Ritam

MRGUDI

Ne radimo ljubavne pesme, i sve emocije su svedene na neki bunt...” Jedan od najuverljivijih dokaza da je beogradska scena formirana tokom 80 —ih i dalje na zdravim temeljima je postojanje lokalne škole power pop grupa, kao što su Komandosi, Peter Pan i nekolicina шапје važnih. Mrgudi su uspešni naslednici ove škole, mada je njihov put jedinstven. Kreirajući šest godina svoj sopstveni stil, Mrgydi su svoju prvu mladost potrošili na demo top liste i sada su spremni da (zauvek) izadu iz underground a sa sasvim odredenom slikom o sebi. Trenutno svoje sazrevanje dokazuju novim materijalom koji če im obezbediti (naj) širu popularnost. Već sutra. Mi smo bili prvi koji smo ovo rekli. RITAM: Kako bi opisali svoju muziku? PECA: Trudimo se da budemo bučni, kratki i da ne opterećujemo svojim sviračkim umećem, a želimo i da kažemo nešto kroz te pesme. Govorimo uglavnom o nekom buntu, mada ima tu i optimizma. To je gradski r’nT. Jer to je prilično surovo. Ne radimo ljubavne pesme, i sve emoci-

je su svedene na neki bunt. RITAM: Gde je vaše mesto na muzičkoj sceni? PECA: Mi se još uvek borimo za svoje mesto. Pokušavamo da povučemo neki agresivan fazon, nažim tekstovima dajemo univerzalnu važnost, za razliku od nekih drugih. Za tako nešto moraš dugo da se boriš. RITAM: Kakvi su vaši planovi što se tiče ploče? PECA: Ha, ha, ha... Pa, u svakom slučaju želimo ploču. Ali od toga neraa još ništa konkretno. RITAM: Zašto baš ime MRGUDI? PETAR: Ime proizilazi iz tog perioda kada smo bili pankerski raspoloženi. Kada je sve oko tebe bilo crno, crna budućnost. Obučen u crno i sa kratkom kosom, jedini izlaz vidiš u tome date ljude primete i uplaše se od tebe. RITAM: Izgleda da su vaše prognoze za budućnost bile tačne. PETAR: Da. Pre par godina smo se pojavili na ploči demo topa, Ventilatora 202, zajedno sa bendovima koji su moglu da nam budu samo uzor. Morali smo da raščistimo neke stvari. Do tada smo sve to shvatali kao zezanje. Ustanovili smo da naša muzika kao takva ne može da bude popularna, u tom smislu da se može prodavati u velikom tiražu. Ali, rna Sta da bude, ostaćemo Mrgudi. Nama preostaje da slušamo odlične demo snimke i dopustimo da svojim kvalitetom utiču na muzička dešavanja u novoj deceniji. RITAM: „... ne, ne, ne predaj 5e...”

Četvrta generacija beogradskog punka (dam toliko ih je bilo) doživIjava koncernta krštenja širom ovog mesta. Ritam je u svom osmom broju već pisao o kaseti „Sve je propalo” sa oznakom Njo More Heroes 002, na kojoj su se našli snimci i nekih od bendova ovog narašlaja malih punksa. NO MORE HEROES tokom februara objavljuju kasetu pod imenom ~U snovima do grla” na kojoj će iscrpno biti predstavljeni novi beogradski bendovi ovog ustnerenja—kompletan spisak sastava koji se na njoj predstavljaju sa jednom ili dve pesme je sledeći: Lobotomija, Tractor Driver, Jazz Quartet, The Pinheads, Duh vremena, Marshall’s Kids, Bums, PP i nešto stariji PKB Padinska skela (ovde sa tri stvari). Zainteresovani mogu posetiti salu Dadova 21. II (u kojoj se od jesenas ponovo redovno održavaju koncerti neafirmisanih sastava) gde će Lobotomija, Marshall’s Kids i Excess pokušati uživo da predstave deo ovog materijala. U isti mah drugi odeljak neafirmisanih rok grupa, onaj više okrenut bezličnijem zvuku rokenrola, još je letos prikupio snimke za komplikaciju pod radnim imenom „Džungla na asfaltu”. Robna kuća, Betman, Pussycat bi trebali da u organizaciji SKC-a i PGP RTB-a objave LP ploču koja bi predstavljala reprezentativan uzorak ove struje bendova u glavnom gradu. Nažalost, uprkos svemu (i nedavno održanom zajedničkom koncertu) još uvek nema znakova da će PGP RTB zaista pustiti prese u pogon da na vinilu zabeleži i ovu seriju zvukova iz podzemIja. Dali se iko pita da li underground želi da bude under?

RITAM 19