Ritam

12. septembra 1987. u prodaji se pojavio „Strangeways Here We Come”, poslednji studijski album, tada već nepostojeće grupe The Smiths. Trebao je to biti božanstveni finale sastava, ali su za to nedostajale mrvice opuštenosti i bolje atmosfere. Jer, Morrissey nikada nije bilje pevao, niti su The Smiths ikada bolje svirali - medutim u pesmama je bio uočljiv gré i napetost među članovima grupe. Nekoliko pesama bilo je stoprocentni Morrisseyev ego-trip: рге svih „Stop Me If You Think You’ve Heard This Before”, njegov cinični podsmeh svima koji su The Smithse optuživali za plagijarizam i ponavljanje ili „Paint A Vulgar Picture”, njegov gorki i otrovni obraéun sa „čarima” muzičkog biznisa i diskografske industrije. U pet minuta Morrissey je strpao sve što mu je bilo na duši, kad je ta tema u pitanju - od fan-pokloništva („1 walked a pace behind you at the soundcheck. You’re just the same as I”) do marketinških pikanterija („Re-issue, repackage, repackage, double pack with a photograph, extra track with tacky badge”.). Opuštenije pesme bile su privlačniji deo ploče-najpre „Girlfriend In A Comma” (signl - prethodnik albuma), otvaraé „Rush And Push And Land Is Ours” (u čijim stihovima „I am the ghost of troubled Joe” su cinici prepoznali bledu senku, ~duh” nekadasnjeg Morrisseya) kao i briIjantne balade koje su dramatične orkestracije Johnny Marra pretvarale u prave mélodrame: „Death Of Disco Dancer”, „Last Night 1 Dream That Somebody Loved Me”,

i potresna, gotovo samoubilačka „I Won’t Share You”. Dakle neravnoteža, naizmenični izlivi genijalnosti i nepodnošljive pretencioznosti, i hladni ciniéni ton koji je gušio Morrisseyeve rime. Depresija kao subina - od toga se ni na kraju nije mogio pobeći. Naknadno Rough Trade je izdao još dva singla sa ploče: „I Started Something I Couldn’t Finish” i „Last Night I Dreamt That Somebody Loved Me” (za „I Started... snimljen je i video-spot u kome Morrissey i gemile obožavala-kopija na biciklima kruže Salfordom (predgrade Manchestera, njegov rodni kraj)). U proleće 1988. pojavio se koncertni album „Rank” sniman na londonskim koncertima u oktobru 1986. (na „Queen Is Dead” tumeji) i time je, za sada, stavljena tačka na diskografske ostvarenja The Smithsa. U meduvremenu, bili smo svedoci različitih aktivnosti članova grupe: Morrisseyeve solistiche karijere, Marrovih lutanja po svetskim studijima, gostujući na pločama najrazliéitijih imena od Talking Headsa preko A Certain Ratio do Pretendersa, konačno, zbunjenost i neodluénost Joycea i Rourkea koji su se, posle početne privrženosti Marryu, priklonili na Morrisseyevu stranu, do daljnjeg. (Post-Smiths aktivnosti Morrisseya, Marra, Joycea i Rourkea će u budućnosti biti iscrpno predstavljeni na stranicama „Ritma”). Posle raspada sastava, svi oni kojima su The Smithsi nešto značili imali su pri-

liku da kažu šta misle i, najčešće, odaju počast ovoj velikoj Pop grupi svog vremena: kritičari u svojim „nekrolozima” i „osvrtima”, obožavaoci u pismima magazinima i muzičkim novinama, uz, verovali ili ne, ponete samoubistvo očajnih tinejdžera, koje je, ma kako jezivo bilo, pokazalo da su i u osamdesetim postojale grupe koje su nekome „zamenjivale oba roditelja” (P. Čudanov). The Smiths su bili jedni od tih retkih srećnika, i ma kako patetiéno izgledalo, njihov raspad, u trenutku kada se dogodio, nije bio samo puki kraj, veé i finalni dokaz svesti o svom mestu i ulozi u savremenom Popu, jednake težine kao i neke od njihovih najlepših pesama i ploča. Bilo'šta da se dogodi u budućnosti, éarolija The Smithsa time je sačuvana zauvek. Nikada neće biti The Smithsa za odrasle, The Smiths za domaćice, MTV - The Smithsa i svega ostalog što čini blještavu stranu muzičkog biznisa, danas, tato dosadnog i predvidivog. Sa svim vrlinama i manama (koje nisu bile male), oni su živi dokaz da se iz entuzijazma i talenta četvorice ljudi, posvećenih svojoj gitari, glasu, bubnjevima i basu i danas može stvoriti „biće nestvame lepote” (J. Šiftar) zvano Savršena Pop Pesma. A vi sigurno znate sta vam je raditi kada tato nešto zaéujete, Dakle - slušajte i piacile. Jer pesme The Smithsa bile su zaistavredne Ijudskih suza, a van toga u Pop muzici koja se stvara sreem ne postoji nista, Verujte nam, znamo šta govorimo.

priredio:

G. Paunović

prema knjizi „The Smiths: The Complete Story" autora Mick Middles-a

THE SMITHS