Ritam

WHITE RIOT ’89. ILI DRUGI DOLAZAK PO REDU VOŽNJE JŽ

Izuzev po tome što se naSa fudbalska reprezentacija (napokon) kvalifikovala za Svetsko prvenstvo, ili po onome što je A. Pušid vrlo precizno odredio kao kataklizmu komunizma, pokojne ’B9. demo se (rado) sedati i po pojavi umnogome nekarakteristidnoj za dosadašnji razvoj pop i rock muzike—zajednidkom „idejnom” frontu izvođača čije se delovanje savršeno razvrstava na podetak, sredinu i drugu polovinu i, napokon, sam rub decenije. Prevedeno, to znadi da „novi val” (tj, autori koje je, u svoje vreme, taj termin obuhvatao), ne samo da nije istopio sam sebe, ved je generisao bar đve generacije odlidnih bendova, nadinivši prošle godine još jedan „grupni” pohod na svetsku muzidku scenu. Kada se, još, uzme u obzir da je ’B9. bila vrlo dobra godina za neke od onih koji su u „praistorijska vremena” uticaii na pionire tzv. novog vala (Stonesi, N. Young, Dylan), savršeno je jasno da u muzej hipotetidkih muzidkih teorija mora otidi i ona po kojoj su za razvoj pop i rock muzike presudni samo pokretadki trendovi, poput one o ’bT/’VV./’S?. —npr., ’B7. su ~svi bili zbunjeni” jer se ~ništa nije dogodilo”. Sada znamo da se dogodio rap, a i house je izlazio iz lonca prvobitnog bujona. Posle neuspelog hip-hop „puda”, crna muzika je preuzela trandovsku vlast, i to u obliku koji nije ni soul, ni reggae, ni ska, ni disco, ni funky, a opet, sinkretizujudi najbolje od svega toga. Sve ovo govori u prilog kontinuiranosti i uzrodnosti pop i rock muzike, gde su trendovi samo raskršda, trenutni katalizatori, a osnovni pokretadki dinilac ono

RITAM 34