Ritam

ARETHA FRANKLIN THROUGH THE STORM (Jugoton-Arista)

Ako je SAM COOKE Vrhovni Anđeo populame muzike dvadeseiog veka onda je ARETHA FRANKLIN zasigumo njen Vrhovni Totem. Kraljica soula i ostalih duševnih disciplina jedan je od najvoljenijih i najpoštovanijih umetnika današnjice. Kao što je svima poznalo, veoma je mali broj ploča u njenom pozamašnom opusu koje ne uživaju status remek dela. Najkraće rečeno - ne postoji naćin da se preceni njen značaj kada je u pilanju savremena muzika.

Ipak, čemu ovako uzdržan uvod, pitate se sigurno?! E pa, ima razloga, a taj razlog se zove „THROUGH THE STORM”, inače njena najnovija ploča. Kada je ARETHA FRANKLIN u pitanju moralna katarza je neminovna. Zato, teška srea, a držeći se estetskih kriterijuma i etičkih postulata koje je ona sama slavila tokom svoje neverovatno uspešne karijere, moramo priznati da je „THROUGH THE STORM” nedostojanstven, gotovo sraman oproštaj od dekade koja će se, eto, pamtili i po tome da je LADY SOUL konačno, leta gospodnjega ’B9, uspela da snimi stvamo lošu ploču. Naša večita miIjenica je olišla predaleko u pokušaju da se prilagodi aktuelnim trendovima a čemu je najviše kumovao CLIVE DAVIES, glavni gazda Arista Records i idejni tvorac njenog komercijalnog preporoda u osamdesetim. Već su prethodna ostvarenja „WHO’S ZOOMING WHO’s” i „ARETHA” dobrano smrdela, ušminkana pomodnim producentskim zezalicama i neinventivnim MOR pesmicama. Ipak je tu i lamo umela da zaiskri i po koja vamica

tek toliko da podseti na staro, sveto pravilo da vibraeije nikada ne umiru. Ali „THROUGH THE STORM” se pokazao kao čista negativna utopija. Znam da je teško poverovati da postoji komad vinila koji je potpisala ARETHA FRANKLIN a da ne zrači ni mrvicu nadahnuća ali... Album bi se najpreciznije mogao opisati kao pihtijasta smesa s puno neukusnih tehno zaana, praktično neprobavljiva. Od svih tih utupljujućih, pimplavih zvukova, impotentnih „bass and drum programming-a”, ARETHA ne moze ni da diše - o pevanju i da ne govorirao. Ćulne radosti i čudovišni instikti rh>lhm and bluesa ovde su potpuno iščezli. Čak je i dinamitni duet snova sa JAMES BROWN-om završio u drugorazrednom bukačkom soulu. Šta reći kada su u igri takve gigantske ličnosti koje predstavljaju suštinsku personifikaeiju čitavog jednog muzičkog žanra (soul, čoveče, soul) a plod njihove saradnje se svede na nategnuto izvikivanje nekakvih reči (ah, te hinjene emoeije) dok u pozadini ritam mašine izdišu

u pokušaju da pokrenu omlitaveli „electro beat” (beat?!). Neidentifikovana sinti buka caruje i u svim ostalim pesmama, izuzetak je samo koliko-toliko korektna „HE’S THE BOY” koja ilustruje ARETHINO (nažalosL doista zapostavljeno) kompozitorsko i klavirsko umeće. Posebna je priča „ТНШК (1989)” svetogrde kao oblik mazohizma. Naime, ARETHA je sopstvenu klasiku iz ’6B tako temeljito iskasapila da se slobodno može reći da teži slučaj autodestrukeije još nije zabeležen u pop istoriji. Zato umesto zaključka ispisujemo recept za kraIjičino ozdravljenje. Jako je prost i lak za primenu. JERRY WEXLER-a zadružiti za produkeiju, TOM DOWD-a i ARE MARDDI-a za duvačke aranžmane, naručiti pesme iz radionice STEVE CROPPER-a i DAN PENN-a, a mogao bi i, još uvek aktivni, LAMONT DOZIER da nešto priloži iz svoje pesmarice. I, naravno, uraditi duet sa PUBLIC ENEMY, HAVE MERCY! ocena: **

Zoran Ćirić

NAPRED U PROŠLOST - NAPRED .0 PROŠLOST (Samostalno izdanje)

Tok karijere najuspešnijih hardcore punk bendova u Americi izgleda ovako: beskompromisno, brzo, jako, pa sve slabije, pa prelazak u neki veliki diskografski koncern, odjednom naslovne strane novina, onda oni male mudruju, razmišljaju te postaju pop rock bend. Ali, ovo nije Ame-

rika-na svu sreću. Stoga NUP nikada neće imati velike tiraže, prepune hale, ali će mu ostati ono najvažnije. Prvi album došao je nakon gotovo pet godina dclatnosti, 15. NUP fanzina, dosta sviranja i jedne samizdat kasete-„Majko Jugoslavijo ne dam da mi seku pupdanu vrpcu”, sa koje se na ovoj ploči nalazi šest pesama, ali prearanžiranih. NUP doduše nikada nije bio klasičan hardcore bend, ali je LP napravljen u pomalo nezgodnom trenutku, kao da su članovi NUP-a uhvaćeni u raskorak, a očito je

da njihova muzka nije viSe toliko bučna, jaka (kao da jačina dolazi odnekud iznutra) i da NUP tek sada pronalazi neki svoj osoben stil. Tekstualno snažni, upečatljivi, na trenutke možda svirački nesigumi, NUP su ipak savladali prvu fazu sazrevanja, no sva je prilika da će tek sledeći album doneti rešenje nekih zasad otvorenih pitanja. Na žalost, sva je prilika da će taj LP morati sami izdati. Takav je sa svim vrednim i značajnim grupama naše alternativne scene slučaj.

Dragan B. Pavlov

SCII - DURING WARTIME (Samostalno izdanje)

Dugo očekivani LP grupe SCIT napokon je ugledao svetlost dana i to kao samizdat. Ploču započinje vokalni intro Martina Abma-e iz Amsterdama, vesela poskočica na holandskom, da bi nas hipnotički ritam prve pesme, „Vagabonds” lagano uvukao u svet SCH. Tek sa sledećom, „The day when I was born” počinje noise, buka i šumovi izmešani s glasom koji ne peva, već opominje, pripovedajući

staru priču o Vođi, jedinom i nepovredivom (nikad ne dozvoli đa zaboravim (da ga želim) da ga hoću (da mu dajem sve što mogu) da je zemlja naša moćna (da je Ijubav naša za njega večna), dostižući kulminaciju u pcsmi ~Master”-sve je to duboko proživljeno i doživljeno, bez poze i laži. Gotovo nestvarno, posle emitovanja tolike količine savršenog duševnog bola, ploču završava „Fantastična Ijubavna pesma N 2 7”, akustični instrumental pun nostalgije i optimizma. Zamerka bi se mogla uputiti izboru materijala (mnogi će ostati uskraćeni za neke pesme iz (pra)davnih vremena, no to je, izgleda, nužnost), neko bi možda zamerio na produkciji-ali lično mislim da je na ovoj ploči sve upravo onako kako su članovi SCH i želeli.

Za ovaj LP •*** a za celokupan rad-čitava galaksija.

Dragan B. Pavlović

RITAM 76