Ritam

oslednja zaisla uzbudljiva stvar u statističkom odeljku pop muzike se dešavala početkom osamdesetih, ako izuzmemo onog cmog kepeca i usamljenu trku koju su vodili New Order i Pet Shop Boys (ona bi se na radost mnogih mogla završiti savršeno prirodnom koalicijom u vidu nekakvih New Shop Order - da li bi iko primetio razliku?). Tada je grupa pop elitista predvodena jednim štreberom u savršenom odelu od zlatnog lamea (Martin Fry - ABC), jednim perverznlm patuljkom (Marc Almond Soft Cell), i jednim travestitom opsednutim shopliftingom i, kasnije, heroinom, (Boy George - Culture Club) uzdrmala svet visokih cifara i loših nota svojom veličanstvenom iluzijom nalik na onu koju su deceniju рге njih, u zamenu za stvaran život, dilovali bogovi pop ikonoklastije Mister Ferry i Miss Bowie. Ali dosta o njima, jer naši junaci sa dotičnima dele samo elitistički pogled na Pop koji nas uči da izmedju stila i sadržaja sme stajati samo znak jednakosti i ništa više. Sve ostalo je čisti život, streethfe koji za Soul II Soul počinje u ranim osamdesetim na londonskim pločnicima. Jazzie Beresford i Daddae Harvey, dva nezaposlena pripadnika mihonske obojene manjine log grada, formirali su sound system Soul II Soul - ozvučenje sa pripadajućom opremom koje služi za javnu reprodukciju snimljene muzike, najčešće reggaea. Početne akvizicije su bila DJ zaduženja na javnim partyjima indijskih doseljenika a potom i organizovanje prvih masovnih zabava po napuStenim prostorima East Enda u vreme kada niko nije znao žta je to warehouse party. Sredinom osamdesetih dešavale su se danas legendame nedeljne večeri u Africa Centreu u Covent Gardenu, elitnom kultumom londonskom kompleksu, na kojima je njihova muzička i životna mantra "a happy face, a thumping bass, for a loving race" dobila svoj konačni oblik. Usledilo je otvaranje Soul II Soul prodavnice odeće usmerene na uličnu modu koju su sami kreirali kao sopstveni doprinos toj strani klupske kulture i složenog sistema vrednosti koji on podrazumeva. Time jeistovremeno formiran i nukleus Ijudi okupljenih oko Soul II Soul ideje: pored Jazzie 8.-ja (spirit leader, DJ, koproducent) i Deddaeja (DJ, kompozitor, prated pevač) bili su tu i Nellee Hooper (glavni kompoziotor i producent), Aitch (upravnik radnje, DJ, povremeni kompozitor), Jazzie Q (DJ), Nicolai Bean (fashion designer) iko još sve ne. Ono što je potom usledilo danas predstavlja čistu istoriju. Club Classics Vol. I je najbrže prodavani album kompanije Virgin Records svih vremena - sa ukupnim tiražom od 4 miliona prodatih primeraka - Back To Life je najprodavaniji 12" svih vremena u New Yorku, Soul II Soul su već ponosni vlasnici dva Grammyja (najboIja R&B pesma - Back To Life i najbolji R&B instrumental - African Dance), tri Soul Train nagrade (najbolja grupa, album godine i pesma godine - Keep On Moving), četiri priznanja Disco Mix Cluba iz Londona i pet American Music nominacija, više od bilo kog drugog ove godine. I za kraj, kao jedini Britanci u istoriji, Soul II Soul su dobili nagradu američke "Nacionalne asocijacije za dostignuća obojenih Ijudi". Ali, sve je ovo svet neumoljivih cifara koje hladnokrvno otkucavaju veličinu nečijeg uspeha, ali ne i kolidnu značaja, uticajnosti i svega što bi moglo predstavljati važno zavešlanje pop istoriji kada sva ta medijska buka jednom utihne. Nasuprot mnogima koji su se punih ruku vraćali poslednjih godina sa raznoraznih Award Eventsa, Soul II Soul su u zamenu za svoj fenomenalnl uspeh založili novi zvuk u kome se može prepoznati deceniju dugo intenzivno življenje na bilu jednog megalopolisa. Novi zvuk koji je drag i

O njima postoji puno različitih mišljenja. Da su blago ekscentričnl predstavnici tačerizma u pop muzici danas. Da su simbol ogromnog potencijala i talenta koji kriju dubine ostrvske klupske scene. Da njihova pojava označava novi identitet britanske erne muzike za devedesete. Istina se može naslutiti u svakom od ovih iskaza, ali je jedno sigurno. Sa grupom Soul II Soul, top liste su, bar na kratko, ponovo prestale da budu najdosadnije mesto pod suncem.

rastafarijancima, јег je njihov ritmički temelj reggae, i soul freakovima, jer nijedan britanski sastav nikada nije bio bliži rafmmanu Philly Sounda, i Ijubiteljima muzike trećeg sveta jer iz njih izbija iskonska vibracija, i svim svetskim yuppiejima jer, pobogu, oni tako dobro zvuče u BMW-u. Zajedno sa Soul II Soul, u prostor globalnog tržišta ukoračuje čitava nova generacija britanskih pop zvezdica rodenih u uzburkanim prostorima plesnog undergrounda. Od Nenneh Cherry i Lise Stansfield, preko The Chimes do Monie Love i One World, sve miriše da bi fenomen iz šezdesetih zvani The British Invasion mogao doživeti svoju reprizu ali na način novog vremena u kome ljude ne spaja vera, rasa ili nađja već zajednički afmiteti. Tako će i ova nova britanska invazija biti dokaz o postojanju ljudi koji danas na različitim geografskim koordinatama misle i deluju jednako, a ne samo uspešna marketinška akcija prodaje već vidjenog onome ko je sve to izmislio. Jer, istorija Soul II Soul nudi dovoljno dokaza za prvu opciju: od postavljanja soundsystema po etničkim predgradima Londona u vreme kada je to bila retka njujorška zabava dece Bronxa koje će istorija potom proglasiti prvim rapperima u danažnjem smislu te reči (Spoonie Gee, Grandmaster Flash, Kool Moe Dee), preko stvaranja osnovnih uslova za postojanje klupske kulture na britanskom tlu, organizovanje javnih partyja, pravljenje zvučnih sistema). Zanimanja za afričke korene davno pre no što je rođen modemi afrocentrizam, utopijskih oda bratstvu i jednakosti ljudi u vreme radanja nove duhovnosti Crne Amerike, do plesnih fuzija raznih muzičkih kultura koje su i dan danas nepoznata stvar za zemlju u kojoj obično sve počinje. Sa drugim albumom (koji je hladnokrvno skinuo Madonninu ploču sa broja 1 britanske liste albuma) Soul II Soul čvrsto drže niti sudbine u svojim rukama. Srećni vlasnici danas već lanca Soul II Soul prodavnica (dve u Londonu, po jedna u Tokiju, Njujorku i Los Anđelesu) i nove diskografske kuće Soul II Soul (prvi potpisnici su Victoria Wilson James - vodeći vokal u Dream’s A Dream, ex-Raze pevačica Lamya i tehno čarobnjak Jimmy Polo), Jazzie B. i družina sa pravom zavreduju epitet Richarda Bransona londonskog clublanda kojim su ih častili autori Pop Biblije osamdesetih knjige A Decade Of i-Deas (The Encyclopedia of the 80’s) londonskog trendy magazina i-D. Sa blindiranim Rolexom na ruci i ključem od novog Mercedesa u džepu, Jazzie B. kao da priziva neko novo značenje reči buntovnik. Kroz sve ove godine, on je bio na suprotnoj strani od svega što je nosila matica glavne pop struje, da bi se odjednom našao preplavljen njome, bez previše svoje krivice. To je značiio uspeh, a on se danas kaže novae. Zbilja, da li je to tako loše?