Ritam

Kalahanu (Clint Eastwood). To je bila priča o policajcima, koji izvrdavaju pravdu zaobidenu zbog vladajudeg sistema zasnovanog na korupciji. Moto njihove organizacije je: "Svi naši heroji su mrtvi". Ođlučuje se da svojoj mlađoj kderku, te u stvad ne može da ga razume. Mi smo prva generacija koja je nadila da se bori." Film je pokazao neizbežnost rudenja mere pravednosti od strane ovakve tajne organizacije. Njima je suprotstavljen inspektor Kalahan, koji ovu mem nije izgubio i pored toga dto sprovodi načela njihovog mota. "Magnum Force" predstavlja neku vrstu odgovora na kritiku prvog filma serijala "Dirty Hary". Negativne kritike filma "Dirty Hary" (1971) su se odnosile na Kalahanovo ignorisanje "pravila igre" u borbi protiv zla. Takav stav kritike je posledica pogrednog sagledavanja sveta u kome živi inspektor Kalahan. Njegovi metodi predstavljaju odgovor na izvrtanje svih vrednosti. U svetu izvrnutih vrednosti, vrlina izaziva sažaljenje, a zlo postaje tekovina slobode, heroji postaju ljudi u moralnom padu, a borci protiv pada i greha se doživljavaju kao progonitelji slobode čoveka. Sloboda se shvata jedino kao sloboda za greh. Zato je ostvarivanje pravde ličilo na prekoračivanje mere pravednosti.lnspektor Kalahan je bio nadčovek suprotstavljen slobodarskom idealu čoveka, olidenom u hermafrodilu. Serijal filmova o inspektom Kalahanu predstavlja anaforu Liku njegovoj slobodi odgornosti. Kalahan je suprotstavljen demonizovanoj stvarnosti, ali i organizaeiji čiji dlanovi gube deo slobode, pa i deo odgovomosti, jer postaju obavezni da izvrdavaju naređenja. Osnovna slabost filma "Sudije van zakona" je upravo u tome dto na pogrešan nadin problematizuje pitanje slobode i odgovomosti, Film postavlja pojedinca nasuprot organizacije koja je van pravosuda, a radi se o tome da je i sam pojedinac van zakona. On ne sme da na svoju lidnost prenese prerogative koje mu je država predaia Sudija ne vrdi svoju ved državnu vlast i mora da postupa onako kako bi država postupala, a ne kako on lično želi. Kada nesvesno načini gredku i osudi nevinog doveka, sudija ne snosi nikakvu odgovomost. Ako su njegove odluke motivisane lidnim interesima, makar takvi interesi dolazili iz najboljih pobuda i najmoralnijih principa, te odluke će biti nezakonite. Za razliku od inspektora Kalahana, sudija Stiven ni u jednoj od ove dve suprotstavljene pozieije ne dolazi u situaeiju da ostvari svoje pravo na gredku i odgovomost. Metod denuneijaeije, kojim se na kraju filma služi sudija Stiven Hardin, ukazuje nam na ishodidle ove pride. Sudija Stiven nije antiteza vladajućoj satanokratiji, većsamo jedan od njenih homunkulusa. Ovaj film zaslužuje jednu petokraku zvezdicu.

Bogdan Zlatić

PRSTE SEBI-ONA JE JOS MLADA (She’s Out Of Control) Stan DRAGOTI, 1989. Tony DANZA, Catherine HICKS, Ami DOLENZ, Wallace Shawn Film Stena Dragotija ( Ljubav na prvi ugriz, Bili Kid je bio dripac ) 'Trste sebi, ona je jod mlada" prikazivao se u bioskopu Zvezda, kao jedna u nizu linejdžerskih komedija koje čine njegov repertoar. Međutim. tedko bi bilo porediti samog Dragotija sa nekim od režisera tih Qlmova (možda sa izetkom Stiva Rada koji je snimio "Ljubav ne možed kupiti"). To je prvo zato dto je njegov film u mnogo demu atipidan, a zatim jer je Dragoti duhovitiji i bogatiji od ostalih. Ni savremena filmska komedija, dire gledano, ne nudi okvir u kome bi Dragoti mogao da, ravnopravan sa ostalima (tj. oni s njim), nade svoje mesto. Njegov stil, klasidna realizaeija jedne od veditih tema (odnos oca i kderke) u modemim slovima, može se porediti samo sa novonastalim filmovima autora starije generaeije kao dto su Stenli Donen (Ljubav u Riju) il Blejk Edvards. "Prste sebi" je prožet osobitim duhom, vedrinom koja ne proizilazi samo iz komidnog, ved je polazidte za izgradnju odnosa prema životu. Tema Olma je odnos izmedu oca i kderke. Tbkom njenog odrastanja oboje prolaze kroz pravi mali pakao. Proživljene emoeije su obidne ali sejodjednom pokazalo da ukoliko ih aulor zbog toga

ne doživi kao manje vredne, nede ni publika, naprotiv. Za poredenje je zanimljiv i film Vinsenta Minelija "Nevestin otac” iz 1950. Konteksti Шmova su donekle razliditi. Kod Minelija se kderka udaje a kod Dragotija tek u pubertetu. Razlidit je splet drudtveniih okolnosti i konveheija ali je sukob racionalnog i iracionalnog koji potresa oca pokretadka snaga za oba Olma. Tinejdžerski filmovi ovidno iskljuduju roditeljske likove Ш ih tretiraju kao antagonistidke. U "Prste sebi" glavni junak je otac, pa je tedko redi da li je film tin.komedija ili je samo postavljen u odreden odnos prema žanru. Ih zbrka je, kao dto to obidno biva, posledica sa razlogom izvrnutih pretpostavki koje prethode svrstavanju. Otac iz "Prste sebi" je "đete dezdesetih", živi i dalje od radio stanice koja emituje rok end rol, i uopdte nije spreman na ono dto ga deka. On je taj koji je nezreo, a ne njegovo dete. Medina komidnih situaeija u filmu naslaje kada on u pokdaju da vlada situaeijom i slededi krute savete psihijatra, das potiskuje svoje emoeije, das preteruje u davanju odudka. Slom nastaje kad shvati da psihijatar nema kderku, te u stvari ne može da ga razume. Odluduje se da svojoj mladoj kderki umesto kontrole pokloni poverenje. Poruka svim odevima? Proverite sami.

Saša MarkuS

70