Ritam

Nije slučajno što su The Neville Brothers posegli upravo u Dylanov „Times They Are a-Changing” - u pitanju je Biblija protestne muzike, ali i ostvarenje koje je protok vremena dosta nagrizao. Njihove intervencije su stoga radikalne. Dylanov ■bezpogovomi obračun sa jednom od najopasnijih opsena ruralne Amerike, mitom o romantičnom siromaštvu, koji se zove „Ballad Of Hollis Brown”(nastala prema istinitom događaju kada je siromašni farmer, u očajanju što ne može da prehrani porodicu übio ženu, petoro dece i sebe) Nevili oblače u blue ruho, prepuštajući karte svom gitaristi Brian Stolzu, čija slide gitara reže kao filet i nagriza čula. Posebno je redikalizovana „With God On Our Side” himna antiratne, levičrske Amerike kojaje tako rado previdala njenu pravu anti-crkvenu (ali ne i antireligioznu) suštinu - u pitanju je rušenje dogme o pravednim ratovima u ime Boga no liberalnoj Americi je mnogo vise odgovarala zaključna rečenica: „If God’s on our side, he’ll stop the next war”. Možda ponajviše erodirahu vremenom od svih Dylanovih velikih pesama, „With God On Our Side” brada Neville prevode u gospel i atmosferu blisku „A Change Is Gonna Come”, ogoljujuéi je do samog kostura - raspamećujućeg Aaronovog glasa. Kao anticrkveni gospel, od sada pa übuduće - „With God On Our Side” je pesma The Neville Brothersa zajedno sa novom strofom koju je Dylan izvodio samo na koncertima (umesto pete strofe koja na albumu „Time They Are a-Changing” govori o drugom svetsk'om ratu, sad je tu ona sa temom Vijetnama), Sličriu, tekstualnu promenu doživeo je i tradicionalni „Will The Circle Be Unbroken” sa stihovima posvećenim njihovom velikom ujedinitelju - stricu Big Chief Jolly-ju. Tako su posle trideset godina stvari ponovo došle na svoje mesto. The Neville Brothers imaju najbolju ploču u karijeri ali, daleko bitnije, imaju „Yellow Moon”, glas razuma obojene Amerike rascepljene izmedu izneverenih obećanja Lutherove Amerike i Farrakhanove „Cme Nacije”, i. poziv na jedinstvo ljudske rase. A Sjedinjene Američke Države konačno, kaa najveća zemlja Trećeg Svetâ, posle nikada raščišćene političke pozadine Paul Simonovog „Graceland”-a imaju svoj prvi veliki World Music album, pravo iz duše četvorice velikih šamana soula svog afričkog grada. New Orleansa. Uz podsećanje da je „Yellow Moon” posredstvom PGP RTB-a dostupan i nama, da li je potrebno reći još nešto sem ove famozne rečenice: „Go ahead, make your wish”.

Gordan Paunović

The The FILOZOFIJA IZ DRUGE RUKE

Đoskorašnji One Man Band Matt Johnson je ridobradi momak u poznim dvadesetim. Ludački sjaj u očima i moždanu bombu u glavi i prstima duguje dugogodišnjem programu urbanog truljenja, opsesivnom samoanaliziranju, religijskim teorijama, seksu, paranojama, političkom angažovanju, smrti, i dakako, pisanju pesama. Pripada soju srećnih osobenjaka koji za sebe tvrde da su oduvek znali šta sa sobom. Još od najranijeg detinjstva je težio potpunom izdvajanju iz sredine u kojoj se nalazi, tako da su ga, u školi na primer, smatrali potpuno glupim. Školu je napustio čim mu se ukazala prilika, ponevši sa sobom neverovatnu mržnju prema svim institucijama sistema, deleći ljude na režimske i slobodne. On sam, ove činjenice objašnjava svojim vaspitanjem: kao dečakje bio pun respekta za starije, verujući bez pogovora u sve roditeljske i nastavničke reči, i dugo godina mu je trebalo da se oslobodi konfuzije koja bi nastala kada bi stavove svojih vaspitača prenosio u konkretan život. Kasnije, dinamičan život, doneo mu je susrete sa mnogobrojnim ljudima iz najraznovrsnijih socijalnih i obrazovnih slojeva; veliko razočarenje predstavljali su mu razgovori sa visokoobrazovanim ljudima, naročito onim sa titulama (doktori, inženjeri, itd.). Umesto

originalnih misli ljudskih bića kojima razni vidovi nauke omogućavaju široke sopstvene poglede i tolerantho rasudivanje, dobijao je mišljenja „iz druge ruke” - iz knjiga, štampe, TV... sterilna razmatranja osoba bez ikakvih autentimih iskustava. Sa druge strane, neobrazovani i, većma, neartikulisani ljudi, ostavljali su na njega neponovljiv utisak svojom iskričavošću, jednostavnom, ali upotrebljivom, inteligencijom i budnim odnosom prema životu. Bili su to, zapravo, kvaliteti koje je MJ hteo za sebe. Tako je jedini logičan potez bio promovisanje samog sebe u sopstvenog heroja, neku vrstu usamljenog jahača okfuženog Dobrom i Zlom, koji svima sleduje po zasluzi, uništavajući Zlo, nikada se defmitivno ne priklanjajući Dobru. Prvi album potpisan čudnovatim imenom The The (samo oni koji su u stanju da razmišljaju na Engleskom, shvataju strahovitu usamljenost neutralnosti pomnožena dva člana) objavljen je u sam sumrak 1983. Ostaće zabeleženo, da i pored brojnih saradnika i instrumenata, niko (uključujući i MJ), iako to nije bila „suva elektronika”, nije na ploči odsvirao ni akord na gitari! Specifična stanja Johnsonovog „ludila” iskazivala su solo deonice na sintisajzeru još jednog poznatog ekscentrika, Thomasa Leera magija pristuju osvedočenog ri"I'* 1 '*

THE NEVILLE BROTHERS

35