Ritam

THE PSYCHEDELIC FURS - BOOK OF DAYS (CBS - ZKP RTLJ)

IzgJeda da su The Psychedelic Furs jeđini bend na svetu koje uspeh, i to ne iznenadan i stihijski, može toliko da obeshrabri i natera da posumnjaju u vlastite moguénosti i vrednosti. Top-ten singl („Pretty In Pink"), bestseler album („Midnight To Midnight”), stadionske tumeje, fotografsanja sa blaziranim osmesima i pažljivo odabranim pozama - za njih je to značilo prosti ulazak u rokenrol kliSeé, iz kojih jedini put vodi na početak, u stanje autorskog isključivanja iz problematike sveta koji ga okružuje i okretanju realnosti sopstvenog toka svesti. Ploča „Book Of Days” zvuči, po malo, osvetnički tvrdo u odnosu na njihov prethodni (gore pomenuti) album. Na njoj se mešaju bes i melanholija, uvek uviruéi jedno u drugo, ne ostavljajuéi ni malo prostora ičemu drugom do onoga što svaki čovek naziva „moje (lične) stvari”, Zatvorena je u onoj meri u kojoj se nikome konkretnom ne obraća, niti bilo našta konkretno poziva - da bi joj se pristupilo, mora se osetiti. Od prve do poslednje pesme oseća sejedinstvo atmosfere i naglašena celovitost muzičko-idejnog izraza. lako se na njoj nalazi par izuzetnih ostvarenja u vidu pojedinačnih kompozicija (ukljućujući izvrstan singl „House”), najubedljivije funkcioniše kada se preslušava u kontinuitetu, od A 1 do B 5. Ovo je kvalitet vise, kada se ima u vidu da grupi takve stvari, do sada, nisu polazile za rukom - imali su odlične singlove, kult pesme, uzbuđujuće koncerte, ali nikad, zapravo, pravi album. Iz tog svetla lakše je sagledati zašto ova ploča, i pored raznovrsnog materijala, gotovo organski funkcioniše, ne uplivavajući, i pored jednosmerne idejno-atmosferske malice, u vode monotonije. Nesviknulom uhu, naučenom na Psychedelic Furs rastrzane izmedu napadnosti i sete, vise nego prija dostojanstvena odmerenost njihovih moždanih talasa, dokumentovana u četrđcsetpetominutnom vinilncm zapisu, ** * *

Bojan Žikić

YU GRUPA - TRAGOVI (PGP RTB)

U nešto vise od dvadeset godina (sa većim ili manjim pauzama) postojanja na ovdašnjoj rock sceni, Yu Grupa je postala primer ponosnog i dostojanstvenog delovanja. Uz Grupu 220 i Time prvi su kod nas snimili album sa sopstvenim autorskim materijalom, a njihov prvenac, nazvan samo imenora grupe, je do dana današnjeg ostao možda i najuspešniji pokušaj uklapanja u aktuelna svetska zbivanja јег je predstavljao shvaćenu referencu na Cream, Hendrix-a, Taste ili bilo koju drugu veliku svetsku gitarističku postavü (trio) tog vremena, medu koje zaista spada i Yu Grupa. U prilog tome dovoljno govori i epizoda iz 1973. god. Za vreme posete Yu Grupe Londonu zbog kupovine instrumenata, sekretarica Marc Bolan-a je zapanjena kvalitetom i originalnošću sviranja Dragog Jelića, koga je slučajno čula u nekoj radnji dok je probao novu gitaru, ponudila Dragom posao gitariste u T-Rex-ima koji su se upravo pripremali za veliku britansku tumeju. Dragi se ljubazno zahvalio na pozivu sa obrazloženjem da ima svoj bend u Jugoslaviji sa kojim je sasvim zadovoljan. Neviden primer samopoštovanja i vere u sopstvenu stvar. Yu Grupa je u našim okvirima interesantna i zbog činjenice da je u većem delu svoje karijere (pogotovu u početku) primat davala singlovima, a ne nekakvim zaludnim koncept albumima vršeći u jugoslovenskim okvirima istu onu osvešćujuću ulogu kakvu su u svetskim okvirima iraali Creedence Qearwater Revival. Takav pristup je u sprezi sa prisutnim talentom iznedrio i nekolicinu velikih pesama kao što su „Čudna šuma”, „Čovek i Marsovac”, „Mali medved”, „Trka”, koje lucidnim tekstovima sasvim ravnopravпо stoje uz najbolja Berry-Diddley ostvarenja. Novi album Yu Grupe „Tragovi” je već treća dugosvirajuća ploča benda od njegovog obnavljanja 1986. Na bubnjarsku stolicu je ponovo vraćen Raša Đelmaš tako da je ploča snimljena u postavi iz najboljih dana. Od gostiju na ploči se pojavljuju Saša Lokner koji je klavijaturama diskretno obojio inače gitarski zvuk benda i posebno interesantan gost Fera Joe Miladinović na usnoj harmonici (član postave Beogradski Blues Trio). Jedan od problema Yu Grupe tokora celog njenog postojanja je zavisnost od gotovih tekstova drugih autora za koje je (najčešće) Dragi naknadno radio muziku. Takav postupakk na ploči „Tragovi” rezultuje prilično krutim melodijskim linijama u nekim od pesama, da bi međutim stvar sasvim dobro funkcionisala u terni „Od kad nemam te” (tekst Nikole Čuturila koji je i glavni tekstopisac ploče) ili u folkloreski „Posle snegova nema tragova” (tekst B. Telalović). Ponajbolja pesma albumaje „Samo ponekad” za koju je tekst napisao sam Drag! Jelić pa čudi zbog čega se on češće ne pojavljuje kao kompletan autor. Ploču zatvara instrumental „Bluz na tri, četiri” koji svoje opravdanje nalazi u učešću Pere Joe Miladinoviéa koji ovde maestralno'razduva svoj usnjak podržan od strane (kao i uvek vrlo kompetentnog) Dragi Jelić - Bata Kostié gilarskog dvojca.

„Tragovi” su jedna staromodna ploča (što u ovom slučaju nije mana već posledica godina njenih autora), ploča pastoralne atmosfere koja se lake sluša, uveravajuci nas definitivno u zdravlje i ispravnost celine puta koji je Yu Grupa do danas prošla. * * *

Aleksandar Đukić

UB 40 - LABOUR OF LOVE II (Virgin/DEP International - Jugoton)

Album „Labour Of Love II” grupe ÜB4O predstavlja nastavak obrada klasičnih reggae pesama iz perioda kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih koje su započete 1983. pločom „Labour Of Love”. Ovaj album predstavlja poslednji značajn LP koji su objavili ÜB4O i njime je završen najkreativniji period grupe (1977-1983). Treba reel da je „Labour Of Love” doneo i značajan komercijalni efekat a o tom svedoči podatak da je na list! alburaa proveo neprekidno 18 (!) meseci dok singlom „Red Red Wine” ÜB4O osvajaju po prvi put vrh britanske liste.

„Labour Of Love 1Г se, kao manje ili vise očekivani nastavak, pojavio 6 godine posle izdavanja prvog „Labour Of Love” albuma. АИ Campbell i družina su snimili novi izbor 14 reggae klasika koji su verovatno i njihovi lični favoriti, hour Of Love II” nema takvog žara i poleta kakav je imao prvenac pa ni žestokih obrada kao što su „Red Red Wine”, „cherry Oh Baby” ili „Please Don’t Make Me Cry”. Za utehu ovde nalazimo „Here I Am (Come And Take Me)”, „Kingston Town” i „Impossible Love” što sa preostalih 11 numeračini relaksirajuéu koiekciju pesama koje su otrgnute iz zaborava te samo podsećanje na ove numere predstavlja največu vrednost ove ploče. ÜB4O su rutmski obavili muzički deo posla bez greške ali i bez značajnijeg prisustva emocija. Moglo je to puno bolje... * * *

Nebojša Mićković

73