Ritam

VAN MORRISON

Početni rez4ltati nisu bili baš spektakulami, mada poneki zaboravljeni draguIji („T.B. SHEETS”, „RO RO ROSEY”) svedoče daje MORRISON u potpunosti „0vladao materijom” i daje sposoban da stvori samosvojnu verziju rhythm and bluesa, što će dalji tok njegove kerijere i potvrditi. Jedna od pesama sa tih, još uvek probnih, snimanja („MADAME GEORGE”) naći će svoje mesto, godinu dam kasnije, ш „А-STRAL WEEKS” albumu, dok će jedm druga, začuđujuće prosema „BROWN EYED GIRL” neočekivano dospeti u gomji dom američkih top lista. Uspeh tog singla imao je za posledicu dva, očigledno na brzinu skrpljena, albuma („BLOWIN’ YOUR MIND” i „THE BEST OF VAN MORRISON”) na kojima je MORRISON popriïcno konfuzan u tradiciji irskog „whiskey senÜmenta”. loš kada je te iste godine (1967) BERT BERNS umro od srčanog udara izgledaloje daje đavo došao po svoje. Ali, čini se da su gazde Warner Brothersa ipak yerovale da taj prgavi Irac ima dovoljno kredita u pop hijerarhiji pa su ga uzeli ne mešajući se u dalje trasiranje njegove karijere.

Prvi proizvod za novu kompaniju, album „ASTRAL WEEKS”, (1968) mada dosta cenjen kod kritike, nije izdržao sud vremena. Konceptualm izvedenost ploëe donekle je urodila muzičkom monotonijom. Ograničen akustičarski zvuk obogačen (a ponekad i još vise razvodnjen) gudačima nije mogao da „nosi” uglavnom ravne melodije. Pesme poput „SWEET THING” iü „CYPRESS AVENUE” najkraće se mogu opisati kao „pomereni folk” čija dramatika izbija iz spoja nežnih, pastoralnih zvučnih slika i MORRISONOVE rike ranjenog lava. Fascinantm sinteza bluza i folka u „THE WAY THAT YOUNG LOVERS DO” vrhunac je ploče. Takode, „ASTRAL WEEKS” i pored toga što odudara, na čisto muzičkom planu, od onoga što je MORRISON dotada radio, nedvosmisleno pokazuje da će suvisli romantizam ostati trajno obeležje njegovog opusa, (Postoji i dalje oštra podeljenost oko ovog albuma koji je na poslednjoj NME-ovoj Hsti najboljih LP-ja svih vremena krasio poziđju broj 2 tako se i potpisnici ovog teksta razilaze oko procene dometa ovog svakako istorijskog konceptualnog albuma. Njegova vanvremenska dimenzija - „promerenost” upravo je ono što je po nekima učinilo večnom ovaj majstorski smišljeni i za dva dam snimljeni ciklus 8 priča o detinjstvu, ponovnom rođenju i umiranju, koji je ostao jedinstveno i izolovano delo u populamoj muzici skoro kao kakvo Džojsovo delo u književnosti). Sledeće godine MORRISON koristi priliku da sarađuje sa svojim dugogodišnjim iđolom BOBBY BLAND-om. Koautorisao mu je dve numere na albumu „SPOTLIGHTING THE MAN” (1969) od kojih je jedm postala i veliki BLAND-ov hit („ROCKIN’ IN THE SAME OLD

BOAD”). Posle toga se posvetio svom novom projektu koji će ga konamo potvrditi kao jednog od najvećih autora populame muzike. U poredenju sa dosta precenjenim ASTRAL WEEKS”-om, njegov drugi album „MOONDANCE” (1970) je raznovrsniji i dinamičniji sa konciznim, čvrsto défini sanim pesmama, moćnih melodija, uz fino dozirane džez influence. Aranžmanska rešenja se baziraju na brižljivoj upotrebi duvača i inteligentnom iščitavanju bogate tradicije cmog popa. Ova ploča zasluženo nosi epitet remek delà, m kojoj se nalaze neke od kljumih MORRISONOVIH klasika kao što su „INTO THE MYSTIC”, „CARAVAN”, „MOONDANCE”.

Bilo je jasno da se ovakav stvaralački trijumf ne može skoro ponoviti. Ipak, njegovo sledeće dugosvirajuće ostvarenje mnogo je vise od prelazne faze i hvatanja zaleta za nove poduhvate. „HIS BAND AND THE STREET CHOIR” (1970) donosi stilski ujednačen, soul orijentisan materijal i sadrži hit „DOMINO” koji mu je obezbedio i tržišnu legitimnost Zbog neadekvatne produkcije dosta žestine se izgubilo „izmedu rilni” tako da ploča zvuči nepotrebno mekano i prigušeno.

Na „TUPELO HONEY” (1971) nalazimo naglašeniji uticaj country-ja i honky tonk bluesa a tu je i njegova programska pesma „MOONSHINE WHISKEY”. The iste godine VAN MORRISON će gostovati na lOHN LEE HOOKER-ovom albumu „NEVER GET OUT OF THESE BLUES ALIVE” - zajedno su otpevali naslovnu pesmu. Sudar dva tvrda, režeća vokalm stila podario mm je jedan od mjuzbudljivijih trenutaka ikada zabeleženih na cmom vinilu. Nikada MORRISON-ovi „uriici sa zadrškom” i „OH LORD” vapaji nisu tako übedljivo zvučali.

Ni „SAINT DOMINIC’S PREVIEW” (1972) ni „HARD NOSE THE HIGHWAY” (1973) ne donose neke novine osim što religiozna tematika sve vise dominira tekstovima. Muzički ove ploče predstavljaju zrelo razmišljanje čoveka za koga bazični žanrovi cme muzike nikada nisu bili modeli zgodni za bukvalističko preslikavanje već kontekst koji mu midi manevarski prostor i stilska sredstva za sopstvenu kreacgu. Dvostruki koncertni album „ITS TOO LATE TO STOP NOV/” (1974) je defmitivno krunisao MORRISON-ov jedinstveni status u istoriji pop muzike i, naravno, doneo mu titulu najvećeg belog pop pevača svih vremeпа. Ploču, pre svega, krase zadivljujuće verzije rhythm and blues klasika „AIN'T NOTHING YOU CAN DO”, „I BELIVE TO MY SOUL” i J JUST WANNA MAKE LOVE TO YOU” kao i MORRISONOVI koncertni standard! („WARM LOWE”, „DOMINO”) izvedeni krajnje emotivno, da bi mm u velikom fmalu podario nešto što se nije čulo još od davnih, dams već istorijskih, koncertnih ploča JAMES BROWNA, SAM COOKE-a i ETTA-e JAMES! Obratite posebnu pažnju na njegovu himnu još iz THEM dam („GLORIA”) koja je ovde izvedena u besprekomom soul maniru.

ry eljno iščekivan povratak u Irsku izgleLu da da je bio pravi izvor nadahnuća za novu kolekciju pesama („VEEDON FLEECE”, 1974) koje su još jednom potvrdile svoga autora kao vrhunsku klasu. Muzički svet se sloäo daje komentarisanje MORRISON-ovih ploča postalo izlišno „VEEDON FLEECE” bio je za Morrisona pi oča koja je još od Astral Weeks najvise ispunjavala ono što je doživljavao kao svoj umetnički cilj. Cesto se zaboravlja daje prava veza između razradenih, ritmova irskog folka i džez-improvizacija u njegovom slučaju bila u očitom inspirisanošću svetom keltskih mitova - jednom od konstanti u njegovom radu kojima se ponekad vraćao (mslov se odnosi na sveto stado ovaca iz keltskih legendi) - i naravno literamim herojima. Ovde se u pesmi „You Don’t Pull No Punches, But You Sure Push The River” kao u nekoj epizodi stripa 0 Korto Maltezeu pojavljuju i Oscar Wilde i W.B. Yeats i William Blake.

Trogodišnja pauza koja je sledila ovaj izuzetni album bila je ispunjena traženjem odgovora na nemoguće pitanje koje je Morrison uvek postavljao sebi - „zašto to nisi üradio savršeno?”. Za razliku od drugih stvaralaca koji sebi poklanjaju istu nedoumicu on je nikad nije razrešio - za Van Morriscm teraiye sebe ш mjviše jedini je mogući mčin rada - ovaj mač sa dve oštrice u nekim delovima njegove karijere terao ga je i da ne postigne ništa radeći dugo i teško, Tako su ga tri godine ćutanja i nezadovoljstva uradenim dovele u sumnju u pogledu ispravne procene okoline i onoga što radi, dovoljno duboko doživljenu nesigurnost da prožme njegov rad narednih osam godina. sieđeći album - PERIOD OF TRANSITION” (1977. gdo je prvi put trafio pojačanje u vidu Doctor Johna), „WAVELENGHT (1978., isprazan produkt krojen

6