Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

Bläſſe SS

Bläſſe , +. бледоћа, бледило; — am јегре, лиса; ет Pferd шј ећпес —, лисаст; Лисац.

Bläß-huhn, n. —ling, m. —ente, f. сарка, лиcea: Fulica atra, Linn.

208, п. перо, лист, лиска, SB{diter bon SBin теп, лишће; — боп 'Dapiet, листови; —ег nes Tiſches, даска: — епег аде, пила, теcrepa ; die öffentlihen Blätter , n0Bune ; |id) fein Blatt vor den Mund пеђитен, неизвијаTF; —ähnlih, 24). листаст.

Ва феп, п. листак, листић. E

blatien, v. a. 0ópaTE , брати лишће, комити, OROMHTH.

Зјанет, #. краста; Ме ЗаНеги, красте, козе, козице, оспе, ослпице , богиње.

blätter-bringend , adj. HCTOPO0JAFH ; geDađe= nes, n. пита; —04Db , \. Blattgold; —1g, adj. љускав, дрозгав; лиснат; —106, ad). es лишћа; — тадеп, ш. трећи желудац у преживача.

Blatter-materie, Е. —0, п. отров од козида.

blditern , Y. a. преметати , превртати књигу; кидати, брати лишће; 18 —, у. г. листа– ти се, цепати се.

Blatter-narbe, —grube, f. pana ; —narbig , ad). богињазв, оспичав , рохав, рапав; ет —ст Menſch , рапун, рапоња; —епттрјина, 3. цепљење коза.

Вегер фуратит, ш. печурка, гљива, —Табо, In. духан у листу; —е19, ш. јувка; — оеје, аду. лист по лист, на листове.

Blatt-floh, m. бухач, бухача, бубина; —401), п. злало у листу; —!аиз , +. уш, ушењак, мушица; —јаицег, m. Gyxamy --ſeite, f. страна; —ј бег, п. сребро у aucry; —ſtüd, п. главна греда, —101е ет, т. завијач, Рћаlaena, tortrix L, —31т, п. коситар у листу.

bſau, adj. плав, модар, сињи, плаветан; —, л. модрина, плаветнило ; —4ид у, 24). моAPOOE, плавоок ; —беете, у. Heidelbeere ; аџзјеђеп, n. плављење.

Bläue, +. модрило, плаветнило.

Bläuel, т. маљ, пратљамла.

bſauen , y. n. модрити, омодрити, оплавити.

bläuen, v. а. тући, бити, лемати.

Blau-farbe, f. плавило, плаветнило; —ђођ Ћ. варзило; —Гефеп, n. црвенперка.

bſäuli<h, adj. модрикаст, плавичаст. |

Blau-mahl , n. n0apuna , macinua; —mahlig, 203. модар; —теце, +. сеница; —јбите, i. пруска киселина; —ſhimmel, m. жеравј —јрефу, т. брељоч, пузавац; —ﬅrumpf, m. жена, списатељка ; —lditriD{, т. плаветни камен, очни камен, коњски камен, плаветњак ; —ајјег, п. небеска, вода (у кемији): —мМетег, т. бравењак , боровњак, црногај (птица).

Blech, m. дим, танеће, лама; —еп, yv. a. (gem. зађеп), платити; —егп, 24). лимен, ламен; —Dbommer, т. —биНе, ковачница. за лим; —ђалојфић, т. рукавица гвоздена; —ии36, f. танки новчић , брактеат; —пер, ſ<hläger, —ſ<mied, m. димар, клепар.

bleden, у. а. кесити се, церити се. ~

Blei, п. олово; —ађет, %. жица, руда оловна.

bleiben, У. п. остати, останути, населити се, скрасити се; настанити се; становати, 0-

blinzen

битавати; трајати, постојали; от деде —, погинути; Dei etmaš — , држати се чега; — laſſen, vy. a. оставити, оставити се, махнути се, останути се; Зеђеп, п. станак. 5{eibenb, 24). сталан, постојан, тврд; ег ђав feine —е О Не, неможе скрасити се.

61015, 24. блеђан, блед; —е, +. бледоћа,; белило, бељење: —еп, т. п. бледити, побледити; — Y. A. белити, убедити, —, n. бељење, попирање , белидба; —ш, #. бељарица, белиља; —ргаб, ш. белидо; ſucht, +. бледоћа; —!00п), +. зид, платно.

9 етђе, +. деверика, Oyprinus brama L.

D{ei-erH, 20). олован ; —ста, п. оловна руда; —farbig, adj. oxoBau; —{ebet, |. —ftiſt; gang, m. ﬅ. —ader; —glanz, m. npocra 010вна руда; —glätte, #. Glätte; —grau, adj. сив; —15Е, —ђаје, 24). оловнаст; — oth, n. каламир; —те у 24). по каламиру; — | фиит, f. или, т. каламир; —једе, п. ол080; das — an einem SBallen omlegen, ударити олово на AemaR; —{t, m. HHCaJPbRa, OA40Bка, плајзас; —1 0006, +. ливел; — weiß, n. белило; —зефеп, |. —ſiegel; —zeug, m. справа за одово стакларско.

Blende, %. врата слепа, прозор слепи; пањета; заклон од свеће.

blend-en, V. 3. ослепити, ископати очи ; забљештити; ће. заслепити, засенити; —евпо, 24]. бљештећ ; —јепјег, п. прозор од папира; —ајегие 4. слепица, татица; —[е0ет, \. Augenleder ; —ling, m. K01T71AH, KOINZe, уметак. (коњ); —rahmen , ﬅ. Blindrahmeu ; —ung, f. ослепљење, бљештење ; слепило, заклон; —!005, пл. опсена, засена, обмана; ein — оостафенл, заслепити, опсенити.

bleſſiren, y. 2. PAHATEA.

Bleſſux, +. рана.

Bleß , m. гвозден клин (у руда); —-faß , n. калионица.

20, ш. поглед, мах, миг, тренутак, тренуће; (Фефишиег), сјај, блеск; —ет, У. а. т16дати, гледнути, загледати , замерити, лотледати, бацити око; 15 — laſſen, T0Kaзати се; — 7. п. сјати, светлити се, блистати се; — feuer, N. лажни огањ.

blind, adj. caen; 1azan; (vom (Đ{a|e), MyTaB —ађеп, без зрна набити;, —ег Чили, празна, бука; —ег Ффи, хитад у ветар; —es (944, луда срећа; —ег ајјадтех, путник потајни; —darm, I. вулен.

Bſinde, m. слепац; — +. слепица.

Blindefuh, Виптешациз, +. жмура, тутмиш, тутумиш, слепи миш. i

blind-geboren, adj. czen од рођења, — heit, слепост, слепота ; —0198, 2ду. слепо; ho paso; —raDmen, m. OEBHD цртачки; јајетђе, #. слепац, слепић; 62. слепал, Baралица ; —јфив, m. хитац без зрна.

blinfen, y. п. сјати, блистати се, светлити се; светлудати се, пресјавали се, светломрLATE , CBETAOMPILEYTA ; mit den Augen —, мигати очима; намигнути.

Вие пибизфђеп, п. жмура, слепи миш.

blinz-en, blinzeln, y. n. шкиљити, жмирати, жми-