Ritam

HAL ASHBY ODLAZAK POSLEDNJEG HIPIKA

Krajem decembra u Malibuu (Kalifornija) umro je od raka jetre, u 59. godini života, filmski fediteli Hol Ešbi. Svetsko ime Ešbi je stekao sedamdesetih godina, lokom kojihje, kaojedanod najetabliranijih holivudskih autora, svoju obimnu filmografiju upotpunio naslovima kao što su "Harold I Mod", "Poslednji zadatak", "Holivudski frizer", “Put ka slavi", "Povratak ratnika”, "Dobrodošli mister Čens". Ešbi je imao impresiv'nu filmsku biografiju, U Lo| Andeles i Juniverzalove holivudske studije stigao je iz rodnog Ogdena (Juta) autostopom -te, 1950. godine imao je 21. godinu, iza sebe nesredno detinjstvo provedeno izmedu razvedenih roditelja, očevo samoubistvo, iskustvo neuspelog studenti, i ved dva propala braka. Angažovanje za asistenta vodedeg filmskog montažera onog vremena, Roberta Svinka, koji je radio sa takvim veličinama kao Sto su Džordž Stìvens i Vilijem Vajler, konadno de uravnotežiti Ešbijev život. Do sredine šezdesetih Ešbi asistira na montaži danas legendarnih filmova poput ' Velike zemlje” I "Dnevnika Ane Frank". Izuzetno uspešna Ešbijeva karijera montažera prodi de u znaku rijegove saradnje sa Normanom Džuisonom. Ova saradnja dovešde ga i do samih vrhova filmskog establišmenta. 2a montažu Džuisonovog filma "U vrelini nodi", godine 1967, Ešbi dobija svog prvog I jedinog Oskara, U Džuisonovoj produkciji Ešbi de 1970,filmom "The postati i reditelj. lako njegova rediteljska ostvarenja najverovovatnije nede postati ultimativna lektira bududih proudavalaca filma, ipak je Hol Epbi samim svojifin prisustvdm um-

nogome obeležio jedan znadajan period ameridkog filma, razdoblje u kojim je, posle decenije krize, dolio do novog uspona Holivuda. Njegovi filmovi su, po raznim osnovama, tokom sedamdesetih redovno figurirali u konkurencijama za ugledne, ne samo ameridke nagrade. UdeSde u zamaSnim produkcijama, filmovima koji su kreirali aktuelni i zvanidni ukus Holivuda, pribavilo je ESbiju status jednog od najprobitačnijih reditelja, iz grupe retkih koji su, ne samo povremeno, uspevali da pomire kritiku i publiku. Ešbi de ostati zapamden i po izuzetnom smislu za rad, sa glume!ma.Neke od njih, kao Voreria Bitije ("Holivudski frizer"), Dejyida Karadina (“Put ka slavi"), Džona ("Povratak ratnika") ili Pitera Selersa ("Dobrodošli mister Cens"), publika de zauvék Jdentiflkovati po ulogama ostvarenim pođ ESbijevim rukovodstvom. f -, Svaki novyprojekat kojeg se, tokom pye decenije, Ešbi prihvataò, dinio ji? njegovu reputaciju , stedenu sedamdesetin-, sve relativnijom. “Second Hand Hearts"; "Lopkin To Get Out". The Slugger s Wife" , te dokumentarni film sa koncerta The Rolling Stbnes-a “Let’s Spend The Night Together" I, poslednji igrani film, "Osam miliona nadina za umiranje 11 , , jedini od ovih koji je i nada bioskopska publika mogia videti, njegovu su karijerü usmerili njzbrdo, Sto je ESbija uklonilo sa lista najkomercijalnijih reditelja, istovremeno sà vidika tekud.e kritike i udaljilo iz svih analiza savremenih filmskih kretanja. e

Dragan Petrovid

jSfcuOGRAFUA: 1970 -THE LANDLORD 1971 - HAROLD AND MAUDE (Harold i Mod) 1973 - THE LAST DETAIL (Poslednji zadatak) 1975 - SHAMPOO (Holivudsk: frizer) 1976 - BOUND FOR GLORY (Put ka slavi) 1978 - COMING HOME (Povratak ratnika) 1979 - BEING THERE (Dobrodošli mister Čens) 1981 - SECOND HAND HEAFtTS - THE HAMPSTER OF HAPPINESS iS 1982 - LOOKIN' TO GET OUT 1983 - LETS SPEND THE NIGHT TOGETHER = THE ROLLING STONES WSSS - THE SLUGGER’ S WIFE 1986 • 8 MILLION WAYS TO DIE (Osam miliona smrti) kaomontažer: 1958 - THE BIG COUNTRY (W. Wyler) 1959 - THE DIARY OF ANNE FRANK (G. Stevens) 1965 - THE CINCINNATI KID (N. Jewison) 1966 - THE RUSSIANS ARE COMING (N. Jewison) 1967 - IN THE HEAT OF THE NIGHT (N. Jewison) 1968 - THE THOMAS CROWN AFFAIR (N. Jewison)