Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

Bucheichel

Bucheichel, Buche>er, f. 6ÿKB12, XUP OYROB.

Büchelchen, n. књижица.

buchen, adj. OyRoB; —holz, n. GJEOBHEA.

Buchenwald, m. буквик, шума букова.

Bücher-aufſeher, ш. библиотекар, књижничар, — bret, n. полица ; —01еб, m. књигокрадипа; —епи, ш. књигољуб, књигољубац; — li, adj. (абијат), укњижбено; —јаа, ш. — ſammlung, #. књижница, библиотека; ſprache, 1. књижевна језик; —55 ет, ш. старинар, aHTHKBap; —IDUTHI, m. MOJB, MOJBBIL.

Buch-eſche, f. дивји јасен; —ји1, т. зеба, зебад.

Bu-führer, |. Buchhalter ; —führung, f. KBr TOBOACTBO.

buchhalt-en, y. n. водити рачуне, тефтерити ; —еп, n. —PTei, —ung , f. рачуноводство; —ет, т. књиговођа, рачуновођа ; — сте, f. рачунарство; —ст ф, 24). рачунарски; tung, +. књиговодство ; етјафе, оорреке орег italieniſ<he —, npocro, двоструко или талијанско књиговодство.

Buch-handel , m. књижарество; —бђалоег, m. књижар; —ђап ипо, + књижарница, књижара; —Габеп, т. књижарница.

Вијет, п. књижица.

Вифтштај, +. жирење, жировина.

Вие баш, ш. зеленика, мрчела, шимшир,; —bäumen, adj. шимширов ; —Ббаитиђо, n. шимшировина.

Büchſe, +. кутија ; пушка.

оифјеп, у. a. пукнути, одапети из пушке.

дЗуфјел иде, Е тане, зрно, ђуле; —1аш, ш. цев: —штафет, т. пушкар; —рјепику, та. (пп Bergw.) заштеђевина ; —]фај, ш. кундак ; —јфајег, т. пушкар; —1фиВ , ш. хитац; пушкомет ; —јфиђе, т. стрелац; –раппет, m. пушконоша.

Вифуаб, ш. слово, писме; —enlehre, 4. бекаBHILA; —iren, у. 2. срицати, срећи.

Dud)itab{id) ,, 24ј. буквалан, слован; буквално, словно, дословно.

Bucht, 4. залив.

Buchweizen, m. xaj42, хајдина, хељда.

Bu>el, f. 0x0op.

Вибеј, т. грба; леђа, хрбат, плећи; —19, adj. трбав.

büden, ſi, у. т. потнути се, погурити се, згурити се, грбити се, сатнути се, поклонити се,

ВИ, ш. поклон: суха аринга.

Bude, +. шатра, дашчара,, чатрља.

Budget, n. npopauyx. ;

Büffel, m. биво; —аидеп, n. pl. Boayjap ;, волујарка ; —fell, n. бивољала; —ђај, 24). биволски; —ђаик, f. —leder, n. —rod, m. GnB0. aua; —falb, n. GuBozue; —fuh, f. OHBOZHILA; —nN, Y. n. бубати.

Bug, ш. прегибак, прегнутина; плеће (у брода).

Bügel, m. стремен: — am Scießgewehren, стража, браник ; — ат Зедеп, кош, рукобран; — «бег ђег УЗједе, обруч; —енјеп, л. утија; —п, у. а. утијати. i

bugſir-en, x. a. (ein Schiff), pexybarz, BOBHти брод; —бац, п. ремућаће чело.

Bugſpriet, n. 6onnpec (82 броду).

Bugſtück, n, nzebe; T01 на прови.

— 24у.

ES

Bürſch

Buhl-e, m. & f. љубавник, љубавница, милоCHHK , MIJOCHIILA; —€N, V. 0. ашиковати ; um etwas —, тражити; —ст, M. милосник,; швалер, женар; —сте, 1. љубав, швалерање; —erin, —\<weſter , —бипе, +. намигуша; блудница; —ст оф, 24). швалераст; заљубљен; —]фају, ј. Buhlerei.

Bühne, #. игралиште, позорница; театар, позориште, казалиште; поприште; бина.

бифиеп, 7. а. патосати.

дВице, +. була.

Bulle, Bullochs, m. 6k.

Bullen-beißer, m. caMcon, ncuna; —ftalb, п. теле.

Bullochs, 1. Bulle.

bums, inter). ay! nxyc! xon !

Дио, ш. савез, друштво ; завет (библија); türkiſcher — , Tana.

Bund, п. сноп, смотак; чом, калуп, руковет, нарамак, дењак, свежањ, ручица, повесмо, мочионица.

Bund-hruch , m. вероломство; —545 19 , 2). вероломан.

Biindel., n. дењак, нарамак, тура, свежањ, замотуљак,

Bundes-, (in Zuſ.) савезни; – депој, ш.савезник; — ſade, f. арка мира, шкриња, мира.

bündig , adj. обвезан, законит,; разговетан, кратак, једар; — 247. обвезно, законито; разговетно , једро; укратко ; eti 1. 00 везност, законитост; разговетност, једрина.

ВМИ, n. савез; (Зеттад), погодба., уговор.

Bundſchuhe, m. pl. mokyA4e, пунџуке.

Bundſteg, m. 404€ дрво, олово (у штампара).

bunt, adj. шарен, шаровит, шарометан, шар-

каст; eS — treiben, mapaT#; —е, п. шари20; — gefiedert, adj. maponueP; —ſche>ig, adj. траораст. .

Buntſpecht, m. ZerA0, детлић.

Bürde, kf. бреме, терет.

bürden, #. aufbürden. |дворад.

Burg , f. кастео, град , кула, тврђава, двор,

Burg-, (in Zuſ.) дворски.

Biirg-€, та. порук, јамац, јемад ; —еп, У. R. јемчити, јамчити, стојати добар за кога; —ег, п. држављанин, грађанин, варошанин, пучанин ; — (т Зиј.), држављански, пучански, варошки, грађански; — frau, —in, #. трађанка, држављанка, пучка, варошанка, пучанка, —буед, т. домаћи, трађански, међусобни par; —li, adj. грађански, пучански; еш —е8 (еј ефе, род неплемеzur; ein Bürgerlicher , 1yTaHHE ; — liebe, # — ſinn, m. домородност; —mäden, n. rpaђанска, неплеменита, девојка: — meiſter, m. традоначелник, кмет, кнез, чеоник; —јфађ, Т. трађанство, грађани ; држављанство; бапо, т. грађани, грађанство, пук, пучанCTBO. игд леђе, 1. округ дворски; —дгај, 1. порколаб, надворник, дворник, дворски судац.

Bürgſchaft, 4. поручанство, јамчење, јемчење, јамство, јемство.

Burgvogt, m. кастелан.

Burſche, m. момак, детић, младић; деран, дечко, слуга; —еп, 21. момчад, момчадија,

Bürſch, |. лов с пушком. |

6 +