Ritam

islinskih remek-dela već osvedočenih majstora kao što su Albert King ("BORN UNDER A BAD SIGN"), Etta James ('TELL MAMA") i Edie Floyd ("KNOCK ON WOOD"). Ako tome dodamo i dva neponovljiva debija (Aretha Franklin "I NEVER LOVED A MAN THE WAY I LOVED YOU” i Arthur Conley "SWEET SOUL MUSIC") jasno je da trenutak za proboj još nije došao. Ali nije trebalo dugo čekati. 3 "DANCE TO THE MUSIC", njihov naredni singl, sasvim opravdano može poneti epitet suđbonosne, prevratničke pesme nesamo zato Sto se radi o mega-hitu koji je grupu izbacio na sam vrh već i što je u pitanju pesma koja utemeljuje čitav jedan novi žanr pop muzike (rock’n’soul). Bio je to prvi, veoma uspešni pokušaj spajanja "cmih" premise i "bele" poetike. Drugi albm "LIFE" (’6B) je razradio i produbio tu sintezu na tako delikatan način da je bilo nužno ono "crno" i „belo" pisati bez navodnica. Ploču krasi čvrsto zasnovan koncept koji se bazirao na iskričavom sudaru duvačkih i gitarskih rifova uz primemu dozu psihodelije. Lucidne (najblaže rečeno) vokalne deonice svedočile su o transportovanju gospel i doowoop nasleda u acid konteksl Zapadne obale. U poredenju sa prethodnikom, "LIFE" je znatno ogoljeniji i tvrđi, sažetijeg iskaza, bez svaStarenja, prepun dvosmislenih metafora ("CHICKEN", "FUN", "PLASTIC JIM", "HARMONY"). Kao tekstopisac Stone iskazuje zavidnu veštinu u baratanju slengom i dokumentamim, uličnim realizmom koji neretko sadrži primese socijalne satire ('EIFE", "LOVE CITY") uspevajući usput da izbegne šablone pop lirike. I čitav band je zasijao novim sjajem, pre svih Larry Graham, koji uskoro izrasta u najvažnijeh funk basistu (Koja; "prvi basista koji je čupao žice"). S obzirom da je sa albuma isporučenjoš jedan veliki hit "M’LADY" može se zaključiti da su mediji stondirali a grupi je uspelo nešto dotat nezamislivo (možda je samo Sam Cooke učinio nešto slično) da bezbolno osvoji i belo i crno tržite uz sveopšte odobravanje kritike. 4LP koji je brzo usledio ("DANCE TO THE MUSIC") potvrdio je visoke izvođačke standarde grupe ("MUSIC LOVER") ali se ipak može smatrati predahom i hvatanjera zaleta za konačni udar i beskonačno veselje. Brižljivo profilisan studijski rad, "STAND" (’69) precizno ilustmje kontraverzni status grupe, Na njemu se nalazi himna crnačkih radikala (naslovna pesma), zatim himna Woodstock nacije ("I WONTTO TAKE YOU HIGHER") i američki hit No.l ("EVERYDAY PEOPLE") primer da se i posle sumraka Motown imperije može raditi relevantan cmi pop. Sly nastavlja sa svojim smelim producentskim i aranžerskim dosetkama koje menjaju samo tkivo pop pesme. Vokali počinju da dubliraju bas linije dokbas preuzima glavnu melodiju. Orgulje se povremeno uvlače iz zvučne slike i nenadano vraćaju u brišućem letu dok gitara biva veoma slobodno tretirana parirajući vrištećim izletima trube i saksofona. Svi ovi elementi grade konzistentnu tvorevinu koja se najbolje može opisati kao frenetična, raspojasana svetkovina i koja će učiniti da funk izade iz zgrljaja moćno-zračećeg James Browna. Ovim stvaralačkim i komercijalnim trijumfom je okončana prva faza u delovanju grupe. Nastupiće dvogodišnja pauza za koje će ipak izdati jedan novi singl "THANK YOU" (opet No.l u USA) i održati par koncerata s promenljivim uspehom. 51971. se pojavijuje novi produkt "THERE’S A RIOT COIN’ ON", jedno od najslavnijih dugosvirajućig ostvarenja u istoriji populame muzike našeg vremena. Euforične reakcije koje su usledile mogle su da znače samo jedno: Sly Stone je ponovo rizikovao i —pobedio. James Brown je promenio popularnu muziku menjajući plesne korake, Sly je učinio to isto menjajući predznak sopstvenih stilističkih obrazaca. Dekonstrukcija postojeće pop strukture dovela je i do dekonstrukcije vladajućih mitova šezdesetih, otuda tekstovi odišu cinizmom kojim Sly boji asocijativni niz živopisnih sličica. Ova ploča je bila proročanski dokument o tome da fragmentamost, kolažiranje i pomerena sinteza postaju osnovni postulati nadolazeće postmodernističke prakse. Sa 'THERE’S A RIOT GO IN’ ON" sinteza poslaje šizofrena. Raspon pesama je zaprepašćujuće Sirok: od kiselkastog countryja "SPACED COWBOY" (koji uključuje i Jefovo kaubojsko jodlovanje) do kompleksnih funk-jamova koji će presudno uticati na fuziju znanu kao jazz-rock (setite se samo da se udarna stvar na HANCKOKOVOM čuvenom albumu "HEADHUNTERS" zove "SLY"!). Od pseudobluesične "JUST LIKE A BABY"' do instantne "FAMILY AFFAIR" koja će zauzeti čelne pozicije na američkim listama definitivno promovišući Slu Stonea u rodonačelnika modemog funka ("Com-

odores","KooI and the Gang", "Ohio Players", "Earth, Wind and Fire" sve su to Slyeva problematična deca koja će završiti u pihtijastom, srednjeklasnom funkyju). Ono što oduševljava je da album nije zvučao kaokošmarna papazjanijaveć kaojedan ozbiljnopromišljen projekat koji poseduje stilsku čistotu i unutrašnju koherenciju. 6Na sledećim albumima "FRESH" (’73) i "SMALL TALK" (’74) Sly zapada u kokainsku letargiju uz dosta lamentiranja nad životom superstara ("CAN’T STAND MY BRAIN") Još uvek je to protočni funk sa jakim melodijama all sada je svirka opuštenija, prigušenih strasti, bez onog ritmičnog naboja koji je obeležio prethodne radove grupe.No, melodidii "SMALL TALK" beše poslednja svetla stranica u istoriju "Sly and the Family Stone".Od sredine sedamdesetih Sly je potpuno batalio sopstvene, vrlo visoke, kriterijume iskreno, poput mnogih drugih crnačkih velidna, da rasprodaje ugled i slavu. On čak nije ni skliznuo u mainstream naprosto je imao loše dilere ato je, izgleda, opasno povredilo sujetu "supercrnje". Bi.lo kako bilo, izdavanje starih hitova u diskoidnim verzijama beše najniža tačka do koje se uopšte moglo dod. AJi, u isto vreme kada je Sly dodimuo samo dno i postao sopstvena parodija pojavljuju se nova imena koja revitalizuju značaj našeg junaka. Rick James, August Darnell (Kid Creole) i prince vračaju dostojanstvo i sjaj crnoj muzici uglavnom inteligentno nadgrađujući a ponekad i doslovno citirajući različite segmente jSlu Stone opusa. I nije slučajno znamenita mančesterska grupa "Magazine" učinila pionirski pokušaj uvođenja funk vibradja u novotalasnu estetiku obradom Stone klasika "THANK YOU". Nešto kasnije i Afrika Bambaataa će uraditi medelu sadnjen od nekoliko njegovih najpoznatijih hitova. Ohrabren ovakvim razvojem dogadaja Sly se konačno pokreće iz kreativnog mrtvila i uz pomoć još jednog velikog imena, Georgea Clintona, radi na novoj plod koja izlazi tokom ’B3 pod elegidiim naslovom "AIN’ BUT THE ONE WAY". Sasvim pristojan eho nekadažnjih vrhunca ali, dni se, sa isuviše povriSno shvaćenim kontekstom ranih osamdesetih. U svakom slučaju glava mu je još uvek bila puna neprovaljenih trikova. U medvremenu, nastavlja se silovanje njegovog opusa (Black Uhuru, Simple Minds, Simply Red) a Jesse Johnson će čak zapevati sa svojim idolora ("CRAZAY"). Izgleda da se starom dobrom Slyu sve to toliko smudlo da je odludo da se još jednom naruga industry i zabave i upriliči svoj veliki "povratak” savršeno svestan falalne dijagnoze savremenog popa. Zato se i nećemo baviti nikakvim prognozama. Jer, bez obzira kako će sve to prod, nepobitnoje da se radi o vanserijskom umetniku koji je, ako ne izmislio, onda zasigumo artikulisao muziku poznih šezdeselih i u mnogome anlicipirao dešavanja i tokove u sedmoj i osmoj deceniji. Bio je i ostaojedini koji može poneli litulu kralja menlalnog plesa.

Zoran Ćirić

45