Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika
botaniſh
Боја а, adj. ботанички, биљословски.
botaniſiren, y. n, тражити, купити траве, биљке.
806, п. понуда.
Bot, n. |. 98008.
Bote, m. гласник, огласник, гласоноша, вестник; поклисар, посланик; ешеп —п иш фешапђеп јен, поручити, послати по кога.
Bptem=, (in Зијапии.) гласнички ; —[067 , m. попутнина.
Botin, f. гласница.
Ђола, 24). потчињен ; —ГИ, +. власт, 06ласт, подручје.
донфај, # порука, глас, вест; посланство, веледосланство; —сг, ш. поклисар, посла"Ник, велепосланик, велики посланик; еп, +. поклисарка, посланиковица.
Böttcher, m. бачвар; —ј еде, шп. маљица ; —запде, Ко вук; —з0%, ш. шестар.
38065, т, када, каца, бадањ.
Bouteille, f. \. Flaſche,
380, ш. баја (материја вунена); —есп, adj. од баје.
brad), ady. nycr, угарен; —Педеп, пуст бити, стојати на угару; — асфег, ш. —е, f. —feld, N. угар, угарница, парлог; —еп, у. а. 10мити, угарити; —еп, п. угарење; —је[о, n, |. —ad>er; —fäfer, m. говноваљ, гундеваљ ; — lere, f. ropcxa meza; —monat, m. jyније, липањ.
Brachſe |. —n, m. деверика, Оурплиз бгаша L.
Вуафиреје, f. mama по угару, по дедини.
Фуа, гасе, ш. ſt. Schweißhund.
Bra>, п. одбирак.
Огабеп, у. а. одбирати, избирати ; требити.
SSvađenbijtel, +. котрљан; рекеш.
Bra>er, ш. одбирач, избиратч,
brähnen, y. n. букарити се.
Bräme, k. \. Verbrämung.
brämen, \. verbrämen.
Bramine, ш. брамин,
уалђ, ш. огањ, ватра, паљевина, пожар, 0пала: главња, угарак, угарицај; ein — Brod 2c. пећ; — џи Кос, главница, снет; ке —, вучац, учац; (клофелбтало), црвоточина у кости; Brand-, (in Зијашии.) пожарни; —бе еу, ш. погорелац ; — јаје, #. мехур, пришт.
branden, v. п. бибати се; домити се, бити се (о брег морски),
Brander, m. Brandſ\chiff, majxka varpena.
Brandfle>-en, m. мехур од ватре, рана.
Вуапоеифђ8, т. лисица црна трбуха; риђан (коњ); —десиф, —деј ас, ш. паљевина ; —glode, f. |, Otuvmglođe; —1d)f, adj. 8aropen; —id, adj. GHeTJBHB, P1aBHHMAB; —-{DHH, n. Y mimy raanpHHma; —legev, m. паликућа.
Brandmal, n. жиг; прекор.
Vrandmark, n. x91; —en, brandmalen , y. a. жигосати, жиговати, ударити жиг, овраMOTHTH; —ung, f, жигосање, жиговање.
Brand-mauer, fk. s8avar; —meiſe, |. Kohlmeiſe ; —орјег, п. жртва паљеница; —јфавен, У. a. ударати, ударити намет на место, уценити, удењивати; —јфавина, +. удена; —јо е, +, други поплат; —јрође, | фенегрофе
— 090) -—
Brauthemd
— ſtätte, Ÿ. Tapumre, погорелиште, огорелиште, палиште, огарина, паљика,
Brandung , f. бибавица, трбуљина; ударање мора о брег.
Вуоттаоешт, ш. ракија, препеченица, препека, препек; ртница, башица; цујка; жгани1a; —blaſe, #. казан; —brenner, шп. ракиmija; —Ptennerei, 4. ракиџиница, пецарг; —д 08, п. купица, чашица; —ђан%, n. paкиџиница;, —trinfer, m. paxtjam.
Braſilienholz, n. Bap8ma0.
Braß, m. одбирак.
Bratbo>, пт. коза (на огњишту).
бгафеп, у. а. пећи, испећи; пржити ; пурити.
ФДуајеп, т. печенка, печење, пециво, печеница.
Bratfiſch, m. јаз, сурплиз ЂаПегцз.
Bratpſannue, |. тава, Ђђувече, тепсија.
Bratſche, . велике етгеде.
Bratſpieß, ш. ражањ.
Bratwurſt, ft. кобасица, месњача.
Brauch, m. f. Gebrauch.
brauchbar , adj. користан, способан , употребив, за посао; —е1, Т. корист, способност, употребивост.
brauchen, у. а. требовати, требати, погребовати; was braucht es der Worte ? нашто реqu ? das brauche ih 11562 не треба ми; сг braucht es nur zu ſagen, само нек каже.
bräuhli<, |. qebraud)lidb.
brau-en, у. а. варити; —еу, m. nHBaDp; —-čteti, +. пивара; пиварство; —дегео оте, + пивоварство ; —ђан5, п. —ђој, п. пивара; meiſter, шп. пивар. таст.
braun, adj. мрк, загасит, црномањаст, дора-
убиле, + троница, крајници ; — Ббејолштеп, огрончати се.
bräunen, y. a. пећи, пржити; — Y. n. (reifen), зрети ; (беоци Фегрел), црнити, поцрнити.
таи, ш. црвени купус.
bräunlih, adj. TpHkacT, црномањаст, мрк ; доратаст.
буаит-гођ, 24]. вишњев, вишњикаст ; —ј фес, Е. mapa; —|{iein, т. велзин.
Braurecht, n. \. Braugerechtigkeit.
Braus, m. im Sauſe und Brauſe leben, znBe=ти раскошно, пировати без престанка.
Brauſche, f. модрица.
Brauſe , кипљење, врење; шум: глава од залевала.
brauſen, у. пл. шумити, шуморити, хујати, врети, кипети, крктати ; беснити, пенити се; —, пл. шум, шумор, крктање.
буацјено, 20]. жесток.
Brauſewind, т. ветрогоња, ветрењак, ветропиј.
гаје, 24. осоран, нагао, жесток.
Отац, #. невеста, невестица, нева, снаха, снаша; заручница, вереница, млада, младица ; удавача, удадбеница; —јифуег, па. (ручни) девер; —0де: 6, п. мираз, прђија,
ВубиНојат, ш. женик, младожења , заручник, вереник.
Braut-hemd , о. венчана кошуља; — ето, п. хаљина, венчана; —таи3, ш. венац венчани; —[ецје, рт. заручници, вереници, мла= денци; —е), п. песма сватовска ; —116), adj. невестински невестачки; —пафђЕ, i,