Ritam

BUDUĆNOST JE MOJA

Šok, entuzijazam, strast, uspeh. Ili možda prevara, lažni sjaj, zabluda, totalna budalaština. Teško se,može naći živi stvor koji bi precizno odgovorio šta su od svega toga The Stone Roses. Dilemu ipak pokušava da razreši Vojislav Nešić susrevši se sa lan Brown-om.

Obično se to zove „Dan posle”. A kako i gde „Dan posle” doživljava svoju popodnevnu zrelost u YMCA-u, londonskom nazovi hotelu, savrženoj kulisi za pies ambivalentnih misli. Bezumno ogromni belonski hol; neomodemistički užas limenih ukrasa; devojke u izgužvanim „kondukterskim” uniformama na recepciji; predansst stolara dok futurističkim eleklričnim cirkularom obrađuje table iverice; promaja; nekoliko podbulih lica i bolesno neonsko osvetljenje. Meni je ponuđen čaj. Čekam,... i čekam,,.. i čekam. Mog čaja nema, a nema ni čoveka koji me je ponudio njime menadžera The Stone Roses-a. Zatim ima menadžera, a i dalje пеша čaja. Pa konačno stiže čaj, a opet nema menadžera. Posle nekog vremena čaj nestaje, јег je jednostavno popijen, aii pojavljuje se već poznato lice menadžera. Kažem mu da, iako je шоја šolja čaja prazna, ja ne želim više čaja, već bih pre da malo vidim obećanpg mi lan Brown-a, Odgovor glasi da nema lan-a, da ga niko nije video još od prethodne noći, đa će pokušati da ga pronađu, a da ja ipak mogu dobiti jedno pivo. Menadžer, pivo, lan, čaj? Dobro, ako nema lan-a, ja ću ostati pri čaju, ali šta se desilo večeri pre „Dana posle”? Iz BBC-evog TV studija ~uživo”,je išao „The Late Show” ništa neobično. Ređali su se gosti, jedan za drugim, da bi zatim na red dožla i muzička numera. Na sceni The Stone Roses, a pred televizijskim ekranima gledalaca verovatno viSe nego ikad ranije, željnih da vide taj bend za koji se govori da je najsenzacionalnija tvorevina s kraja osamdesetih, ili možda pre vesnik devedesetih, a svakako najuspeSniji od svih „divljih mančeslerskih beba”. Normalno, u ocenama ima i ne malo pretedvanja, ali ni jedan drugi bend nije za samo nežto više od šest meseci prevalio put od stalusa minome atrakcije klubske scene, do rasprodatih sedam-osam hiljada karata u londonskom Alexandra Palace-u; do nevidene buke u Španiji, Holandiji, Parizu, Japanu, ili bilo gde da su se pojavili. Njihov album, „The Stone Roses”, je proveo skoro celo leto na vrhu nezavisnih

top-lista, a ne nečija tuđa ploča; njihov singl „Fools Gold”, koji zasigumo da nema ni malo od karakteristika radijskog mainstream hita, je taj koji je gumuo medu nacionalnih TOP 10 krajem novembra; oni su ti koji su The Rolling Stonse-ima pokazali ono što su ovi godinama pokazivali celom svetu isplaženi jezik i rekli odlučno „Ne, mi vama nećemo biti predgrupa”; njih prate horde obožavalaca; oni su izazvali medijsku gužvu kakva je možda videna još samo u vreme Frenkie Goes To Hollywood, ili Sigue Sigue Sputnik buma. 1... John Squire gnječi gitaru, lan se drmusa s mikrofonom u ruci, sve dok na jednom ne nestane lona. Na licima je zbunjenost. I u studiju nastaje konfuzija. Gledaocima tek sigumo ni.?ta nije jasno. Prolazi nekoliko bolno predugih trenutaka i teko onda se pred kamerom pojavljuje neuverljivo nasmejana voditeljka praveći se kao da se ama baž nižta nije desilo i najavljuje naredni prilog. Ipak u pozadini se vidi lan. Ne samo da se vidi, nego se i čuje dok napuštajući studio urla „Amateri, amateri! Neznalice! Sve ste uništili, vi nemate pojma!” Kasnije je prikazan promocioni video The Stone Roses-a, a na kraju emisije isceđeno ncvežto sklepano objašnjenje kako je u studiju dožlo do nestanka struje dok je bend bio u punom zamahu. Dali je to bilo dovoljno da zadovolji publiku? Uostalom, njih nisu interesovali kominikei, saopštenja i saopštenjca, zapisnici i izvinjenja, već jedino odgovor na pitanje koje glasi „Dali ti momci znaju da sviraju? U čemu je štos?" Pa da li će se nakon svega pozitivna ljubopitijivost prelvoriti u prezir, ili će armija bezuslovno odanih biti ustostručena? Iznenada, iz fleSbeka mozganja, u realnost „Dana posle”, traže me, očigledno ushićeni menadžer, dovodeći sa sobom „nestalog” lan Brown-a. Dakle, to je taj od kojeg se očekuje više nego od polovine svih etabliranih zvezda zajedno. Da, prezime mu je Brown, a kako izgleda ne bih se mnogo začudio kada bi mu ime bilo i Charlie. Što da ne Charlie Brown. I Charlie Brown je spor na granici smetenosli. Dobro, |

RITAM 23