Ritam

ROBERT MAPPLETHORPE: KOLEKCIONAR ROBOVA NEW YORKA (1946-1989)

Smrt Roberta Mapplethorpea nije bila neočekivana već dugo je bilo poznalo da boluje od AIDS-a. Tako je i jedan od najznačajnijih savremenih fotografa, na tragičan način, ponovo skrenuo pažnju svetske javnosii na ovu bolest, koja je u osamdeseiima postala metafora za izgubljenu slobodu koja je obeležila prethodne dve decenije. Mapplethorpe je u svom radu izbrisao one, ionako sumnjiye, granice izmedu pomografije i erotike, kao što je postavio rioyi odnos između modela (objekla) i fotografa (sUbjekta) u procesu nastanka fotografije. Privućen svetom porno-industrije koja je svoje proizvode nudila na 42. ulici, i instantnošću Polaroida kao umetničkog sredstva, Mallplethorpe skoro slučajno ulazi u medij fotografije. Tragajući kroz taj medij za Hčnim izrazom, odlućuje se konačno za cmo-belu fotografiju koja najbolje isliče „skulpluralnosl" njegovih modela. Oni su, pak, pomno birani i čine najznačajniji deo autorove prepoznatljivosti. Njegov odnos sa modelima uvek je aktivan - oni nisu samo tela modelovana na određen način, već ličnosti čiji idenlilet fotografija podcrtava. Primer takvog odnosa je rad sa Patti Smith, koja je uvela Mapplethorpea u svet госка. „To je sve došlo sa Patti I Beatles, i Paul McCarney, i John Lennon, dakle, ceo jedan übedljivi, fascinanlni svet”. U sliku takvog sveta übrajaju se i portreti slavnih umetnika kao što su De Kooning ili Warhol. Mapplethorpe je jedan od onih umetnika čije će delo ostati svedočanslvo o robovanju ovom megalopolisu. Seks i nasilje su dva apsolutno dominantna aspekta njegovog dela. Ipak, on nije morbidm dokumentarista stvarnog nasilja, već umetnik koji beleži stilizovane, dizajnirane i brižljivo režirane prizore, uz pomoć dobrovoljmh učesnika. Za razliku od uobičajene, voajerske pozicije fotografa. Robert Mapplethorpe je bio aktivni učesnik erotskih sado-mazohističkih seansi koje je beležio. Bio je i aktivni učesnik uzavrelog, opasnog, fascinantnog sveta koji ga je okruživao, sveta prepunog najrazličitijih izazova kojima nije mogao pdoleti. Bioje to život na prvoj liniji fronla, tamo gde se pomeraju granice. Danas se Mapplethorpeove fotografije izlažu u svim vodećim muzejima i galerijama sveta. To je dokaz da talenat i hrabrost ne mogu vise biti marginalizirani, ma koliko se onaj ko ih poseduje neuklapito u standarde gradanskih vrednosti.

IVI. Martić

VIDEOMIX 002

Uto da jugoslovenski muzički video-spot ipak postoji moglo se uveriti na VIDEOMIXU 002. Jedini jugoslovenski festival muzičkog video-spota održan je u Zagrenu od 24. 28.04. 1989. u organizaciji Omladinskog kultumog centra i Galerija grada Zagreba. Zap'ravo program se odvijao u tri prostora: u Omladinskom kulturnom centru emitovani su spotovi iz konkurencije, u Kulišiču je takode emitovana konkurencija kao i prateći rock koncerti, dok je u Ateljeu Meštrović osirn konkurencije u okviru pratečeg programa predstavljena selekcija jugoslovenskog video-arta, kao i izbor snimaka rock koncerata inostranih grupa i izvođača i rock filmovi. Međutim, kako to obično biva, Hronos je ponovo pojeo svoju decu. Kako je VIDEOMIX 002 zaposeo u vreme festivala i Tred eksperimentalni kanal zagrebačke televizije (TV Beograd je prenosio program samo poslednjeg dana), većina potencijalne publike se opredelila za ugodnosti vlastitlh ekrana. Sasvim opravdano, jer je u program za naše uslove bio sjajan, za takvu vrstu programa u visokom procentu bile su zastupljene emisije radene namenski za taj program. Televizijska publika je svake večeri glasala za svoj omiljeni spot. Naravno, i pored stalnog upozoravanja voditelja da se ne glasa za omiljenu grupu, već za zaista najbolji spot, publika nije odustajala od svog principa. Nagradu publike dobio je spot

„LETEĆI ODRED” grupe PSIHOMODOPOP u režiji i produkđji RADISLAVA JOVANOVA Žiri u sastavu; Mladen Lučić (Zagreb), Jura Novoselić (Zagreb), Igor Vidmar (Ljubljana) i Danijela Purešević (Beograd) je od stoijednog prispelog spota odabrao četrdesetšest za konkurenciju, a zatim proglasio za najbolji jugoslovenski muzički video-spot nastao 1987/89; sport BORISA MILJKOVIĆA i BRANIMIRA DIMITRIJEVIĆA za pesmu; „ACROSSE THE UNIVERSE” grupe LAIBACH, u produkciji autora. Žiri je takođe dodelio priznanje za najbolji jugoslovenski muzički video-spor raden na klasičnu rnuziku: reditelj je DARIO VINCE, kompozitori su Juzbašić i Vojteh, stvar se zove „SAMBO SAMPLE”, a produkdja je TV Zagreb. Takođe, dodeljeno je i specijalno priznanje za najbolji jugoslovenski niskobudžetni muzićki video-spot: VLADIMIR ALEKSIĆ režirao je spot „MAMA TATA” grupe DISCIPLINA KIČME, u produkciji TV Beograd. Konačno, videti okupljenu na jednom mestu takvu jugoslovensku produkciju i nije bilo toliko depresivno koliko se moglo očekivati. Naravno, odgledno je kako se ova oblast razvija sasvim stihijski, i dalje sve zavisi od dobre volje pojedinih autora i producenata. No, nade su da će YU MTV stati na svoje noge do narednog VIDEOMIXA 003. Dotle, čestitke nagradenim autorima VIDEOMIXU 002!

Danijela Pureševič

20

U ediciji POP HEART produkcije STUDENTKULT za desetak dana pojavice se II izdanje knjige ANDY WARHOL-a i PAT HACKETT POPlsm’prvi deo 1960-1965. Sve što se dešavalo u Factoryju 60-tih godina videnn očima. Pošlo smo im pokazali račune o poskuplienju šNftppari|e od|f;-roo'. rckli su: p F" JOHN MAINE!) KAINS, Aoiiofnisfa „Najpti op&nezujlc krupan kapital, pa £ BAJA PATAKjJiante; ~Sinoy|j net;! cena bude 100 miliona, a sve što zaradile kod ipene u 'rvztn;" ANDY WARHOI.. endivorhol: „Momci nećete zaraditi ni za drvene bojice!”' Knjigu možete naručito na adresu; SKC Niš, ul. Šumatovačka bb, 18000 Niš, ili na telefon 018/24474 od 11-14 časova radnim danom. Cena knjige je 120.000 dinara + PIT troškovi. PLAĆANJE POUZEČEM!