Ritam

SPANDAU BALLET Zagreb, Dom sportova 24. februar 1990

„Dakle, koncert je zaista bi 0...” „... pet maraka skuplji nego njihov koncert u Berlinu”. „Mogao sam i pretpostaviti da ćeš pronaći neki zajedljiv podatak. Tebi se „Spandau Ballet” baš ne svidaju?” „Ne. A tebi?” „Ј'а ne mogu biti objektivan iz krajnje prozaičnog razloga. Krajem 1983. i početkom 1984. godine „Gold” i „Lifeline” koje su povremeno emitovali preko kasarnskog razglasa bili su moj gotovo jedini kontakt sa vremenom i prostorom van bilcdke kotline. Ali, uzmi u obzir koliko se devojčica danas provuklo u salu za pres konferenciju iako nikoga nisu puštali bez pozivnice. Čuo sam i da je jutros u „Intercontinetalu” jedna devojka saznavši za kojim stolom đoručkuju, rezervisala susedni kako bi dobila autograme, uostalom, preko sedam hiljada ljudi je platilo kartu po ceni od 175 dinara, svim tim ljudima „Spandau Ballet” nešto znači, zar ne? „Gomila zaluđenih tinejdžera” „Spandau Ballet” i jeste grupa koja se obraća pretežno toj kategoriji publike, to je uostalom, najzahvalnija publika” „Ali i publika koja najmanje traži” „Slažem se, ali, bitno je i koliko pruža toj publici. Novae za koncert jednom je tinejdžeru veliki izdatak jer se kupovinom ulaznice lišava drugih bitnih stvari u životu. Vrlo je bitno to što večeras za uloženi novae niko nije prevaren, naprotiv, bend je odlično funkeionisao, produkeija zvuka je bila izvrsna, svetlo isto tako, meni su „latino” aranžmani nekih starijih hitova vrlo sveže zvučali.” „Ali to što je sve dobro funkcionisalo nije suština rokenrola” „Ali jeste suStina show-businessa. Uostalom, evo ti jednog primera. Početkom februara 1985. godine bio sam u Bolonji na koncertu U 2. Igrom slučaja, neposredno pred koncert upoznao

sam Irce koji su studirali u Trstu i bili Skolski drugovi roud menadžera, tako da sam se po završetku koncerta zahvaljujući njima našao u garderobi. Tu sam saznao da je Bono bolestan, pola sata pre koncerta jedva je mogao da govori, ali su taj koncert U 2 odsvirali kao da im je presudni u karijeri.jerse pravilozna, ljudi su platili ulaznice i za to odekivali protiwrednost. Te sam se scene setio mescc dana kasnije na koncertu „Bijelog dugmeta” na beogradskom sajmu. Karte.su bile skupa ali je koncert rasprodan a publika bila spremna na dobru zabavu. Koncert je, medutim, bio katastrofalan. Bregović i ostali su se prenemagali dva sata na sceni apsolutno nezainteresovani da pošteno obave svoj posao. Publika je sve to prihvatila izrazito mazohistički, bez protesta, naviknuta da ljude na sceni prihvata sa strahopoštovanjem umesto da za svoj novae traži odgovarajući kvalitet. To idolopoklonstvo me je razljutilo ali me nije iznenadilo. Odnos publike prema izvođačima bio je samo preslikan odnos naroda prema vladajućim krugovima.” „Da nisi otišao malo predaleko?” „Mogude, ali hteo sam da nagiasim da je dobro šlo se odekuje toliko stranih koncerata u Zagrebu.* Publika de izoStriti kriterijume i postati sve zahtevnija, tako da joj niko više neće otimati pare”. „Azašto tih koncerata nede biti i Ii Beogradu?” „Odgovor na to pitanje zahteva zaista...” „... opširnu antropološku studiju?” „Da. Ha, ha. Bilo je ved krajnje vreme da večeras u vezi sa nečim zauzmemo isti stav. Živeli.” „Sto godina.” „I duže”.

zvanično, poluzvanično i nezvanično su u Zagrebu najavljeni za period od februara do jula koncerti sledećih grupa: Fine Young Cannibals, Simply Red, Godfathers, Ramones, Christian Death, Test Department, Kaoma, Bros, Ш i drugi.

Aleksandar Opačić

RITAM 88