Ritam

ispred mikrofona, i najzad, sec kati na željenim mestima (žlica „Vegete” po nahodenju). Pa dobro, muzika i nije ono na osnovu čega SSS računaju da se prodaju. Uostalom, kada neko izgleda kao hodajuća reklama za prodavnicu boja, a ploča mu se zove „Odeveni za Ispad”, sasvim je izvesno da je „London Bridge’s Falling Down” jedina melodija koju (eventualno) zna da odsvira (pa, što bar nju ne syiraju?!). Stvar koja je, verovatnije, bila predvidena da „zaintrigira široki auditorijum” je „moto” benda - „Pronaili smo budućnost”, koji naravno, neша nikakve veze sa životom, i ono što iz njega proizlazi - nazivi pesama i stupidne poruke na spoljnom i unutamjem omotu, u stilu „Kulovi smo, doveče...” (moja interpretacija). Potpuno je izlišno govoriti o bilo kakvim umetnidkim (?) ili, dak, i pseudoumetničkim aspiracijama ove gomile tipova, jer ako je alter-naziv ove „plode” kaligula 1990, a ispod toga nabacane reel poput tehnofilije, vudua, senki multi-vizuelnog ogledala, sado-kapitalističkih kvantnih kaboja (!?) (što, uz to nerna nikakve veze dak ni sa „tekstovima”), onda je odsustvo bilo kakve koncepcije odigledno, a jeđina prava red je - stihija. A iza nje ne ostaje ništa, svrha je sama sebi. Zvezdice, ma kakve zvezdice, antimaterija, čoveče - MINUS JED AN!

Bojan Žikić

YELLO - FLAG (Phonogram - PGP RTB)

Najznačajniji trenutak u istoriji moderne elektronske muzike predstavlja pojava grupe Kraftwerk, početkom sedamdesetih. Oni su kroz svoje albume („Autobahn”, „Trans - Europe Express”, „Man Machine” i „Computer World”) dali svoju futurističku viziju Novog vre-

mena, pre mnogih. Kraftwerk su to ostvarili prvenstveno eksperimentišući na novom instrumentu nazvanom sintetizator zvuka, prešavši dug put do laboratorijskih ispitivanja do ukrštanja sa pop formom (telo) u koju su ugradili vanzemaljski spirit (duša). Ekspanzija novog zvuka, imala je i još uvek ima veliki broj sledbenika koji su ovaj muzidki pravac obogatili snagom svoje imaginaeije. Medu onima koji zaslužuju posebne zasluge su syakako i Suicide (album! „Suicide” i „Alan Vega/Martin Rev”), Holger Czukay („Movies”), D.A.F. („Gold Und Liebe” i „Alles Ist Gut”), David Bowie („Low”), Cabaret Voltaire („Voice Of America” i „Crackdown”) Human League („Reproduction” i „Travelogrue”). Ovo je bio samo kratak izbor najznadajnijih ploča elektro usmerenja, ali ne treba zaboraviti i grupe koje su svojim kvalitetom pesama našle mesto i na ofieijelnim top listama koje su tvorile tzv. „tehno-pop” kao što su Human League (ovog puta sa albumom „Dare”), Soft Cell („Non Stop Erotic Cabare” i „Art Of Falling Apart”), Heaven 17 („Pavement And Penthouse”), Associates C,Sulk” i „Fourth Drawer Down”) i konačno Eurithmics („Sweet Dreams Are Made Of This” i „Touch”). Posebno poglavlje pripada grupi Yello, koja je dala poseban pečat u 80«im čiji se rad može podeliti na dve etape izmedu kojih se nalazi van serijski kompilacijski album „Yello 1980-1985 The New Mix In One Go”. Iz prvog „poluvremena” treba istaći Lp „You Gotta Say Yes To Another Excess” (Stiff Records) iz 1983. na kome je zabeležen raskošni zvuk proizveden na najrazličitije načine čiji je glavni kreator Boris Plank (uz malu pomoć i Carlosa Perona koji nije vise sa njima) zajedno sa apsurdnim tekstovima (!?!) multimedijalnog umetnika Dieter Meiera \(režiser, slikar, pisac...) izgradili su muzički Diznilend (čitaj: Meierland!) na švajcarski način! Posle licencnog izdanja ploče „One Second”, kod nas je nedavno izdat i prošlogodišnji album „Flag”, pa se tako možemo pohvaliti da su kod nas objavljeni svi albumi grupe Yel-

lo iz njihove v druge polovine karijere! Treba reći da i „One Second” i „Flag” predstavljaju u celini stagniranje dueta Yello, malo novih ideja (da li one uopšte i postoje?) što ne znači da su ploče nezanimljive, već im se samo povedao komercijalni efekat. Dva izuzetna bisera sa albuma „Flag”, „The Race” i „Of Course Im Lying” nastavljaju liniju koju su započeli pesmama „Call It Love” i „The Rhytham Devine” na ploči „One Second”. Zvuči koktel tandema Blak-Meier u vidu 4. minutnih sinemaskopskih komada donosi 8 razloga zbog kojih su Yello dobrodošli na vase gramofonne ako se ima u vidu da su ovakve ploče kod nas ipak retke, kad ved nemamo priliku da dujemo ranije albume grupe Yello „Solid Pleasure”, „Claro Que Si”, „Stela” i „You Gotta Say Yes...”. „Flag” je karta za muzidko putovanje po svetu, sa obaveznim razgledanjem Sicilije, Arabije i Amazonije...

Nebojša Mićković

THEN JERICO - THE BIG AREA (London Jugoton)

Sa škotskom grupom THEN JERICO (Den Džeriko), domadi diskofili su mogli prvi put da se sretnu podetkom 1986., kada je objavljena veoma zapažena kompilaeija „The London Shop”, na kojoj su predstavljena neka imena britanske disko kude LONDON (... Carmel, Fine Young Cannibals, Bronski Beat, The Del Fuegos, Mary Wilson, Blacmange itd.). THEN JERICO su danas bez sumnje veoma popularan i tražen sastav, pa je razumljiva Jugotonova ponekad primenjivana („Take The Money And

Run!!!”) politika predstavljanja mladih bandova, koja se zasniva na ziheraškoj definieiji; „Ako grupa izvrsno prodaje plode u Velikoj Britaniji i zapadnoj Evropi (a kvalitet je nula), ODMAH je treba objaviti u Jugoslaviji!”. Bombardovanje video-spotovima, rasprodata turneja i veliki hit-singl („The Big Area”), samo su neka od trenutnih spoljnih obeležja uspeha ovih novih lepuškastih magneta za tinejdžerke. Njihovu muziku pored derivatnosti i tzv. sindroma „pantljidare” (tj. peveliki uticaj za dvojak naziv (1. surogat za „iluzionistidki stadionski rock”; 2. surogat za domadice koje obožavaju ameridke FM radio talase) krasi i 8.8.N.N. (Bezlidnost-Bezidejnost-Neopteredenost-Nedomi- šljatost). Radije nabavite 20 primeraka „Once Upon A Time” ili 10 primeraka „Street Fighting Years” SIMPLE MINDSA (pa ih vrtite dok ne podnu da šušte), nego da se mučite slušajudi ovakve ordinirne kopije. Tužno, veoma tužno.

Duško Piljak

LAIBACH - Sympathy For the Devil (Mute - ZPK RTV Ljubljana)

Prihvatiti mogudnost stvamog „vrednosnog” znadaja zvjezdica koje se naleze na kraju ovog teksta znadi, jednostavno, prihvatiti da se ravnamo spram holywoodskog nadela, o kome je „umjetnost” žanr (fdma, pop muzike, ili bilo dega) kao i svaki drugi, heavy metal, western, funk, etc., te kao i svaki žanr podložna normativnom, ponekad promjenljivom sistemu, i tu nema nideg novog. No, dati LAIBACHU tri (ili manje) zvjezdica povladi mnogo složenije posljedice .