Ritam

unutašnjost, u ono što se dešava u tebi. Kako ti vidiš taj odnos? M - Nešto što se dešava izvan tebe ti i ne možeš da poznaješ tako dobro kao što poznaješ sebe, samim tim što jesi u sebi, ma koliko se trudio da ne budeš. Onog treniitka kad počneš da obraćaš pažnju na ono što se dešava u tebi, otvori ti se ceo jedan svet koji si ti sam, ustvari, i koji je vrlo interesantan. To možeš kao temu da eksploatišeš beskonačno, jer se Ijudi stalno menjaju, međutim svaki čovek je u isti mah i odraz onog što se dešava spolja. Naše pesme nisu okrenute nama samima ved svemu što se dešava, samo što mi ne pevamo kako je trenutno u Jugoslaviji sranje, to nećeš duti na taj nadin ni u jeđлој našoj pesmi. Ako pogledaš malo bolje naše tekstove to je ipak svuda jasno гебепо, nedvosmisleno, Banalizovanje stvari kroz redi pesama je nešto što nam ne odgovara, kao osobama. Druga i treda ploča su nam eventualno bile okrenute više ka unutra, međutim "Ljubav" i руа nova, "Par godina za nas", imaju sadržane u sebi situacije koje mogu da se prepoznaju i iz društva i iz svega što se okolo događa. R- Da li bi se složio sa konstatacijom da ste se kroz Šarla praznili? M- Pazi, Sarlo je bio bend koji nije imao nikakvu koncepciju, kao prvo, bend u kome je sve radeno u magnovenju. E sad, što je to sve imalo nekog svog smisla, to je bila stvar slučaja. To se sve uobličilo u sklop koji je izgledao nameran, a bio je slučajan, odnosno bio je namerno slučajan, ako može tako da se kaže. Bio je nešto automatski postignuto, putem izvođenja i radenja nečega, Ljudi prolaze kroz takve periode, ali mislim da kad dobiju koju godinu više požele da bolje kontrolišu to što rade i na taj način više i kažu. R- Misliš li da je otvorenost poslednje dve ploče normalno ishodište 1e težnje? M- Ne, ja mislim da je to jednostavno situacija nalagala. Stvari koje pritiskaju spolja postaju suviše jake da se ne bi odrazile i na onome što radiš R- Zar nije moguće da je to ipak posledica tvog sazrevanja. da si recimo postao svesniji onog što radiš? M- Možda. ah bih to tek za pet-šest godina mogao da kažem Nemam mkakav odmak od ovoga što radim sada R- Sla podrazumevaš kad kažeš pritisak spolja? M- Mislim па politički i ekonomski pritisak, na nestabilnu siluaci|u koja ne dopušta nikakvo zastajanje, mir ne postoji u ovoj zemlji. Estetski pritisak ti ustvari dolazi isključivo kao pritisak tehnološke zaostalosti zemlje i nedostatak novca koji je neophodan da se bilo kakav proizvod

uobliči dovoljno po tvojim zahtevima, po kriterijumima koje same određuješ. To važi i za omot ploče i za snimanje spota i za samo pravljenje onog osnovnog - snimka za plodu. R- EKV se uvek trudila da drži sve pod svojom kontrolom... M- Da, ali je kod nas nemogude isterati sve. Ne postoji interes sa strane, jer u ovom poslu prosto nema dovoljno novca. Da ga ima bilo bi puno lakše kontrolisati ceo proces i isterati ono što želiš. Ovako, disko kude za isti takav proizvod kakav je naš - za ploču, potroše manje vremena i novca ako je urade sa nekim pevadem narodnih pesama koji ima jeftin omot, brzo snima i ne pita kako je snimljeno, a pritom proda dvadeset puta više nego mi. Njima je jednostavno nelogidno da ulože u rok plodu koja ima drugadiju tehnologiju pravljenja. MAGIČNO MISTERIOZNO PUTOVANJE R- Na "Ljubavi" i na ovoj plodi odigledno ste upotrebljivali eiemente mističnog - što to tebi znadi? M- Mistika je nešto što se nalazi svuda oko nas, samo treba zadeprkati malo i ona de se pojaviti. Ljudi na to ne obradaju pažnju, a mene je uvek to nekako privladilo, i danas volim naudnu fantastiku. Borhes je dovek koji je uspeo da zakijuda fantastiku u sobicu gde je drži pod jakom kontrolom, služi se njom, pribegao joj je kao sredstvu da bi privukao ditaoce onom što želi da kaže. Volim sve vrste fantastike, posebno rane knjige Ursule Legvin, kao što je “Leva ruka tame" - to je jedna od najboljih knjiga koje sam pročitao uopšte, Dopala mi se ideja ljudskosti u tome, šta je dovek i koliko to što on jeste ima malo veze sa nekim perifernim oznakama. Često se dešava da sve što kažeš, i ono mahinalno, posle otkriješ kao povezano sa nedim vrlo realnim, hodu da kažem, ono što ti se možda dini otkadenim, kad se

М,- Ljudi pribegavaju bežanju od stvarnosti. Kada poslušaš domadu muziku koja se pušta na radiju... imaš vrlo jeftine imitacije stranih grupa, vrlo malo originalne muzike, a od velikih grupa niko ne govori ni o demu što se stvarno dogada. Niko ne govori neke važne stvari i ako ne verujem da ti ljudi o tome ne razmišljaju. Ja lidno imam potrebu da kažem nešto povodom svega toga. Ne smatram da je ono što radi EKV obidna zabava, mi radimo nešto što ima veze sa zabavom, ali ne bih bio iskren kad bih sad pevao neke tra-la-la pesme pošto se ne osedam tako. Uostalom mi na svakoj plodi napravimo po dve-tri pesme koje nemaju veze sa situacijom, koje nisu mradne, ali to je zato što se u tom trenutku tako osedamo. Medutim, celokupno gledano naše plode jesu teške, depresivne... to je samo ono što se zaista nalazi u nama. Po meni to su ozbiljne stvari, a ako ljudima izgiedaju mradne... R- U tvojim pesmama može se videti i puno nedoumica, sve one završavaju ill podinju sa “ja ne znam da li sam bio u pravu, ja ne znam da li deš da mi se vratiš"... prepune su pitanja. Izgleda da se ne baviš iskazima nego nejdoumicama. M- Ja mislim da je to oblik iskazivanja nekih vrlo jasnih stavova. To nisu nedoumice. I pitanje je odgovor, samo forma kojom se nešto iskazuje. R- Čini se i da se mnogo bavite putovanjima u svojim pesmama, konkretno na ovoj plodi "Iznad grada” i “Amerika", nije li to neki eho jednog vremena koje je završeno? poveže sa riedim vrlo jednostavnim i obidnim ustvari ti se ukazuje kao nešto vrlo normalno, a ono Sto je normalno ne može nikad da bude otkadeno. R- EKV nikada nije bila preterano vesela grupa. Na ovoj plodi vidno probija neka vrsta depresije. Dali je to samo odraz ovog današnjeg vremena i situacije?

16