Ritam

Suptilna + prkosna Sinead O'Coñor

ada mi je prošle godine na izlasku iz budirapeStanskog metroa priSla hi,i I grupa lokalnih sileđžija i zatražila lovu (uz pomoć pantomime i urlika; "Mani, mani!") ja sam se bez razmišljanja, oduševljen njihovom visinom, obimom mišića i urodenom inteligencijom koja im pomaže da odmah prepoznaju stranca, zavukao ruku u džep, dao lovu i krenuo dalje. AH, njima to izgleda nije bilo dovoljno Jedan od njih meje uhvatio za ruku i na odvratno lošem engleskom (Presvetla Device, učini da se engleski uvede u madjaarske škole) upilao me odakle sam. Možda sam se plaSio da im kažem da sam, u stvari, komšija, možda sam hteo da ispadnem važniji, ali sam rekao samo jednu, u tom trenutku magičnu, reč: "Ireland!". U deliću sekunde sva njihova nadmenost je splasla i otiSla u nepovrat. Kao deca su se oupili oko mene i postavljali mi glupa pitanja u stilu - da li sam protestant ili katolik. Jedan od njih je nabrajao sve irsko što je znao: "U 2, Boomtown Rats, Enya, Van Morrison..." Kad je napravio pauzu ja sam dodao još jedno ime Sinead O’Connor. To je bilo suviše za njega. Vratio mi je sav novae, pozvao na pivo... da, on će častiti, molio me da ne odem. Ipak, tog dana sam bio gordi Irac pa sam ostavio ovu grupu fanova Sinead.

Irska je pored podrške _ neba oličene u Svetom Patriku dobila i sopstvenu zvezdu zaštitinicu. Ona se zove Sinead O’Connor i već je jednom bila na irskom nebu. Sada se vratila.

Kada sam se vratio u domovinu razmišljao sam da li bi mi ovo ime pomoglo i na izlazu iz beogradskog trolejbusa i koliko milenijuma je porebno da i do nas stigne vest o postojanju čudne devojke peva i izgleda, a još lepŠe izgleda i peva. I nisam morao puno da čekam. Početkom februara ove godine iz televizora su nas prosto bombardovali spotom u kojem se pojavljuje samo jedna devojka kratko podšišane kose i koja, zamislite, plače u spotu. Ona je đefinitivno jedina medijska ličnost koja je morala da zaplače da bi bila popularna u ovim krajevima. Sinead O’Connor je rođena u Dablinu, 8. decembra 1967. godine, u mnogočlanoj porodici koju napušta sa rekordnih jedanaest godina. Po izbacivanju iz mnogih škola odaje se sitnim prestupima i na kraju je hapse zbog kradje u prodavnici. Počela je da piše muziku po izlasku iz zatvora za maloletne prestupnike. Übrzo je pozivaju da peva u malom bendu La Tua Nua u kome provodi srećne trenutke koji kratko traju. Posle uspeSne saradnje sa The Edgeom iz U 2 u pravljenju muzike za film "Captive", diskografske kuće su se zainteresovale za nju. Übrzo izdaje album "The Lion And The Cobra" čiji naslov je nadahnut 91. psalmom -

"Na lava i aspidu nastupaćeš i gazićeš lavića i zmaja" (Psal. 91.13) - i za koji mislim da stoji u samom vrhu liste najboljih ploča decenije. I publika i kritika su je oduševljeno dočekale. Stilska raznovrsnost koja senči ploču je razumljiva, jer su pesm nastajale u periodu od pet godina. Za istoriju ostaju vokalne egzibicije u "Just Like U Said It Would B", žestina i bes u pesmi "Jackie", pevljfvost hita "Mandinka" i originalnost uvodne stvrai "Troy". Za nekog drugog bi ta pesma bila sasvim dovoljan uspeh posle koje bi se mogao povući u miran žfvot. Sigurno ne liči ni na šta što ste do tada čuli, a ono Sto Sinead raadi u toj pesmi nema veze sa klasičnim pevanjem. To nije pevanje glasom, to je pevanje telom. Tb je iskreno preživljavanje osećanja, istinska predaja koja nikoga ne ostavlja ravnođušnim. Na turneji po izdavanju prvog albuma njenog dugogodišnjeg menadžera zamenjuje Princeov menadžer Steve Fargnoli. Zatim Sinead radja sina Jakea i polako počinje da sređuje svoj prfvatni život; udaje se 1989. godine za bubnjara grupe

42