Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

Boden

рогачи ; —јргииод, т. скок са сплетеним ногама.

SSoben, m. земља, земљиште, површје земље; (Fußboden), тле, тли, под, патос; (етев (је јабе8), данце, 3aAH0, AaH0; (Oberboden) , Taван; (Фогпбођеп), хамбар, житница; (пет lage), подина.; (im Pferdeſtall), roa6oj ; (im Flintenlauf), FYPjYE, огњиште, торна, хазна; auf den —, 01e, на земљу; аш —, на тлима; —едеп, поподити; ји — оегјеп, бацити на тле; зи — отибеп, потлачити, пони3ETH ; —bret, n. AH0; —daube (mittlere) , if. cpeb; —{enjtet, n. yMHHO, y\HHaj, COMHRB, OKHO HA KPOBY; —frics, m. (Artillerie), ypec на репу од Tona; —früdte , f. pl. zxeTHEA ; —дејфов , п. рази земље; —holz, n. AEO; —1[08, 2дј. безадњи, бездан; —јав, т. дрожда, дрождина, буза, мутеж, талог; —[1, т. доњак (камен воденични); —|6., —јер, n. (Artilſerie), 270 04 Tona; —teig, m. A01ња кора од zecra ; —zieher, m. (Artillerie), BAAHAHO; —3inS, ш. бир (од земље).

бботел, у. 2. потаванити, таванити; еј Faß — , заднити, заднивати; baš Zimmer —, патосати.

Bodmerei, +. бодмерија , зајам господару од брода.

Bogen, m. лук; (Фебе), свод, болта, волта; (Violinbogen), ryaazo ; (Papier), 0120; 2HCT, арак, Taóúax; an der Keule, nepo; —ded>de, f свод, волта , ÓOATA; —fórmig, adj. touyr лука; —данд, т. придворје, сведен ходEHE; ein Bu шп —, књига на велико ко20; —ſaube, f. сеница, барас, брајда, вирнипа : —јфи8, m. стрелац; —јеђле, #. тетива; —је Шта, аркада; свод; —! ређе, 24. лист по лист, табак по табзак.

Bogſpriet, ſ. Bugſpriet.

Bohle, f. дебела даска, треница.

bohlen, У. a. патосати.

Вођле, #. боб, грах, пасуљ.

Ђођлеп, “. 2. воштити, навоштити, гладити (тле воском); —, п. воштење, глађење (воском). Bohnen-ater, 1m. бобиште; —БТаН, п. бобовник; —ftraut, n. чубар; —јфоћ, #. божања ; ftroh, n. бобовина, пасуљевина.

Bohreiſen, n. сврдло.

Bohr-en, у. a. бушити, вртети; —-ег, ш. сврдло, сврдао, чивињак, поличњак, бургија; ре, f. кљеште; кљешта, (у рудара), — свег, п. стругач (у рудара) ; —[0%, п. бушотина ; — mehl, n. —ſpäne, pl. трине; —јфинер, m. сврдар.

Boiſalz, n. морска со.

Војат, ш. бољар; —1, +. бољарка, бољаркиa; —i|d), adj. бољарски.

Boje, +. веха, веја, знак од сидра.

98666, т. саламура; —ſleiſ<h, n. |. Pökelfleiſch.

Bolle, m. во.

Воце, У. лук, главица.

86ег, т. прангија, мужар.

ВоЏере, #. покаска.

hollicht, Боша, 24). бобуласт.

Bollwerk, n. бастијун, укрепљење, тврђава.

Bolus, m. болус (глина).

ој НЕ

Botanik

Bolzen, m, C7Pela; Kff1HH, S4BOPAE.

Bombard-e , f. 1yóap1za , KynMóapa; —ier, m, кумбараџија, бомбардер ; — еп, у. а. лубардати. ФВотпбаји, т. бомбазин.

Вошбај, ш. надут говор, стил.

Bombe, fk. лубарда, кумбара.

Bombenfeuer, n. лубардање.

Boot, n. majka, dyH, JaMaI, ÓaPEAa, ораница.

Boots-haken, m. Taka; —fne<t, —mann, m. морнар, лађар, возар.

Дотау, ш. борач.

от, ш. крај, окрајак, страна; an — gehen, укрцати се; бег — регјеп, бацити у воду.

Borde, f. \. Borte.

Börde, f. 1210108172 земља.

Bordell, n. бурдељ, јавна сводница.

bordir-en, Y. а. опшити, обрубити, опшивати, рубити; —ипд, f. опшивање, поруб, руб ; тајтан, ројте, pece.

Дога, ш. бравац.

Borg, ш. почек, причек, вера, вересија, заjam; auf — деђбеп, дати на, почек, на веру, узајмити; —еп, YV. а. заимати, узети на, веРу, у зајам узети, узајмити, посудити; er, IN. узајимач; —дебег, In. зајмодавац ; — ређе, аду. на веру, на почек.

Borke, kf. кора, краста.

оти, т. студенац, зденац, кладенад; врело, врутак, извор; бунар.

Borrago , Borragen , Borretſch, m. лисичина, краставида.

рује, f. мошња, тоболап, кеса, бурса; —сите, ш. течај óypce; —nmäßig, adv. по бурси; —зенег, ш. буреница.

Вог, ш. лукотина.

Зотј бејеп, ш. четка,

оте, #. чекиња.

borſten, {id), т. т. јежити се, коетрешити се, стршити; —1еђ, п. свиња, свиње.

borſtig, 24ј. чекињав, накострешен.

Borſtwiſch, m. #. Kehrwiſch.

Borte, f. Kpaj, ToPpyó , OKPajaK ; перваз, шеPAT; —nwirfer, m. казаз.

раватНа, 24ј. зао, опак, злочест , злоћудан, злобан; —Ке, #. злоба, пакост, злоћудност.

Böſchung, f. шкарап.

Bofe, |. у. Federkiel.

böſe, adj. mreTay , зао, худ, опак; злопак, 310варан, злочест ; срдит, разјарен, гњеван, љут, једак; етеп — тафеп, расрдити, љутити, ражљутити кога; — Шетбеп, ражљутити се, разјарити се, прозлити се.

S96jemid)t, шп. зликовад , злочинац , злотвор, SHIA.

бозђај, 24). лакостал.

Bosheit , #. пакост, опачина, злоба, злоћа, худоба.

Boſſel-kugel, —plab, |, Kegelkugel, Kegelplabß.

Đoj|icen , VY. а. правити кипове од воска или садре.

vöswillig , 2d). заоћудан, зле ћуди; —е, f. злоћудност.

Boſteln, \. Kegeln.

Botanik, +. биљословље; —ет, т. ботаник, биљослов. ·