Ritam

XTC

XTC nisu samo jedno od najvažnijih novotalasnih imena koje je nadživelo „novi talas”. Njihova kod nas gotovo nepoznata karijera tokom osamdesetih, zaključno sa nedavno objavljenim izuzetnim duplim albumom „Organes and Lemons”, svedoči o pjima kao jedinim pravim nastavljačima Beatlesovske linije reformisanja pop pesine i eksperimentisanja s lyomiz цје same.

NI RISELO, NI SLATKO - VEČ SOČNO Voleo sam da mislim da otkrivam bendove”, kaže Andy Partridge, „voleo sam da mislim da sam jedina osoba na pianeti koja zna za Captain Beefhearta”. Mnogi fanovi na isti način misle i za ХГС, i, možda su i u pravu (naročito domaci, koji objavljivanje većine ploča prate kroz šličice i isečke po inostranoj muzičkoj stampi). U njihovoj domovini (GB), o SAD da ne govorimo, prilično teško je dopreti do benda koji ne cepa donove po promotivnim tumejama, puštajući da im se ploče prodaju „od sebe”. Izuzetno emotivan, Partridge to objašnjava: „Špekulisalo se odlukom Beatlesa da (1966) prekinu sa tumejama, ali tu stoji samo jedna stvar - nisu ih voleli, pa su prestali. Meni je to bilo potpuno svejedno, dok god su nastavili da snimaju ploče. To su bile NJIHOVE ploče, aja nisam mario za odeéu koju nose, niti büo šta drugo... zanimale su me samo njihove ploée!” Naravno, i XTC su počeli kao „živi” bend. Partridge i Colin Moulding su se upoznali u škoii u Svindonu (jugozapadna Engleska, do danas ga nisu napustili), kao Sianovi grupe Star Park, specijalizovane za covere N. Y. Dollsa i A. Coopera. Zanimljivo je da to sto su svirali nije odražavalo ni jedan od njihovih brojnih utìcaja. Partridge (roden 1953.) je u to vreme smatrao da je Stg. Pepper ostvarenje vrednije od mogućeg Dmgog dolaska (Hrista), a Moulding (Xr. 1956.) se napajao Andy Fraserovim (Free) blues-hard rock sviranjem basa. Treći clan budućih XTC (to ime uzimaju ’75) bio je Terry Chambers, bubnjar. Decembra ’76., za potrebe demo sešna u Londonu, „па brzaka” su angažovali „ćelavot, otkačenog, profesorskog tipa” za koga su čuh da dobro barata klavijaturama. Zvao se Barry Andrews. U toj postavi su realizovali prva dva albuma, WHITE MUSIC i GO2 kojima su, dosta zahvaljujuéi i Adrewsovom umeéu, stekli reputaciju punk - novotalasne inteligencije. Bila je to frenetična svirka, puna modem-art ekspresija, pa ipak, bar onoliko dileko od punka, koliko su XTC i danas. Intel ektualac i svadalica, Andrews je posle Go 2 napustio bend, radeéi sa I. Popom i R. Frippom, i formiravši naposletku Shriekback. Na njegdvo mesto dolazi Dave Gregory, stariji i iskusniji od ostalih. Partridge o tome kaže: „Secam se da sam kasnih šezdesetih gledao Daveov band Pink Warmth, čak ne sanjajući u to vreme o ikakvom svom sviranju gitare.” Sledeéi album, DRUMS AND WIRES, producirao je, tada mladi. Steve Lillywhite. Bio je to proboj grupe na engleske liste, a najviše zahvaljujuéi singlu „Making Plans For Nigel” (Moulding). Sledeée godine (1980.), članovi grupe su sami producirali album BLACK SEA i hit-singl „Generals And Majors”, kojima su postali „big shot” u svojoj zemlji i prvi put ušli medu 50 na Billboardovoj (SAD) Hsü. Kao i Drums And Wires pre nje, i Black Sea je zadržala oštrinu i energiju punka, ali izraženu u dobro konstmisanim kompozicijama baziraim na inteligentnim tekstovima i žestokim dvo-gitarskim i dvo-glasnim „udarima”. Uto vreme XTC su neprestano svirali, prekidajuéi tumeje samo na po šest nedelja zbog snimanja albuma. To ih je iscrpljivalo, i mentalno i fizički, i büo je pitanje dana kad će neko od njih doživeti nervni slom. Stanje se naročito pogoršalo početkom 1982., po izdavanju do tada najuspešnije ploče ENGLISH SETTLEMENT i ogromnog uspeha singla „Senses Working Overtime”. Živi nastupi postali su im košmar, pesme su svirali uglavnom brže no na pločama, dajući oduška svojoj nervnoj napetosti. Evropska tumeja rane ’82., te dva kalifomijska koncerta, bili su poslednji nastupi grupe XTC uživo. Ujedno, i njihova karijera je krenula drugim tokom. Autori Partridge i Moulding i aranžer Gregory, okrenuli su se potpuno sebi, svojim živodma, porodici, i to se počelo reflektovati i u njihovom radu. Zamenlli su komercijalnost i vrlo dobre plasmane na top listama unutrašnjim mirom i zadovoljstvom. Jedini čovek u grupi kome su tumeje nešto značile, bio je bubnjar Chambers, koji ih je, übrzo po odluci o obustavljanju koncerata, napustio i sa ženom otišao u Australiju.

14