Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

Broihahn

хлебница; —гиђе, f. KOPA, KOPHIA; —ſad, ш. торба; —јфине, f. KpumKka; —trog, m. наћве, наћвице.

Broihahn, m. врста пива.

SBrombDeete, #. купина, црна јагода , чретва ; — jtaube , Е. купина, оструга ; —ј кап, 1. купина. -

Bronz-e, 1. туч, пиринач, бронза, мед; —еп, adj. бронзан, медан; —шеп, у. а. медити, омедити.

Broſame , f. мрва, мрвица, трунак, троха, трошидца.

Bröscheu, п. мрвица; 55. колико је црна под HOR:TOM.

бубјеШш, у. а. мрвити, смрвити, тринити.

Bruch, m. прелом ; (Фраје, Унеј), пукотина ; (yerbrpd)ene Otide), црепови, комади; (шп беше) , кила, пресега, продер; (im Zude), набор; (11 бег Зобђутен), уломак, разломак.

дулф, п. млака, бара; рит; мајдан.

Дуифбало, n. потпасач, утега.

brüchig, adj. ломљив, чурук.

Bruch-kraut , 1. Rgaasnma, herniaria L.; —-|iber, n. уломци сребра; —јеш, ш. неотесан камен; —И6, п. уломак, одломак.

де, #. мост, ћуприја.

Brüchen, n. мостић, ћупријца.

brüden, Vv. a. мостити, премостити.

Brü>en-bogen, m. свод, око; —јод, п. ступ; —{ebne, f. наслон; —шашић , +. мостовина ; —pfeiler, ша. ступ; — фале, f. —fopf, m. мостобран; —300, 1. —деб, п. мостовина.

Brückung, kf. подбој.

Brudel, m. napa ; HB8BOp; Rajbyra; —I , Y. B. клокотати, врети.

Bruder, m. ópar; ein luſtiger —, весељак ; (шп Zuſamm.) 6parnacku.

Brüderchen, n. братац, брајан, браца.

Bruder-find, 1. синовче, синовац, братић, синовица, братичина.

Drilber{id), adj. OparckM, Oparmnckn ; —Lleit, i. братска. (љубав).

Вуиђет Пеђе, # братска (љубав); —11070, ш. братоубијство; —шбубег, ш. братоубица; —јфај, +. братинство ; —8ј0ђи, ш. синовац, братић, братанић; —80јег, #. синовида, братаница , братичина; —810016 , п. снаха, невеста.

Brüh-e, +. јуха, чорба; —еп, у. а. парити, попарити, оларити; шурити; —јар, 1. —trog, m. парионица; -fufter, а. нашој, —ђе, —ſiedeudheiß, —warm, adj. BpeO.

Бош еп, у. п. KPUBUTH CC, PUKATH, PyKkaru ; (vom Rindvieh), nyxary , букати, руљати; хујати.

Brülloh8, m, 6ynaxX.

Brumm-bär , —bart, —kater, m. гунђало ; еђеп, п. дромбуља, брунда; гупђало; —еи, у. п. гунђати; —еу, —00)9, ш. бик; —јПеде, +. зујалица; — те је, ш. жврк, зврчка, вук, зујача, зујалица, велика чигра; радиш, вртавка.

Brunelle , ff. брињола (врста тургуња сушеHHX). буилој, 2дј. смеђ, црномањаст.

Brunſt, #. упала, терање ; in bet — ſein, па-

i gog

Buche

сти се, терати се, водити се; — Ell, у. n терати се, водити се, упалити се.

Вуштитеетђеп, n. —{tabl, ш. гладило ; У. а. гладити.

Вуиппеп, ш. бунар, студенац , зденац , кладенац ; врело, извор, врутак ; убао, убли; — ader, #. жица: —бефен, п. каменица, валов, Плитвица; —деј шет, п. грло, грлић: —faſten, m. \. —geländer; —ſ<wengel, m. _hepua, bepa.

Brunnquelle, f. BPYTaK, врело, извор. уши, +. бе. ватра, пламен, топлота, жестиHa: (Begattungstrieb der Thiere), ј. Brunft. brünſtig, ad). буцован ; ватрен, жесток; —е,

m. упаљеник; +. упаљеница.

Вуошиуђен, Е доба терања, парења.

brunzen, у. а. (дел) пишати, шорати.

ти, + преи, прса, груди; (бег wtanen), сиса, дојка ; die — reihen, подојити; ап der — јацдеп, подојити дојве ; fi in die werfen, накокотити се; ſih auf die — \ſ<laдеп, бусати се, буснути се; = башт, ш. предње вратило, тупље вратило; — еебашт, ш. чичимак , чичиндра), жижула, гћашлиз ziziphus Го; —бесге, У. чичимак, чичиндра, жижула ; —беш, п. кобилица, кобила; л0милица. (у птица); —56, u. попреје,

brüſten , ſt<, V. г. хвалити се, хвастати се, хрустити се, разметати се, шепирити се.

Bruſt-fell, \. Zwerchfell ; —fieber, n. сипљајива TPOSHHIA ; —fle>, m. onpmeax ; —harniſ<, т. оклоп; —05DIe, К лажичица, ложичица, зличица; — еп, ш. труди, прси; —108, прелук; —јеђне, + наслон, преобран; ограда; —!еффеп, п. прелук, пруслук, пршњак; —riemeu, m. 1pmweak; — am Pferde, IPCHпа; —Е, п. прси, груди , попрсје; wamms, —tu<, п. |. —laß; —warze, 1. 6paAaBHITA ; — wehr, f. upcoópau; —wert, R. (gem.) aojKe.

Фош, Е лежење; легло, KOT, IOTCAJ-

brutal, adj. CKOTCKI, марвински; 5. груб, нељудски, неотесан; — хе, у“. п. груб бити, понашати се нељудски.

brüten, vy. a. лећи; седити на јаји; 5. мозгати, мудровати. 5

Brutei, n. насад, потсада.

Briit-henue, #. квочка; —19, 24). насађен ; (1), оплођен.

Brutto-, (in Зиј.) вата с даром.

Bube, m. Bübchen, n. дете, деран , дериште, дечко, дечак; (ет јојефег зепјо)), здоћа, лулеж; (пп Уогееијрге!), додњак.

Buben-ſtreich, m. — ſtü>, n. Büberei , kf. aynemTBO, лоповштина, неваљалство.

96, Е неваљалица; —%, 24]. зао, злочест; — аду. лупешки.

Buch, n. kWULra; zu —e tragen, уписати у књиту; —ађе, ш. племство учених људи.

Buchbaum, шј. Вифе.

дЗифОјтрек, ш. књижар, коричар, књиговезац; —byuđer , ш. печатар, штампар, тискар; — drudevei, ff. штамшарија, печатња, тискарница; —уцбесћије, + штампаретво.

Buche, Büche, 2 буква, буквић.

— еп,

неочишћен ; —X{-/EIDid}t , n.