Ritam

OKTOBAR 1864. - „CRNI PLES” (PGP RTB)

„Neke grupe su, jednostavno, veče od drugih i to čak ni Gordan Paunović ne može ništa.” Otvoriću tekst, koji vas vodi do sna, u komeje igra cmi ples, Oktobra 1864. Ovu ploču ćete voleti iz mnogo razloga. Navešću svoja tri, 1. „Cmi pies” je prva, prava ploča ove grupe... i ove godine. Tokom prošle godine, stvarane su i definisane nove stvari, otkriven je neki čudni ritam i snimljen marta ’9O. u studiju RTV Titograd. Produkciji pomogao, već provereni čovek, Theodor Yanni s kojira su sarađivali na svom drugom albumu „Igra bojama” 1988. (A 1987. prvi put ste čuli na vinilu, izuzetan glas, neobičan ritam, „Oktobar 1864”). Nakon šest godina igranja slučajem i blagodetima kulture i talenta, konačno su napravili... čaroliju... 2. ...Protiv svakog žeščeg napada stvamostf. „Cmi pies”, pesma koja otvara

ploču, urađena je u stilu Oktobra, neobično, značajno. Nepredvidjjivo putovanje je počelo. Pošto ste krenuli, pazite da se ne sapletete o „Twüight”. Ovo smatram odmetničkom pesmom Oktobra - liči na uvežbavapje jedne svesti koja više pazi da ne padne u zabludu, nego da dokuči istinu. Тадјш glas kao sa ugla ulice: „...Oscćam samo da je pored mene, momenat da shvatim sve o čemn misllm, da saznam odgovore i sve je tada blizu...” Sada već toplije... „...Zbunjnje me ritam, raspadanje slika, poknšavam dapratim nkazanu nIL..” I u većem iščekivanju, ali... „...Uvek n0ć...” Pomalo onespokojava prisustvo ovakve pesme koja odudara sasvim od ove zaokružene celine. Posle sumraka, na poznatom ste terenu, za sada, Pesma „Put”, poznata poštovaocima Oktobra, jer je već izvodena na njihovim koncertima, kao i sjajni instrumental „Pat, Bill i Jesse”, koji zatvara ploču. Kada bi tražili nešto zajedničko u njihovim pesmama bio bi to miris noéi i teškog sna, u kome ima prasine. Oprez! Sada jedan divni glas krči sebi put kroz ploču, upućuje nehotice jedno carpe diem. Ovo je pesma bez imena, samo kružić unutar trongla. Ovo je bestežinska čarolija, 3. Kao u Kortasarovim „Školicama”, Nebo je u istoj ravni sa Zemljom, ono je u nama, treba ga sada i ovde dostići. Pokušajte, hrabro, uz „Cmi ples”. *+* ♦ ♦

Tatjana Mihajlović

WET WET WET HOLDING BACK THE RIVER

Sintetika hara našim diskografskim kućama! Međutim, pitanje je da li im u ovo doba besparice treba na tome zameriti? Јег, kada gađaš na sigurno, izdaješ samo ono što si siguran da će se prodati, a dobar indikator za to je ono što se dobro prodaju napolju. A vredi li to čemu? Sto se tiče Škota Wet Wet Wet, tu već možemo ući u diskusiju. Na izvestan način nastavljači tzv. Blue Eyed Soul tradicije, među čijim su najkomeercijalnim eksponentima bili recimo Average White Band i posebno Doobie Brothers u svojoj drugoj fazi rada sa Michael McDonaldom, Wet Wet Wet i sa ovom pločom „drže vodu” (u konkretnom sluiaju radi se o reci). ВоЏе rečeno, zadati format, bez nekog „avanturizma” ili posebnih muzičkih dodataka, manje više je doveden do tehnižkog savršenstva uzeta je određena muzička formula i perfekcionistički je odpevana, odsvirana i producirana. Ako se pak pitate čemu sve to i da li ste mogli da prodete bolje za svoje pare, a da vam mozak bude opran blagim muzičkim deterdženlom, to je već drugo pitarye (za širu diskusiju). To naravno nema veze sa tim da li se možete relaksirati uz dobru pop muziku, koja ima svoju

težinu, vrednost, isto je tako dobro odsvirana, itd. a da nema veze sa pomenutom „sapunicom”. To svakako možete. Pitanje je samo da U takvo izdanje u ovom momentu možete naću u našim prodavnicama. I još jedno pitanje vezano za ovu, a i slične joj ploče - kakav li to samo radar poseduju diskografske kuće da uvek izaberu najgoru stvar za singl (u konkrelnom slučaju „Broke Away”). * * ♦

Živorad Van Basten

RANDY CRAWFORD RICH AND POOR (WEA - Jugoton)

Uprkos tome što ne poseduje prefinjenu senzibilnost Anite Baker, niti eruptivnu snagu Etta James; ili vokalnu ekspresivnost kraljice soula Arethe Franklin, Randy Crawford i danas, 13 godina nakon poêetka svoje karijere, i dalje intrigira svojim melanholičnim seft-soul stilom. Poznata i cenjena po komercijalnim sentimentalnim južnjačkim baladama (koje gotovo uvek odišu romantikom i nostalgijom), Randy je za svoj uspeh i gloriftkaciju osamdesetih, najviše imala da zahvali „starijim rock poklonicima” (tj. Ijubiteljima kategorija Adult Oriented Rock, Midlie Of The Road, Mainstream”, itd.), pa ne treba da čudi što su fanatizovani obožavatelji Dire Straitsa, Phil Collinsa ili Chris Rea, skoro uvek veliki eksperti po pitanju Randy Crawford. Po mnogima najplodniji period karjjcre ove 38 godiänje erne pevačice iz Džordžije je početak osamdesetih (1980-1982), kada Miss Crawford izdaje seriju vrlo dobrih jazziranih rhythm and blues soul singlova („Street Life” sa Crusaders-ima, „One Day I’ll Fly Away”, „You Might Need Somebody”, „Rainy Night In Georgia”, „Secret Combination” i dr,).

„Rich And Poor” - je poslednji album Randy Crawford, i prvi koji se objavljuje na jugoslovenskom tržištu. Na ploči se pored singla „Every Kind Of People” nalazi i recentni hit singl - obrada Dylanovog klasika „Knockin’ On Heaven’s Door”. Ako posle njenog preslušavanja osetite želju da proširite znanje o ovoj vrsnoj emoj pevačici, bezrezervno vam preporučujemo mnogo referentniju ploču, njenu izvrsnu kompilaeiju - „The Greatest Hits” (K-Tel... 1984), koja će . vas svojim velikim izborom hit pec sama (16) i superiomom dužinom (62. minuta), verovatno nagnati da svoje simpatije poklonite osobi koja je do juče za vas bila gotovo nepoznata. Sarmantna, topla i nadasve ugodna - Miss Randy Crawford je pevačica osobenog glasa, pri čemu poseduje sve bitnije karakteristike modemog južnjačkog sofisticiranog mainstream - soula, stila koji ce i kod nas (sa albumom „Rich And Poor”) pronaći svoju publiku. ♦ * *

Duško Piljak

TECHNOTRONIC PUMP UP THE JAM (ARS - Jugoton)

Delujući unutar okvira krajnje simplifikovanog HIP-HOUSEA - pod žanra koji predstavlja granično područje RAPA I HOUSEA na kome se mehanički ukrštaju 4/4 elektronski ritmovi (žanrovski postulat housea) i pričanje namesto pevanja (žanrovski postulat rapa) - belgijski Projekt Technotronlc, bljesnuo je prošlogodišpjim chartbusterom „Pump Up The Jam”. lako nema sumpje da će se 1989. godine u svetu populane rauzike izmedu ostalog pamiti i po ovoj kompozicjji koja je bila № 1 u svim evropskim zemljama koje vode zvaničnu diskografsku statistiku (Jugoslavija, Moldavija 1 Farska Ostrva iskjjučeni), ona, na žalost predstavlja mesto ne

kome počinje i završava se istovremeno svaka priča o eventualnoj originalnosti ovog sastava. Šta reći o ploči koja se može smatrati lineamim proširenjem svoje naslovne pesme na Long Play format, preslikane u devet kopija kojima izvršene kozmetičke korekçije ne mogu uliti potrebnu ili bar dovoljnu dozu autentičnosti. Ova geštetner-filozofija je rezultat osobine koja se, sama za sebe, raože smatrati dragocenom i zanimljivom. U pitanju je svest o krajnoj funkcionalnosti pop pesme kao bitnom znaku vremena u kome deluje - zbilja, obratite pažnju na besprekorau, gotovo geometrijsku zaokruženost strukture pesme „Pump Up The Jam”. Ukrštena sa neumerenošću kojom insistiraju na jednim te istim muzičkim rešenjima (uporedite klonove naslovne pesme - „This Beat Is Technotronic”, „Get Up (Before The Night Is Over)”, „Come This”..., ona se, medutim, pretvara u ograničavajući faktor albuma kome ni inteligentno koketiranje sa uličnom ikonografijom i rap-slangom ne može pomoći. U trenutku kada se polemika „Dali je plesna kultura kraja osamdesetih preslikavanje disco tradicije sedamdesetih u novo vreme Ш nešto kvalitativno bitno drugačije?” nalazi na vrhuncu, Technotronic ovim albumom nimalo ne rade u korist svog vremena i žanra kome, bar prividno, pripadaju. Duboko ogrezli u „take money and run” fdozofiju na svom proputovaryu kroz warholovskih 15 minuta slave oni se u potpunosti odriču socijalnog naličja koje je uzdiglo house kulturu na nivo žanra u protekloj dekadi ostavljajući da njihov najzanimljiviji trenutak, mimo pesmice „Pump Up The Jam”, bude poruka sa omota: „Ban The Ivory - Save The Elephants” - „Zabranite slonovaču - spasite slonove”. Shodno tome, Technotronic možda za plesnu upotrebljivost zaslužuju u svih 5 smajlÿa, ali sveukupno sigumo ne više od: ♦ ♦

Gordan Pannović

72