Rezolucije IV. kongresa Međunarodne trgovačke komore održanog u Štokholmu 27. VI-2. VII 1927. god. : sa kratkim prikazom o delovanju Međunarodne trgovačke komore

и посебних конвенција, него ли услед недостатака таквих споразума и конвенција.

Конгрес услед тога позива све своје чланове да на овучињеницу скрену пажњу својих влада и јавности у својим земљама, и ако споменуте конвенције нису још ратификоване, да настану да се исте ратификују у најскоријој будућности сходно жељама израженим у извештају о Сметњама Трговини. Ова резолуција се односи првенствено на Конвенцију о упрошћавању царинских формалности, пошто свако упрошћавање тих формалности умањује и поље дискриминација које штете трговину и транспортовање. (11) Конгрес сматра да Међународна Трговачка Комора треба да буде у тесној сарадњи са међународним организмима који с= стално баве проучавањем транспортних питања. Према томе он изражава жељу да се сва питања која се могу појавити у вази са жељезничким, поморским или ваздушним транспортовањем повере за то квалификованим Одборима Међународне Трговачке Коморе на проучавање.

(11) С обзиром на тешкоћу и на нарочиту важност задатка који почива на речним комисијама које се баве утврђивањем прописа за олакшавање преласка граница на великим међународним речним путевима и за упрошћавање формалности свих врста, које отежавају слободан промет пловидбе и пуно искоришћавање речних пристаништа.

(Румунски Национални Одбор чини резерве у погледу Конвенције о поморским пристаништима).

Конгрес захтева да Управа Међународне Трговачке Коморе наименује један посебан одбор, у коме ће бити престављене

ве риверне државе, и који ће се бавити овим питањем, и упу-

ћује томе Одбору на опсежније проучавање меморандум о дунавској пловидби који је приложен извештају Комисије за Сметње Трговини.

3. Забрана увоза и извоза.

Конгрес са задовољством констатује пуну сагласност која постоји између извештаја Коморине Комисије за Сметње Трговини и извештаја Међународне Економске Конференције по питању забране увоза и извоза као и по питању слободног промета сировина.

Конгрес једнодушно усваја закључке до којих су споменути извештаји дошли у погледу апсолутне потре ебе да се без одлагања приступи најлибералнијој могућој политици, да би се учинио крај свима забранама и ограничењима, и да би се одустало од свих мера којима би се посредно изиграо принцип те политике.

Конгрес сматра да је могуће остварити напредак у овоме правцу било усвајањем једне међународне конвенције, било склапањем двостраних споразума на основу реципроцитета. У вези с тим Конгрес констатује са највећим задовољством,

ДЕ