Ritam

ga ni u zvezde kovat’. Zalto? Zato! Рге svega staviću mu nekoliko etiketa, pa ću i to argumentovati. Prvo, kao etiketa, to je film za „prave rokenrol intelektualce”. Generacija druge polovine pedesetih (koji su samo namirisali lezdesete iz početka sedam des etih). Drugo, kao druga etiketa, to je neka sporta levičarsko - protestantske - hipi ideologi] e. Mislim da su dovoljne te dve etikete. Ostale cete vi još bolje da smislite. Memo dalje. Ključni problem je to što je reditelj ovog filma pre svega scenarist, te se ne može govoriti o režiji, već samo o drami koja nam se viti pred očima. Inaée Paul Schreder je vrlo poznat našoj filmskoj publlici, a ujedno je zanimljivo to da je čovek baš bio u situaciji koju sam ja pomenuo na početku ovog osvrta, ali na njegovu sreću,

ovaj film mu nije bio i prvi film. Meni je bilo mnogo bolje i lepše kada sam gledao Schrederov debi u Beograldu, u istom bioskopu, u jesen 1981. Po meni „Piava kragna” je te godine bio jedan od deset najboljih filmova premijemo prikazanih u glavnom gradu SFRJ-e. Tad me je übedio režijom, a ostali svet je kupio „Američkim žigolom” i „Ljudi mabke”. „Light of day” je nama, Jugoslovenima, nekako tematski, pa i ritmibno, blizak, prepoznatljiv način razmišljanja i življenja od danas do sutra - fiksamo se boIjim životom za sutra - i ne verujemo u onaj drugi život jer moramo da potrošimo ovaj ovde onako Ijudski. Joan Jett odmah na početku odvali vodilju rečenicu koje se ona drži do kraja ove price: „U rokenrolu je pravi život, u rokenrolu je odanosi i iskrenost!”

Zbog njene samosvesti ka ostvarenju svojih ciljeva ona ne bira sredstva da bi uspela To je onaj opšti „pravi” problem moje identüîkacije sa glavnim junakom kojijepokazan u krajnje tolim nekonvencionalnim situacijama kada ja vise nisam u stanju da navijam za nju do kraja filma, želeći da ona uspe kroz suze i patnje. (smeh) Jednostavno rečeno, to. je spor film s mnogo price ni o čemu, s trouglom brat - sestra - majka, gde je okosnica sukoba, frojdovski demistifikovano, izmedu dve žene koje su simbol malograđanske i rok ДтеНке. Suviše jeftini simboli da bismo se mi uvukli u tu vrstu problematike. Ovako koncipiran film me samo podsetio na jedan meni drag film koji mi je izvukao litre suza i sad mi je vrlo žao jer ne znam koji je Paulov prvi film u životu. Želeo bih da je odgledao Sirkov „Imitation of life” i kao scenarista ukapirao ključne

životne problème, jer „Light of day” je film o načinu življenja kao osnovni moüv za sukobe. To ti je ono: „Momci sa Čubure su napali momke s Dorćola jer ovi ne vole Halida Bellica i slušaju Električni orgazam. Stop.” Ovaj filmski prikaz ée da dobije jol jednu „eükeücu” kao priručnik o borbi pojedinca protiv izanđale malograđanštine na planed Zemlji. Jadna mala J. J. Niko je ne razume, a ona svira tako dobra i iskreno. Tu se i desilo ono Ito nije trebalo da se desi kada se film pravi s tom dubinom, a zna se veé „isprobani recepì” kako se prave filinovi sa sličnom tematikom. Secai li se „Buddy Holly story”? Zlatko Marušić

Zlatko Mamšić

KUĆA 2

(HOUSE 2: THE SECOND STORY) Ethaii WILEY, 1987. Arye GROSS, Jonathan STARK, Royal DANO, Bill MAHER distribiicqa: FORUM trajanje: 88 min.

U lìlmu „Kuća I” glavni junak mora da lovačkom puškom ubije oživelu trofejnu sabljarku koja visi na zidu i kmeéi kalo beba. Film „Kuba II” uoplte ne Ilei na svog prethodnika. On je mnogo, mnogo ludi. Zajednički im je scenarista, Iten Vajli, koji je i reditelj ovog filma. U produkeiji Sona Kaningema, začetnika serijala „Petak 13”, žanr fiorar filma dobio je svog najčudnijeg predstavnikal: „Kuće II” u svojih 85 minuta sadrži sekvence i elemento iz 7 (i slovima: sedam) mahom nekompaktìbilnih žanrova! Čudna stvar je ta da ovaj strukturalni umebes deluje larmantno i veoma zabavno, mada zdrav razum nikada ne bi u to poverovao. Ipak, zdrav razum nije neophodan da bi se čovek zapitao: ko bi se odvažio na snimanje price o momku koji iskopa svog čudundeku, umrlog 1916., i zajedno sa njim čuva actečku kristalnu lobanju, prolazeći sa svojim najboljim, pomalo lalavim prijateljem, kroz svetove (i žanrove) - ne mičući se pri tolm iz kuée u kojoj su mu рге éetvrt veka ubili roditelje! 0 ženama da i ne govorimo. Ključ za razumevanje ovog filma leži preko okeana, u Evropi. „Kuća II je deio koje bi mogao da potpiše Godar - kada ne bi bio anarholiberal, kada bi se bavio hororom i kada bi bio duhovit. Za razliku od njega, Iten Vajli nije ni genije ni revolucionar „sedme umetnosti , ali je veoma duhovit čovek koji toliko voli horor da u njega stavlja sve Ito mu se sviđa - vestem, naučnu fantastiku, avanturistički, preistorijski i kriminalistički film - Ito sve zajedno mora da zavrli u komediji. Ali, „Kuća II” nije stupidna parodija veé semanticki vodvilj. Ne treba želeti da jol neko pode Vajlijevim stopama, pogotovo ako ne voli teren po kojem se kreće. U filmskoj umetnosti svaki neoprezan korak na poljima komedije i horora može dovesti do užasnih posledica, kao Ito je besan izlazak iz sale. Iten Vajli nam pruža dobru zabavu. Toliko je za sada dovoljno. * Rntlrn IVfìììn

Boško Milin

67