Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika, S. 760

трокутан

трокутан, тна, 0, 3dj. breiminf{ig.,

трокуће, n. Dreie>,

тролетан, тна, 0, ad). dreijährig.

тролетница, $. dreijähriges Fieber.

тролист, A, 0, adj, dreiblätterig ; —HHK, m. Akelei,

тром, A, 0, ad). träge, faul, \<werfällig.

тромеђа, f. ein Ort, wo drei Gränzen zuſammentreffen. тромесечан, IHA, о, ad). dreimonatlid.

тромирити, рим, V. i. ben britten Zag eſſen, ſtrenge Faſten.

тромост, и, +. Феоега јен, Trägheit.

троног, а, о, adj. dreiffüfſig, dreibeinig; —, m. Dreifuß.

TPOHOÆXAL, IIIa, m. Dreifuß.

E A, n, das Einweihen einer Kir-

es

троносати, ошем, V. a. i. Ф рт. цркву, бе Kirche einweihen.

TPOHOIIKE, ady. auf drei Füſſen.

тронут, а, 0, adj. gerührt, bewegt; —oCT, H, f. Rührung.

троњосати, чу. трањасати.

TPon, m. Zreber, Treſter, Hefen.

TPoINaP , m. Art Kirhenliedes bei den Grieбе; —ити, им, у. 5. оте reden.

тропев, шп. Terzett.

тропика, +. Waſſerſucht.

тропин-а, f. —e, f. pl. Treber,

тропој, In. Zerzett.

Tpom04, 4, O, adj. bon drei Stü@en, von drei Tuchbreiten.

TDONO.BRH, DHA, 0, ad}. dreifeldig, dreifantig,

тропоље, ља, n. Dreied. ·

тропројан, т. бег бсег Brotlaibe ißt.

тропрстац, сца, та. 8ее.

тророт, 4, 0, adj. dreihörnig.

троска, # Фа абе. ;

троскот , шп. Vogelfnöterig , polygonum ariспјаге; —њача, f. artemisíia dracunculus (Pflanze).

тросложан, жна, о, adj. dreiſilbig.

троенопица, ( Kreuz von drei Garben.

Tpocr, f. Rohr.

тростран, а, 0, 23. беше о.

трострук, a, 0, adj dreifach.

троу-гао, гла, ш. Фтегеб —гли, ла, 0, 20]. рхете о; —гловање, ња, n. Zriangulirung; —гловати, тлујем, у. i. frignguliren.

троха, +. Broſame.

трошак, шка, 1. Aufwand, Koſten.

трошан, шна, Ho, adj. zerbre<lid , li.

трошарење, трошкарење , ња, n. eit nit überflüſſiges Ausgeben aus einer mäßigen Einnahme; mäßiges Taſchengeld.

трошарити, им, трошкарити, им, у. 1. ce, V. r. mit mäßigen Einkünften ſein Aus8fommen haben. |

Tpomannja, m. Verſchwender.

TPomeBe, Ea, n. Behren, Brödeln.

трошити, шим, VV. a. i. zehren, апедебен; бео keln, brechen; — ce, y. т. ſi< in Unkoſten ſeßen; zerfallen.

трошице, аду. епу.

дебтебе

= тебе -——

трудан

трошице, f. pl. Фиифел, 5818феп.

трошност, и, 5. Уба тате, Фебге је.

трпанац, нца, m. wenn der Raum vollgeſtopft iſt, daß man fi<h ni<t rühren fann.

TpH-abe , 3, n. lebereinanberbdu{en , (in pađen; —aTH , ax, y. i. übereinanderwerfen, einpa>den ; — ars ce, ax се, у. т. [1% wohin drängen.

трпеж, m. Geduld.

трпежњак, m. Ziſ<tu.

трпез-а, f. Ziſ<h, Mahl; — ap, m. Tafeldeder; —-AaPpes , a, 0, ad). des Zafeldeders; - aPHja, f. Speiſeſaal; —apcxz=, Ka, 0, adj. Tafelde>er-.

трпезник, m SIrudfeß.

трпељив, а, O, трпљив, а, 0, 20). duldfam ; ·—ост, и, f. Duldſamkeit, Geduld.

трпети, пим, yv. i. dulden, lerden, ertragen.

трпија, +. Freßſudt.

трпика, +. Ут Вит.

трпимост, и, f. Toleranz.

трпковина, +. Sauerdorn.

трпљење, ња, n. Ertragen.

трпни, на, 0, 204. рајто.

трпуњац, њца, ш. Фипоезипде.

трпут, ш. HundSzunge.

TPC, m. Weinrebe; Rohr.

трсати ce, Car Ce, Y. IT. i. feſt werden.

TDCHTH, HM, V.i. beendigen; — ce, V. r. ſorgen.

TPCje, ja, n. Weingarten ; Röhricht.

трска, f. Rohr; Mopcka, —, |panijdes Rohr.

трско-вац, вца, т. —вача, f. Bambusrohr.

тренат, а, о, 2дј. ſtämmig.

трет, —ика, f. Rohr.

TPT, int). um auszudrüden , bag (taš in mögli iſt.

трта, # Waldrebe.

тртак, тка, шп. Golbdhähnen; Zaunkönig.

тртана, 5. Фатјапе (9).

трти, трем, тарем, у. 1. гетеп, treten, ver#Пдеп; –- точком или колом, vrüDern; 228, Fla<s brechen.

тртица, 5. Феја vom Geflügel.

TPT-MPT , intj. um das verlegene Stammeln au8zudrüden.

тртосити, им, у. 1. \{uell daherplappern.

трћити се, ћим се, у. т. i. ben SĐintern in die Бађе те феп.

трћка, 6. Зефђиби, Haſelhuhn.

трћон, m. SRebenjted)et. :

Tpyóa, f. Trompete; — платна, Stüd Leinivand ; Rolle , Volumen; das aus8gezogene Garn am Weberbaum.

трубач, п. Trompeter ; —eB, a, 0, adj. des Trompeters.

TPyóeæzuKa, f. Schierling.

трубити, бим, У. а. 1. trompeten , poſaunen.

трубица, f. Rüſſel; Trompete.

трубља, f. Srompete, Poſaune.

_TPyÓ.beBe, a, n. Trompete , Poſaune.

трубни, на, 0, adj. Фхотревепе.

трубња, f. Trompetenſchall; Knallen.

TPYA, m. Mühe; —, f. Feuerſhwamm.

трудан, дна, о, adj. müde, mithſam; ſ<hwaänger. трудан, AHA, 0, adj. ſ<wanger.