Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

Bindaxt

Bindarxt, Е брадва.

Binde, |. завој, врпца, свеза, поуз, повој, 0вратак, вео, поцулица,, појас (војнички). Ббитбиеп, у. a. везати, спутати, увезати, свезати, повезати, привезати ; еп Faß —, 0бручати ; етп 8иф —, укоричити; 19 —, У“. т. везати се; ап etwas — , држати се чега; —ст, ш. везач; бачвар, качар; —ет“

<lägel, т. маљица.

Bindeſchlüßel, т. кључ светога Петра.

Bindewort, n. (in бег Фргафтеђге), савез.

Bindezeichen, п. везица, раздељак.

Bindfaden, m. канап, дретва; —тоце, Т. клупче канала; —је , п. сапон.

Витђило, +. везање, свеза, привезивање; држанство, дужност.

Bindweide, + жуква, Запх уђе па Т,

Bingelkraut, n. штир, Мегептанза Т,.

binnen, prp. за, у, до; — heute und morgen, до сутра.

9Вшшпеп-ђегђ, т. унутарњи насап; — детоајет, N. воде од копна; —егтеђу, т. међуземски промет; —300, ш. међуземска царина.

Binom, nu. двоуд; —%, 24ј. двоуд.

Binſe, |. cura, poros; —nmatte, Т. асура, стура, рогожипа. :

binſig, adj. porozacr.

ŠBiogtapD, m. животописац ; —1е, +. животопис; —1т%ф, 24). животолисан.

Sdiquabrat, m. ABOMeTBODpORyT.

Birke, f. 6pe3a, 6pes.

birken, adj. 6pes08 ; —holz, n. 6pes0BHEa; meier, ш. купа брезова; —јај, т. буза брезова, сок брезов; —аб, —04, ш. брезовац, брезовача; —100/0, —ђаш, ш. брезик; — waſſer, \. Birkenſaſt.

Birkhahn, m. мали тетреб.

Birkling, m. брезова губа, гљива.

Birn, |. крушка; —башт, m. крушка) —бби= men, adj. &pymxkoB; —baumholz, n. крушковина; —-branntwein, m. KPYMKOBHILA; —fÖrmig, adj. KPpymKacr; —garten, m. KPYWHEK; —moſt, —wein, m. KPYWEO0BAIL, KPYWKOBAURA.

Birch, f. 208 (c 1ymk0n); —pulvex, n. барут, прах 3A 10B; —rTohr, D. пушка ловачка.

bis, ргр. до; — аду. док, докле, ITO ; —dabin, дотле, донде; — бог, донде; hieher , довде; — рог furzem, доскора ; ацј еше деобе Фебе, донекле.

Biſam , m. xomax ; —bo>, m. Biſamthier ; buffer, т. кицошан, гизделин; —tftaße, f. \. Zibethkaße; —forn , n. MomxaroB0O 8PHO; — ет, п. —ziege, У. мошак.

Biſchof, m. владика, епископ, бискуп; (Фен) пиће од наранче.

biſ<öfli<, adj. владичански, владичин, бискупски, бискупов.

8 фојбалу, п. бискупија, владичанство; hut, m. —müße, Е митра; —шапкег, m. плашт; —(аб, ш. штака, пастирски штап; —thum, \. Bisthum; —würde, f. 6ucxynuja, владичанство, епископство.

bišDev, аду. досле, досад, довде; —, 24. досадањи; досадашњи.

Bismuth, f. Wißmuth.

Biſon, |. пето фе.

ДАНА 53

blaß

Bisquit, n, GemnoT, пишкота.

Biß, m, уједина, уједање, окусак.

Bißchen, n. комадић, трина, Bajaoraj: (menig) мало, малчице.

Biſſen, ш. залогај, комад, кус; es gibt hier јутлаје —, овде се танко једе.

biſſig, +. бега.

Ваши, п. бискупија, епарвија, дијецеза.

bi8weilen, adv. каткад, катшто, овда онда.

86, (о Зијапитен.) молбени.

Bitt-e, #. молба, прозба; —еп, у. а. молити, замолити, молити се, мољакати, окапати, просити; ешеп зи УпНад — , позвати на обед.

bitter, adj. горак, жухак, грк, љут; (есбуехе), огорчен, опор, срдит, љут, једак; (БетВело im Reden), једак ; Боје, 24). веома срдит, љут, једак; —ро је, Е. блажени чкаљ; —атЕ, 24). веле студен, цича; —Т, 7. грчина, торчика, жукост; ће. опорост, огорченост, срдитост, љутост; —1% 24). горак; љут; аду. горко, љуто; —јађ, п. горка со; —ј 8, N. PA8BOAHUK ; — wafer, п. горка вода; — wein, m. neaeHam, nejeHOBaI.

Vitt-frohue, f. wo6a;—gQang, m. литија; —16%, — ређе, аду. на молбу, молбом, молбено, проceh, молећ, прозбено; —1d)tt{t, i. молбеница, прозба; —јеЏег, т. проситељ; —еђе, 24]. молбом, путем молбе.

Ва фе јео, п. раван, равница, рудина, пољана; —пој, т. суха зима.

98 а 45, ш. сипа, олигањ, улигањ.

Bläh-en, у. а. надути, надимати; 18 —, 7. т. надимати се, печити се, охолити се; —ипу, f, —ungen, pl. ветрови, надим.

98011, 24). бео, чист; светао, сјајан; го, нат; er 1ſt —, нема ни парице.

3 иех, 2. чаркаш; —тп, Y. п. чаркати се.

Ваптен, п. белица, чисти лист.

Blärren, у. п. кричати, кењкати.

Bläschen, n. мехурић, бешичица.

Blaſe, #. мехур, бешика ; пришт; клобук (на води); — з3ит ЗејШкеп , котао, ламбик; —balg, т. мех, мехови, духало ; —ln|HU= ment, n. свирала, свирка, свирајка.

blaſen, у. а. пухати, запухати, пирити, подухати, дувати; die Irompete —, затрубити; eu јеле —, свирати.

Blaſen-baum, т. жута OarpeHa, Colutea arborescens L.; —bru<, m. kae; —grün, п. пасјаково зеленило, пасјаковина, Rhamnus catharticus L.; —Dbut, m. капак, напа од коT4Aa; —nuß, |f. Pimpernuß; — pflaſter, n. xeхурник; — јебт, т. камен мокраћни; — јал, \. Bla- ſenbaum.

Blaſer, т. свирац, свирач.

Blaſerohr, n. пухаљка, пухалица.

blaſicht, adj. mexypacr, бешичаст.

blaſig, ad). мехуран; исприштао.

Blaſon, m. rp6; —iren , y. a. Malara (mmeре властеоске); тумачити знамења на грбовима ; —Пиј, +. грбословље; —1, m.

: грбослов.

blaß, adj. cyp, блед; —део, аај. жућкаст; дет, 2ај. зеленикасг; —т0вђ, аај. руменикаст.