Ritam

GLE KO TO GOVORi (Look Who’s Talking) Amy HECKERLING, 1989. John TRAVOLTA, KirstieALLEY, Olympia DOUKAKIS, George SEGAL Emi Hekerling navodno nije feministkinja. "Nijejeru njenom filmu spermatozoidi govore, a jajna ćelija ćuti!" rekla mi jeSaša Markuš! Eto i to ! Ne mislim da je govorljivost nužni dokaz emancipacije, ali Hekerlingova misli. Šta li tek misli o režiranju- Gledajući "Gle ko to govori" setila sam se nevorovatne spoznaje do koje sam došla bivajući povremeno u nekim čisto ženskim družtvima, a to je da feminizam nije najgore što može snaći osobu ženskog pola. Gore od toga jeste opuštanje ispuštanje u svom polu sa kojim sežena pomirila pa uživa u banalnos tima i sitničavim vulgamostima. Sasvim u

maniru frizerskih salona, rediteljka je primenila humor(?) Vudi Alenovog "Sve što niste znali o seksu" pa tako, u već pomenutoj sceni, do mile volje uživa u putu spermatozoida do jajne ćelije krozžensku utrobu. Degute-detaljima tu nije kraj i iznutrice su nam jedno od glavnih mesta odvijanja radnje kroz period razvoja fetusa koji je još i animiran da govrii trepće, pa sve do porodaja. Nije da sam ja neki konzervativnootudeni esteta, ali nije ni da mi sve što je prirodno nije strano! Uostalom, otkud je prirodno viriti u matericu? Elem, lead gadljivi porođaj prode, sav u pokužajima kvazikomedije, film postaje mnogo gledljiviji. Glasom Brusa Vilisa viže se ne oglaSava osmi putnik, većživo i relativno suvo dete. Na tom katoličkom principu da duša ulazi u telo od samog trenutka oplodnje (a duža je nežto veoma brbljivo), bazira se ceo film. Beba pre i posle rodenja, u periodu kad realno ne

govori, u filmu Hekerlingove brblja na sav glas, ali je niko osim publike ne čuje. Sve bi bilo u redu da se rediteljka nije zanela svojim izumom (sama je napisala i scenario), pa tokom filma čak i dete od dve-lri godine još uvek samo tako komunicira, ali to niko ne shvata kao problem. U trenutku kad već pomislite da je, racionalno gledano, u pitanju neki poremećaj, dete progovorii tu je kraj filmu. Banalnosti koje sam pomenula na početku, odnose se samo na telo. Kasnije, razvijajući priču, banalnosti se pojavljuju i u načinu tretiranja aktera; bebe koje nečujno govore, tretirane su potpuno isto kao dalmatinci u ertanom filmu Volta Diznija "101 dalmatinac"! Imo psi koji takode komuniciraju kao i beba Hekerlingove, pokušavaju da se umežaju u život svojih vlasnika i da im srede ljubavnu priču. Ovde beba radi na spajanju svoje majke (Kristi Eli) i njoj socijalno

neodgovarajućeg taksiste kog glumi Džon Travolta. Prirodni otac deteta je svojevrsni idiot i dete ga ne voli, a sve vreme nameće se pitanje zašto se o ženi koja voli film. Kad se slatka mama (još jedna glumica prirodnog glasa i blage grubosti a la Debra Vinger) najzad opredeli za usvojenog tatu, uprkos njegovom nižeklasnom statusu, to je i trenutak kad dete realno progovori i svi putevi za sreću su otvoreni. Mi je, na žalost, ne vidimo jer ide odjavna špica sa cakom da u sred nje imajoš jedna mala scenica koja nije bitna, pa nije ni stražno što je najbrži pri izlasku ne vide. U toj sreći koja dolazi posle kraja filma, ima, nadam se više igre nego šlo je u film übacila rediteljka, očito gotov'o sasvim imuna na plesne poteneijale i inače odličnog Tbavolte.

Vladislava Vizi

MLADI AJNŠTAJN (Young Einstein) Yahoo SERIOUS, 1988. Yahoo SERIOUS, Odile le CLEZIO, John HOWARD, Pee Wee WILSON JoS jedno čudo iz zemlje kengura, stiže u vidu "one man show" nastupa Jahu Sirijusa, u svojoj zemlji poznatog TV zabavljača, tamošnjeg Montija Pajtona. I upravo ta, "pajtonovština", kao da je osnovni kamen spoticanja za nešto žto je moglo biti jednostavna screwball komedija, sa elementima satire. Sama postavka (Ajnštajn kao roker i cepač atoma piva) i nije toliko nategnuta, koliko je nategnut humor kojim se ta postavka opravdava. Pazeći da ne zapadne u domen parodije (bar ne na način Mela Bruksa i Zuker/Zuker/Ejbrahamsa) Sirijus kombinuje burleskne situaeije sa tipiziranim momentima romantične komedije, a opet ostavlja dovljno prostora za nadrealno poigravanje sa "facts of life" kako to već uhodano Pajtonovci čine. Otud, "Mladi Ajnštajn" i pored mestimičnog šarma, liči na nedorečen konglomerat, konfuziju ideja, stavova, stilova i svetonazora. Jahu Sirijus (pravim imenom Greg Pid) reditelj, poput Ajnštajna Juniora, predstavlja rascepljenu i neodlučnu ličnost, nespremnu da se opredeli samo za jedan film, bez obzira koliko pogrežan on bio. Atraktivniji sastojak "Mladog Ajnštajna" bez sumnje predstavlja izvrstan soundtrack, svojevrstan presek "down under" rokerske scene, sa takvim megagrupama poput Midnight Oil, ali i opskumim marginalcima kakvi su The Saints. Posmatrano iz ove, post scriptum, perspeklive "Mladi Ajnštajn" nije doneo senzacionalni, sveži humor kakvim ga se "odozdo" predstavljalo ali nije ni sasvim antipatičan, što bi se moglo zaključiti na osnovu primarnih uticaja.

Dragon Jciičić

71