Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika, S. 669

___ прикоран прикоран, на, 0, adj. |d)dnblid). IPEKOPHSNEE, I. die Zeit zwiſchen Oſtern und Georgi.

прикорити, орим, у. а. р. Зогтоноје шафеп.

прикотнети, ним, YV. p. anbrennen.

прикрајак, јка, ш. Дап; у прикрајку, аб ſeits.

прикрасти се, адем се, V. г. P. herbeiid)leid)en. :

прикренути, нем, т. а. р. зиштафел (оје Thür).

прикривање, ња, п. зиђебен; — болести, ujimulatton.

прикри-ти, ријем, у. а. р. —вати, вам, YV. a. i. bebeđen; — ce, Y. 7. ſi< verſteœen.

прикри-чивати, чујем, У. п. 1. —чити, чим, “. p. Einem die Ohren vollmachen bei einem Auftrage.

TPHEPNETE, MEX, Y. a. pf. dahin lenken (das Schiff); verſchaffen.

ITPHEEPIAK, Ika, m. Anhängſel, Verlängerung (eines Wortes). : ;

прикрпина, f. Anhängſel.

прикрпити, пим, Y. a. p. zuſliden. :

прикрутити, тим, у. а. р. јенег anziehen.

INHEJMAKE WKA, m. Gehilfe des Beiſtandes bei hochzeitlihen Zeremonien.

прикумипца, + (Феб бег кумица.

прикупити, џим, У. а. р. зијапштепбеиден; — ce, v. T. jid) fa{jem, zu ſi< kommen; id) ſammeln. ; =

прикупити, пим, Y. а. р. бази faufen.

прикупљање, ња, п. Ђаз Зијаштепбитдет, Sammeln.

прикупљали, љам, У. а. 1. 13 што пас) зп-

ſammenbringen ; — ce, y. x. ſi< ſammeln,

fich faſſen. :

прикуска, # Jmbifß, Beieſſen.

прикуцало, л. Ђег lebte im Reigentanz.

прикуцати, ам, У. р. прикуцавати, вам, Y. 1. anjd){agen, anjd)mieben. ES

прикучивање, ња, п. Ушђеги.

прикучи-ти, чим, У. 2. р. —чивати , чујем, y. a. i. nahebringen; — се, 7. т. 15 nähern.

прилагање, ња, п. ба8 Зентадеп, Зијевел.

прилагали, лажем, у. 2. j. zuſeben, beilegen.

IPHILIÔTATE, 13ZÆeCN, у. a. p. dazu lügen, hmzulügen. +

прилато-дити, дим, YV. 2. р. —ђавати, вам, у. a. i, accomobiren; — се, У. г. ſi accomodiren. прилалођавање, Ea, n. Accomodiren.

прилажење, ња, п. прилаз, т. Herantreten.

прилазити, зим, У. n. i. herantreten.

прилапнути, нем, Y. a. p,. fleben , anfleben.

ITPI1CBAK, BEA, m. Anguß.

прилевали, AM, Y. a. 1. zugießen.

прилегање, ња, n, Niederlegen.

приле-гати, ежем, ч. п. 1. —гнути, гнем, —ћи, етнем , у. N. p. 158 теђегбисет, niedexlegen. :

прилегач, та. Wieſenſchnepfe; Bekaſſine,

прилежа-вање, ња, п. 5!е1; —вали, вам, v. i. #56. беје дел.

прилеж-ал, на, 0, adj. Нед —ност, и, +. — ање, ња, D, Fleiß.

лрилењ, 2, 0, 24). ziemli< träge, etwas faul.

— 267 —

примарити

IPHZCIAK, IKA) m. Heftpflaſter; Napfſchne>e ; Art Vogel, siítta europaea; — Велики, Griinſpe{<t, Вшијрефе — морски, Art Seeidnedđe, patella; ohiton sulcatus; — peuHH, 90 ивјфиесе, апсу.

прилепац, т. морски, Угарјуефнесе.

прилепача, +. "Вефлете. ;

прилеп-ити, им, YV. а. Pp. —љивати, љујем, y, a. i, anleimen, anfitten; — ce, y. г. Пе ben bleiben. :

прилепчив, а, 0, 24]. апјебелђ; —ост, и, i, Contagióſität, Anſte>ung. :

приле-тати, ам, у. п. 1. —тети, тим, 7. п. p. anfliegen, herbeifliegen, zufliegen.

прилив, па. 305 ; прилив и одлив, Fluth und Ebbe. :

прилика, f. Ebenbild; Hamza CIHKA прилику, gleih und glei< geſellt ſi< gern; 70 muje његова, прилика. , ift niht ſeines Gleichen; Bild ; Zeichen ; Wahrſcheinlichkeit WO CBOJ прилици, wahrſ<einli<; Beiſpiel; 5a прилику (н. п.), зпш Beiſpiel; Gelegenheit; npzликом, бег Gelegenheit.

приликовали. кујем, 7. п. 1. д1е19) јеби, рађел.

прилип, m Wandkraut.

IPHAJHTE, JHBjECM, V. a. p. zugießen.

приличан, Ha, O, adj. ähnlid); geziemend; paſſend; mittelmäßig. [рајјеп.

приличити, чим, V. n. i. ähneln, ähnlich ſein;

npuanyje, n. Ebenbild; Angemeſſenheit. прилично, аду. рајабет, geht ап. приличност, и, f. Angemeſſenheit.

прилог, ш. ЗеНаде; бабе, 5Орјегдабе; Anhang, Anlage, Anſchluß; Vortheil; Adverbium, Nebenwort, Prädicat.

приложах, ошка, ш. Зијоаде (beim Fleiſ<).

приложити, жим, у. 3. p. zulegen , beilegen; “ darbringen.

приложник, ш. Geber einer Opfergabe.

приложница, #. Geberin einer Opfergabe.

npnayA, A, 0, adj. närriſd. прилуп-ити, пим, —нути, нем, У. A. P. BPATA, zuſchlagen.

приљу-бити, бим, 7. а. р. —бљивати љујем, y. i. liebgewinnen ; anpaſſen; — ce, YV. IT. paſſen, ließen; ſi< anſ<miegen.

приљубљивање, ња, n. baš Siebgewinnen, Anpaſſen. ,

прима-кнути, нем, —ћи, макнем, У. 2. р. зп“ rüden, zuſeßen, zunehmen; — ce, V. T. Der: зити еп. ;

прималац, аоца, m. Ginnebmer, (myb{dnger, Uebernehmer, Rezipient.

примаљ, m. GeburtSarzt, GeburtShelfer.

примаља, +. Hebamme,

примаљство, ва, п. Фебисабије.

примам-ити, мим, у. 2. р. —љивати, љујем, v. 4. i. anlod>en.

примамљив, 2, 0, adj. verführeriſ< ; —ocr, и, f. das Anlod>ende,

приман, мна, 0, adj. angenehm,

примање, ња, п. Nehmen , Annehmen , Empfangen, Bekommen. ДОК

примарити, рим, у. 2. p. beim Feuer meid) machen; heiß brennen (von der Sonne, wenn ſie im Sommer zwiſchen zwei Wolken ſcheint).