Ritam

ZMIJA ] DUGA (THE SERPENT AND THE RAINBOW) Wes CRAVEN, 1988 Bill PULLMAN, Cathy TYSON, Zakes MOKAE, Paul WINFIELD distribucija: ZETA FILM trajanje: 97 min. Poslednji film Vesa Krejvena .Zmija i duga., uprkos tome što obiluje svim stilskim obeležjima ovog majstora novog horora, ipak nije i njegov najbolji film, Ikonografski radijus, na neki način, blizak je prethodnm Krejvenovom filmu .Strava u ulicl brestova,, ali specifični dramaturški zahvati dvojako su mu naškodili. Prvo, kao da je

zaboravljeno na uslovnost filmske stvarnosti, horor-efekat je pojačavan elementima istinitosti, a ne verovatnosti. U tu svrhu pojavljuju se na početku i kraju filma tekstualni tabloi, a povremeno se čuje i kvazidokumentarni off glas glavnog junaka, naratora, što stvar lišava globalnog suspense. Drug! nehotično „začudnL elemenat predstavlja prekomplikovanost stravične peripetije koja film čini pomalo nejasnim. Oba problema po svoj prilici imaju uzrok u literarnoj osnovi priče; delo je napravljeno po istoimenoj knjizi Vejda Dejvisa u kojoj ovaj harvardski antropolog opisuje svoja istinska Iskustva. Dejvls je, naime, 1982. na Hatiju ispitivao drogu koju prave vudusveštenici I koja do te mere snižava metobolizam da čovek

pod njenim dejstvom izgleda mrtav. Pojava tzv. živih mrtvaca poznata je kao „zombizam„ I njorne se, polazeći od pomenutih činjenica, bavi Krejven u fantastičnoj nadgradnji „Zmije i duge„. Kao u „Stravi u ulici brestova„, mešanje sna i jave i ovde stvara uslov za mistična dešavanja. Akcenat je sa kriznih psiho-horor područja adolescencije prebačen na saznajna iskušenja (sa blagim faustovskim znakom) u koja opasna egzotika stavlja naučnika. Prostor koji stvara halucinogeni narkotik pod kojim se junak nalazi zahvata najveéi deo filma i njegov je osnovni kvalitet. Mudrom režijom, Krejven ga je maksimalno iskoristio - od jezivih prividenja do zadivljujuće volšebne erotike gledalao je ponesen, a ipak nesiguran. Sasvim slični Frediju Krugeru, i ovde živi mrtvaci čine grozne stvari, ali su još i izmanipulisani zlom Politikern (anticipirana trenutna dogadanja na Haitiju?!), a klaustrofobičnost kotlarnice

zamenjena je tesnijim mrtvačkim kovčezima. lako sa važećim početnim zamerkama i pomalo problematičnim zaokruživanjem filmske celine jer sve posledice nisu dosledno izvedene iz uzroka, nišfa katastrofalno ne škripi, niti kvari osnovni ton filma, Visoka profesionalnost autora sa lakoćom je dokazana, a činjenica da ništa novo nije izmišljeno, nije dovoljna za zamerku, jer se to i tako retko događa. Kopajući po svom utisku da nešto nije u redu, došla sam do mogućnosti da sama tema smanjuje tenziju u odnosu na „Stravu u ulici brestova„. Haluoinacije nekoga u kome besni veštačka hemija ipak izgledaju prolaznije i manje strašne nego kad su hormoni ovde, a droga tamo. Usput, napominjem - video je prokleta sprava, idite u bioskop. Vladislava Vizi

PAKAO U SKOU (THE PRINCIPAL) Christopher CAIN, 1987. James BELUSHI, Louis GOSSETT Jr, Rae Dawn CHONG, Michael WRIGHT distribucija: ZETA FILM trajanje: 109 min. „Pakao u školi„ je film koji kombinuje pulsirajuću tenziju briljantne Lesterove (Mark) „Generacije 84„, i klasno-socijalni angažman zaboravljenog „Glavom kroz zid„ Ričarda Raša, postižući rezultat manjeviše približan katastrofalnom filmu Artura Hilera „Profesori su poludeli,,. Američko školstvo uvek Je bilo značajan dolarskl Stimulans za američke producente, te otud svake druge-treće godine po jedno ostvarenje koje raskrinkava dotični milje, mahom se baveći krlminogenom patologijom maloletnih školaraca. Pritom, kao da se zaboravlja da je na tom planu sve rečeno još daleke 1938. u remek-delu „Crime School» (Škola zločina)

Luisa Sejlera. Svi kasniji pokušaji grcali su u neinventivnosti i predvidljivosti sa izuzetkom onih koji su škoiu shvatali samo kao ikonografsko obeležje čistog filma (već pomenuti Mark Lester). Kada se, uz to, jedan takav projekat prepusti jednom od übedljivo najnetalentovanijih reditelja u Holivudu kakav je Kristofer Kejn (bezlični „Kad reka potamni,, prestilizovani „Young Guns,,), a glavna uloga po prvi put u karijeri dodeli čoveku koji je problematičan i kao epizodista, Džejmsu Belušiju (Crveno usijanje, Ljubav, seks i ostalo), bilans i nije teško predvideti. Debakl samo donekle üblažava odlični Majkl Rajt (Streamers) u jedinoj sugesfivnoj ulozi, neprilagođenog buntovnika koji drži pod kontrolom školu, ali i njemu je scenarista Frenk Dis uvaiio toliko besmislenotipiziranih replika i monologa, da se jedna kreaoija predviđena za antologiju izgubila u osrednjosti. Šarmantna Re Daun Čong (prevara na totou) I Oskarovac Luj Goset (Oficir i džentimen) nepotrebno su

59