Rezolucije IV. kongresa Međunarodne trgovačke komore održanog u Štokholmu 27. VI-2. VII 1927. god. : sa kratkim prikazom o delovanju Međunarodne trgovačke komore

8 21

вању царинских формалности од 1923. г., и да је примењују у најлибералнијем духу, чувајући се нарочито грубих метода и произвољних поступака при наплати царина „24 уатогет“ где ове постоје;

(1) Да се већ сад приступи новоме проучавању потребних исправки ове Конвенције, а нарочито да би се олакшала наплата царина, и да би се избегле претеране консуларне таксе и неправичне санитарне мере; да се, очекујући те исправке, уреде ова питања на либералан начин путем двостраних споразума међу државама.

6. Међународни индустријски споразуми.

Конгрес високо цени извештај који је усвојила Међународна Економска Конференција по питању међународног индустријског споразума. Он сматра да студије које су предузеле Комисија Међународне Трговачке Коморе за Сметње Трговини и Међународна Економска Конференција представљају врло важан напредак, показујући у којој мери и под којим условима ови споразуми могу допринети економском напретку света и отклањању сметња трговини.

7. Рационализација.

Конгрес са задовољством прима к знању напоре који су учињени у већини земаља да би се распространила рационализација у свима гранама привредне делатности, и позива Управу да испита које би мере Комора могла успешно предузети да би припомогла новоме напретку у овој области.

8. Слободан промет капитала.

Имајући у виду, да услед дубоке дезорганизације економских прилика у свету, која је настала као последица рата, прилагођавање новим приликама може се у потребном року остварити једино ако се пружи пуна слобода свима производним чиниоцима а нарочито капиталима.

Имајући у виду да је релативна слобода промета коју су уживали капитали била један од најмоћнијих фактора у делу обнове које је већ срећно завршено.

Имајући у виду да како трговина, тако и индустрија и пољопривреда имају највећег интереса да се пренос слободних капитала на места која их хитно требају врши са најмањим тешкоћама и закашњењима, и без оних ограничења која имају једину последицу да отежају услове зајма.

Најпосле, имајући у виду огромну добит која би настала уопште за земље зајмодавце од повгћања производних снага и куповне моћи земаља дужника.

Конгрес препоручује да се укину све забране и све друге вештачке сметње слободноме међународноме промету капитала.