ; —iſ 24). сеоски; 2. груб, суров; параснички, простачки.

Bauerkleid, 1. гуњац, сурдума.

Bauern- (adj.) сељачки; —јгођне f. работа, кулук; —јапо, ш. сељаштво.

Заџег-рјего, п. коњ прости; — [haft, ft. сељани; —јфепке, #. крчма проста; —јргафе, Е језик простачки; — Зшапт, \. Bauer; —ſtolz, m. OXO0l0OCT Hpocraduka; —CDIpel, m. npocTaR; volk, n. Bauersleute, pl. сељани; —!ејеп, п. сељанство, сељаштво.

baufällig, adj. crap, Tpomax; das Haus iſ —, хоће да се ITOPYIIE Ryha; —teit, f. CrapocT,

трошност. Bau-frohne, f. Baudienſt, m. xyayx; —führer, m. традилац.

Вацеи ш. мера зидарска; —дејалдене, т. робијаш; —десиј, п. скеле, скела, лазила, козе, коза; —ђо, n. грађа; — ит Е. аркитектура, трађевинетво; —!еце, рт. надничари, тежа ци; — li adj. im baulihen Stande, y a06P0M стању; —По ЕН, #. грађевина.

Baum, m. дрво, дебло, стабло; die Bäume ant Wagen, am Schlitten, pyaa.

Baumaterial n. rpaba.

Baumbaſt, m. лика, луд.

Bäumchen, п. дрвце.-

Ваше еу, ш. аркитект, неимар, наимар, гра= дитељ, градилац.

baumeln, у. n. љуљати се.

bäumen, baumen, у. а. навити, навијати (на вратило); притиснути (сено мотком); —|td) у. п. скакати с дрвета Ha ApBo; (von Pfer-

den), пропињати се, пропети се. Зашитеја, т. црновац, кратуј (птица); — Тебе, # јетрењак, — % ој, |- Laubfroſh; —frudt, #. воће, плод; —gang, m. ред дрва; —(дат ten, m. воћњак; —gärtner, m. BPTAP; — grille, # чврчак; |. Baumhad>er; —hadcer, m. пузавац; —ђату, и. смола ; —leđe i, :kWBN, ограда, живица ; — höhle, f. aya; —hüp-