Ritam

OPASNE IGRE (HOUSE OF GAMES) David MAMET, 1987. Lindsay CROUSE, Joe MANTEGNA. Mike NUSSBAUM, Lilia SKALA* distribucija: MAKEDONIJA FILM trajanje: 102 min. Dejvid Memet, trenutno najpopularniji američki dramski pisac, već iskusni scenarista (Nedodirljivi, Brajana De Palme), režirao je prvi film „Opasne igre, prema sopstvenom scenariju. • To je priča o jednoj analitičarki ( u filmu je igra Memetova supruga) čiji je privatni život postavljen kao praktično ovaploćenje problema kojima se ona, inače veoma ozbiljno I uspešno, poslovno bavi. Medutim, uprkos tome, ništa u Memetovom filmu nije postavljeno kao da se dešava, ill kao da se može na prikazani način dešavati u životu, što Je, ukoliko se pretpnduje na ozbiljnu psihološku dramu, čvrsto smeštenu u jasan socijalni milje, veoma ozbiljan problem. Njegovi koreni ne leže u prekonstrulsanom zapletu koji provodi Dr. Margaret Ford kroz Iskustvo druženja sa jednim sitnim prevarantom. Pretvarajući se da joj iz benevolencije pokazuje trikove svog zanata, on je pretvara u još jednu svoju žrtvu, I uzima joj veliku količinu novca. Kada to otkrije ona ga übija. Problem je u načinu obrade koji, insistirajući na prestilizovanom tretmanu priče,

ne dozvoljava karakterima da se razviju i realno profunkcionišu. Očigledno opterećen svojim pozorišnim iskustvom, Memet stalno postavlja, umesto da uklanja distancu između publike I karaktera. Tako je njegova glavna junakinja veoma neprijatne spoljašnjosti, previše kruta, nikad prirodno ne odreaguje ni na jednu stvar koja joj se desi. I ona i Majkl, prevarant, izgledaju kao da stalno recituju svoje dijaloge, što još više umrtvljuje stvar. Memet odbija da Majkla I njegove kolege učini simpatičnim publici. On samo nudi spoljašnje razloge koji objašnjavaju zašto su oni simpatični junakinji. Tako, umesto da bude obrnuto, sve što ikada saznamo o ličnosti Dr. Ford, zapravo proizilazi iz dedukcije koju sprovodimo primenjujući proste analitičke trikove koje nam film otkriva na sam njen lik. Ukoliko je želeo da se pozabavi relativizacijom probiema psihoanalize, Memet je to morao malo drugačije da uradi, Ovaj film se doima kao njena puna afirmacijal (**)

Saša Markuš

01 RAN (OIRAN) 1982. Tetsuji TAKESHI Takako SHINNOZUKA. Satoshi MASHIBA, Alain KELLER, Edward SMITH distribucija; KOSOVA FILM trajanje: 78 min. Oiran je glavna gejša u japanskim kućama ljubavi. I to je u redu. Spremili smo se za pornić koji se odigrava u javnoj kući. Sve, dakle, ostaje u okvirima za prikazivanje seksa na najpogodinijem mestu- u kupleraju. S druge strane, kupleraji su zgodni i zbog izvorne pornografske fascinacije voajerizmom. Sobe su 'smeštene jedna uz drugu i nikakva tajna ne postoji, svi se nalaze u okviru pogleda svih. Pornići su još pre pojave te vrste filma u Skandinaviji bill vodeći izvozni produkt japanskog filma. Posebna karakteristika tih filmova bila je neskrivena brutalnost. Vodeći reditelj pornića u Japanu, Akihido Kimada, tvrdi da je razlog što su ljubavni činovi u njegovim filmovima više nalik na silovanje u tome što se muškarci i žene presporo oslobadaju uticaja feudalnih seksualnih represija, Kimadina omiljena glumica, Mičiko Tani, celu stvar posmatra relaksirajuće i smatra da kod scena seksa ona misli jedino na kuvanje, jer ih režiser meša kao krompir i meso. Fieditelj filma „Oiran,, Tetsui Takeši, pokušao je I .nešto više„, nešto što bi nalikovalo artističkim pretenzijama. Verujem da je rezultat iznenađujući, bez obzira na to iz kojeg civilizacijskog konglomerata posmatramo pomsnuti film. Najpre, Takeši u priču uvodi majstora tetoviranja - Seikića koji traga za idealnom ženskom kožom na kojoj će naslikati svoje remek-delo. Seikići je, medutim, autentična ličnost I lik iz prlče Đunićira Tunizakija (japanskog književnika klasika)

.Majstor tetoviranja,. Pravi (i Tunizakijev) Seikići je bio čuven po svojoj grubosti i posebnom senzualnom odnosu prema svojim klijentima. Sve u svemu, interesantna postavka za jedan pornić. Medutim, to je samo početak. Seikići želi Ajaminu kožu I zbog toga übija Kizukea, njenog ljubavnika. U torn trenutku u fabulu ulaze duhovi, a Seikići jednostavno nestaje iz priče. Duh ima Kizukeov lik i naselio se na Ajaminom kolenu. Svaki pornić ima bar jednu nadrealističku ekstravaganciju. „Oiran,, ih ima više, što svakako šteti stilskom jedinstvu filma, jer nadrealističkih postupaka proizvodi geg, humor, a ne stravu što je, pretpostavijam, bila Takešijeva namera. U prošlom broju „Ritma„, u tekstu o fiimu „Džek i Džil,, napisao sam da se u jednoj mori Džil učinilo da se lice jedne žene pretopilo sa polnim organom iste te žene. U fiimu „Oiran,,, Kizukeov duh se uselio u Ajamin polni organ i zaista delovao na Džordža, Ajaminog ljubavnika. Zbirku dopunjuje i uvodenje katoličkog sveštenika koji pokušava da brojanicama otera Kizukeov duh. Lepa Ajamina reč se ispostavlja plodonosnijom od egzorcistiökih rifuala. Grčevitu japansku psihodeličnu muziku zamenjuju razljveni instrumental!, kao znak da je 78 minuta filma dovoljno da se ispliva iz prostitucije i raznolikog misticizma i ude u normalan buržujski život Džordžove porodice.

Saša Fladojević

58