Ritam

U NEISTRAŽENOJ ZEMLJI PANONIJI

Ovo će bit! godina Borisa Kovača. U je širom sveta (a uskoro i kod nas) njegov novi LP „Ritual Nova 2” izdat za londonski Recommended Records, a jugoslovenska tumeja na kojoj Kovač i bend novi material je u toku. Izdanja novih i reizdanja starog materijala siede... Novi Sad stalno pokazuje svoju različitost u odnosu na druge bliske mu (osobito u odnosu na Beograd) kultume sredine. Ovo se ne dogada samo na muzičkom planu (videti film, strip, kratku priču itd.), ali je tu najuočljivije - u rok muzici Novi Sad nikad nije izbacivao u orbitu zvezde, ali je tamošnji rok često bio ispred ostalih (Luna, La Strada, Obojeni Program, pa Boye od pre par godina), a lokalni jazz festival je bio pojam entuzijazma i otvorenosti za onaj beogradski. Uz sve to veća otvorenost ka Srednjoj Evropi su dali i još daju upečatljive rezultate. I tako dolazimo do sindroma alternative u Srednjoj Evropi (ovde nije alternativa sve što opozicija mandarisnkoj vlasti), gde pojedini autori, ako veénisu u zatvoru uspevaju da hodaju povremeno i kroz institucije ne gubeći obraz i čast, ipak stičući več ugled u inostranstvu nego u zemlji. Slična je situacija i u Novom Sadu gde nailazimo na dva trenutno najvažnija imena nove rok

muzike na našim prostorima (mada je pitanje da li bi Boris Kovač i S.K. Tickmayer, a o njtma se radi, pris tali na odredenje „rok”). Uglavnom samouki kompozitor koji svira drvene duvače, Boris Kovač, se ozbiljno bacio na muziku sredinom sedamdesetih u jazz skupini META SEKCIJA (na tragovima ECM-a), koja nažalost ni posle višegodišnjeg delovanja nije ostavila ploču za sobom. Do razlaza sa grupom dolazi sa Kovačevim odmicanjem od džeza, kada istovremeno biva sve izraženija njegova želja, za spajanjem raznih uticaja od etno do savremene klasike, što ga spaja sa već spomenutim Tickmayerom 1982. u grupu RITUAL NOVA, kako se i danas zove njegova grupa. Njih dvojica sa nekolicinom entuzijastq produbljuju interes za novu muziku i počinje pomenuti hod kroz kultume institucije, prireduju koncerte, organizuju festivale. A i prvi album Borisa Kovača nazvan „Ritual Nova” je plod rada i drugih ljudi: kako onih što sviraju na ploči, tako i onih koji su izneli ceo projekat kao izdanje Uj Symposina (časopis za kulturu na madarskom). Izdavanjem ovog albuma omogućen je dalji razvoj scene, glave koje su udarale o zid nisu razbijene, a i vise ljudi van Novog Sada je saznalo da tamo ima stvarno interesantnih stvari (dotada Ritual Nova je imala samo par koncerata u Beogradu, Ljubljani i Budimpešti). Ovako dobra i autentična ploča je morala biti zapažena, a nezavisni distributed su je stavili u svoje kataloge i obasuli je lepira rečima i visokim ocenama. Medu njima je bio i Recommended records, najuvažavaniji distributer i izdavač nove muzike sa svih meridijana. I tako je ta ploča brzo razgrabljena, a interes za nove radove Kovaža su pokazaii milanski ADN, londonski Touch i svakako pomenuti Recommended (danas ReR Megacorp) koji je novi album i izdao

prošlog novembra u okviru svoje novopokrenute edicije POINTS EAST. Ova edicija čiji se drugi ogranak nalazi u Novom Sadu (koji će od leta početi sa distribucijom Recommended i drugih nezavisnih izdanja, o čemu čitajte u sledeceiki brojevima), je posvećena radu autora i grupa iz Srednje i Istocne Evrope. Dosad su se uz album Borisa Kovača pojavile i ploče Expander des Fortschricts (I. Berlin), Strange Games (Leningrad), ZGA (Riga), kao i fenomenalne poljske grupe Reportai. Aulentičnost je odlika Kovaćeve muzike (isto važi i za Tickmayera) što se da posmatrati i u evropskim okvirima. Naravno postpje u Evropi i drugi autori koji daju lični pečat muzici, preplićući sopstvena umetnička strernljenja sa uticajima jazza, roka, klasike 20. veka, novih tehnologija i medija, improvizacije (recimo kao Nimal, Ghedalia Tazartes, Bittova/Fajt, Julveme, Makam itd.), ali kao i Boris oni kreiraju stvamo novu muziku. Oba albuma Kovać je snimio u svom studiju u Bukovcu (inače preuređenom viskom podrumu njegovog dede) što mu je omogućilo rad bez ргеsije, a on je to na najbolji mogući način urađio, iskoristivši prednosti studijskog rada (sam Boris smatra albume tejp muzikom, iako je gro materijala svirano). Prvi je raznovrsniji jer je nastao u dužem periodu, dok je drugi produciraniji i konceptualno osmišljeniji, ali i daije melodičan i repetitivan, Boris nastavlja sa korišćenjem sniraljenih pevanja koja kod njega imaju drugačiju ulogu nego kod Eno/Bymea recimo, on ih stavlja u uobičajeni kontekst povezan sa panonskim i slovenskim etnosom, to je deo i Kovačevog porekla, ali i njegove osobene poetike, za koju Boris kaže da je samo izražena kroz muziku, jer je on odabrao takav naćin izražavanja. Srećom ploču čeo moći da nabavimo i kod nas, a zatim i u nezavisnoj distribuciji i pojedinim prodavnicama koje valjaju altemativu. Posle duže pauze RITUAL NOVA bend svira i kod nas (poslednji koncerti su bih prošle godine u Italiji). Premijera je bila u Novom Sadu 19. aprila (one večeri kada je Plastika ugazila Barcu) u maloj dvorani Srpskog Narodnog Pozorišta. Jedna od karakteristika koncerata grupe je spajanje muzike i drugih medija, kao i različita kontekstualizacija rituala Ovaj put tumeja je pod nazivom: Likovno muzička ambijentacija „Kuća” i sadrži izložbu slika Branislava Petriéa i potpuno novi komad koji je Kovačevo delo „Muzika za kvartet”. Sjajni kostimi Ivane Inđin (uradila je omote za oba albuma) samo upotpunjuju doživljaj. Novi materijal (inače očekuje se da se pojavi na CD-u pre kraja godinejj je kompaktniji, pano ns kiji i rađen baš za bend kakav je danas. Akustičan do kraja, melodičan, povremeno furiozan uz minimum improvizacije ovaj materijal puno zahteva od muzičara, koji su učestvovali i u aranžiranju kompozicija. Stari članovi benda su Veljko Nikolié (udaraljke, sempler) i Dorde Delibašić (bubnjevi, udaraljke - inače saradnik i Tickmayera, ali i član novog aduta novosadske scene grupe CIRCO DELLA PRIMAVERA), obojica skloni improvizaciji, a novi član je klasično obrazovani violinista Nenad Vrbaški, Sjajan balans udaraijki sa melodičnošću duvača i violine bend ostvaruje tokom celog koncerta. I bez monitora na sceni uspevaju da složene i dugačke kompozicije odsviraju u jednom dahu. Borisov klarinet povremeno daje žestinu, povrmeno ritam, sempler je jednostavnog zvuka, a bubnjevi kreiraju zvučnu kulisu sa violinom. Skom puna sala (preko 300 ljudi) je bila pomalo kämetna, materijal je hepoznat. Manje plesan od ranijih materijala, ovaj osvaja na drugi pogled. A tumeja je u toku. Ljubljana 16. 5. (Cankarjev Dorn), Beograd 19. 5. (Bitef teatar), zatim siede Sarajevo, Mostar, Niš, Skopje i Zagreb, pa pravac Evropa.

Tekst:

Jasmina Marević

Fotos:

Jovan Milinov