Ritam

FANZIN

Kao obiik кошшикасце u okvlru raznih posikultura fanzini su tek u zadnjih nekoliko godina doživeli pravu masovnost kod nas. Otuda se nametnula potreba za redovnijim praćenjem ove scene koja najčešće prati zbivanja na muzičkoj sceni, ali ne samo t 0...

ČEVENGUR BR. 1 „Čevengur" koji držite u rukama je jajebroj, nedorečen, s namerom da ostane dublji od namere” - stoji u belešci novog beogradskog fanzina. Übijte me ako je tek puka slučajnost što je prvi broj „Čevengura” posvećen baš jajetu, torn univerzalnom simboli! nastanka i ргаpočetka. U stvari je zgodno da smo konačno dobili jedno tako neuobičajeno i neisklišeizirano izdanje, koje je svoj prostor ustupilo uvmutim književnim mimjaturama („Zašto moza(i)k”?, „О poslednjem postojanju”), stripu (delà Samostalnog studija za forsiranje), „drukčijim” tekstovima o grupi The Pixies, prevodu skeča iz Monnty Pythona i dr. Osim prilično slobođne i nekonvencionalne koncepcije, glavna osobina „Cevengura” je sažetost (većina tekstova se sastoji od desetak rečenica), a posebno treba istaći jednostavno ali efektno grafičko uređenje lista, koje bi mogio poslužiti za primer ostalim autorima našeg slavnog (?) samizdata. Uprkos mestimičnoj hermetičnosti i balansiranju na granici razumljivosti, recenzent je srećan kada u rukama ima izdanje takvog potencijala - izdanje kakvo baš nedostaje na jugoslovenskoj fanzinskoj sceni nakon privremenog (ili možda potpunog?) utihnuća subotičkog altemativnog mesečnika „Pies slomJjenog dupeta na vetru”, koji je takođe težio tematskoj i izražajnoj raznolikosti. Odvojte od svoje mukom stečene ušteđevine 5000 ND, i pošaljite to na adresu: Zoran Penevski, Jurija Gagarina 202, 11070 Novi Beograd. Za uzvrat cete debiti sasvim neobično stivo, koje će vas možda inspirisati da i sami pokrenete nekakav nov i još čudniji samizdat. P.S. U slučaju da vas goliča zvučnost naziva „Čevengur”, valja napomenuti da je preuzet iz pripovesti ruskog književnika Andreja Platonova.

I STO SAD?! BR. 1 Nastavljajući tradiciju maštovito odabranim irnena, zagrebački fanzin „Zašto?” je evoluirne) u novo izdanje, nazvano „I što sad?!”. „I što sad?!” se, umesto interyjua sa rninornim hardcore grupama iz inostranstva, uglavnom opredelio za razgovore i recenzije posvećene zbivanjima na domaćoj sceni, što je svakako pohvalno. Osim recenzije koncerata, demo snimaka i fanzina, kratkog izveštaja o zbivanjima na zagrebačkoj sceni, interyjua sa Oslobodiocima, Volk in sedmi kozliček i dr., spomenućemo razgovore sa poznatim fanzinskim aktivistima: Pančevcem Mandorom Ljubanovićem („NUP”, „Pies slomljenog dupeta na vetru”) i dvojicom predstavnika novosadskog „Boljeg života”. Čitajući o kreiranju i situaciji u vezi jugoslovenskih fanzina, postali smo svedoci žestoke polemike (ipak na cisto prijateljskoj bazi), između pristalica hardcore folklora i onih koji klasične hardcore fanzine smatraju odveć suvopamim.” Kad me Ijudineupućeni u najelementamije YU fanzinska dešavanja pitaju - šta se od fanzina pojavljuje, kažem da je uglavnom u pitanju đubre, ili fanzin koji „obećava”, i na obećanju ostane” - kaže Nandor Ljubanovié.” Da bi se stiglo do kvalitetnog fanzina (i sadržajnog i grafičkog), potrebno je puno „kopati”. Sto se naše punk HC brace tiče, i dalje imaju najveéi broj izdanja, a situacija je i dalje oèajna. Ima nagoveštaja da ée iz fanzinskog punk/HC dubreta niknuti evet: novosadski „Bolji život” još uvek nije evet, ali zato nije ni dubre”. Već na sledećoj stranici čitamo razmišljanja Mišketa iz „Boljeg života”: „Nandor se jako obradovao kad je čuo da je Goja (iz 8.Ž.-a) metalac. Mislim da je to shvatapje u stilu: on je glupi metalac a ja pametan darker, altemativac ili bog zna šta. Dokle će „pametni” punksi misliti da su metalei oličenje

gluposti. Nandor misli da su bendovi koji on voli: Clock DVA, The Residents, U 2, Simple Minds, Bauhaus, Talking Heads, Bijelo Dugme, Bajaga, Hari Mata Hari (posto ne znam šta čovek voli, naveo sam nekoliko grupa od kojih Nandor voli bar tri), pa navedi mi bar tri razloga zbog čega su oni pametniji od melala”. Na kraju je Goja dodao: „Uostalom, ne vredi dositi reči... Ja sam i onako metalac i intelektualni čabar”, i sve radnje sa olovkom (sem čačkanja ušiju) su mi strane. „I što sad?!” se može poručiti na adresu: -Stojić Marin, Gruška 16, 41000 Zagreb. PAPPRAT BR. 7 Samizdat „Papprat”, kojeg izdaje nekoHcina entuzijasta iz slavonske prestolnice, postavio je sebi za cilj da sažete tekstove (posvećene uglavnom tzv. „kultumoj tematici”) naglase upravo vizuelnom prezentaeijom. Međutim, teško je reéi koliko se tehnika fotokopiranja (uz to osrednjeg kvaliteta) uopšte uklapa u takvu zamisao... Recenzirajući filmove, pozorišne predstave, koncerte i sl. „Papprat” iz broja u broj dotiče po neku od „dežumih” tema, ne upuštajući se u nekakve sistematane analize, nego рге pokušavajući da izdvoji pojedinačne i dovoljno ilustrativne fragmente, na osnovu kojih čitalac treba da donosi daljnje zaključke. Govoreći o fenomenu „blic-trendova”, recimo, kao što su acid house ili Belgian new beat, nepotpisani autor je jednostavno ispisao nekoliko rečenica i kraćih odlomaka, koji nisu strikmo medusobno povezani, all ipak tvore nekakvu celinu. („Ona je tako moderna djevojka i pleše sama pod acid videom. Dva tijedna kasnije tako što je već nemoguće”). Adresa: „Papprat” c/o Zoran Premuš, A Cesarea 38, 54000 Osÿek.

Saša Rakezić

68