Ritam

tako Što su se okupljali u lokalnoj školi i tamo provodili sate i sate proizvodeći najdezorganizovaniju buku u kojoj ama baš niko nije video smisla. Niko sem njih samih, koji su (opet) rolali i sjajno se provodili. I nije se znalo ni ko je basista; ni koje bubnjar; ni ko je gitarista, jer svako je svirao kada je hteo i Sta je hteo. - Mi pravimo muziku a ne sedimo okolo diskutujući o njoj. Mislim, ja ne razgovaram o muzici kada sam sa prijateljima jer za mene bi to bilo isto kao i da pričam o svom poslu. A ljudi obično mrze one koji neprestano pričaju o svojoj profesiji. Znaš našta mislim. Tako da ja izbegavam sve diskusije o muzici... Ja nisam veliki muzički teoretičar koji ide uokolo raspravljajući o najnovijim konceptima u svetu muzike, ili o novim tehničkim čudima. Kao oni tipovi što umišljeno, puni nobl arogancije kažu: "Uzgred, da li si video moju novu mašinu? Otkida." Ne, ja nisam takva osoba.

Ne, Shaun zaista nije takva osoba, već pre klasičan primer nepopravljivog hedoniste. A da li on to priznaje. Sam sam pročitao barem tuce intervjua u kojima su se socijalno-analitični novinari hvatali baš za tu reč heđonizam. Verovatno smatrajući da je ona u osnovi svega što stiže iz Mančestera. A Shaun? E, on ih je uvek pošteno sasekao odgovarajući:

"Hedonizam? Sta vam je sad pa to?" I obično je nakon malo objašnjavanja Shaun na kraju ipak odgovarao da voli da se izležava , da bulji u televizor, da se provodi po diskotekama, da putuje, da se prepusti svim vrstama čulnih uživanja, da... Da lepo živi jednom rečju, ali da taj "hedonizam" njemu ništa neznači, jer, 0 Bože, pa on je običan momak. Pa dobro, zašto onda sada ne bi još jednom odigrali istu igru. Dakle - Shaun, da li si ti hedonista? 1 kao što se đesilo i novinarima Melody Makera, NME-a i ko zna kojih sve novina, i ja vidim zabezeknuto lice i čujem poznato: "A šta ti je to?". Onda sve lepo objasnim Gospodinu Ryderu koji u medjuvremenu svesrdno kopa svoj lični nos, da bi na kraju potvrdno klimnuo glavom i rekao: "Da, izgleda da jesam hedonista. Mene interesuju takve stvari koje mi pričinjavaju zadovoljstvo i to je jedino što me za sada interesuje. Nešto ozbiljnije,... to možda kada budem stariji. Za sada ne." Shvatate, kao što sam vam i rekao, Shaun nije budala, ali Shaun zna kada je potrebno izigravati neznanje, nesnalaženje, nerazumevanje. Hi možda skromnost. Jer na moju konstataciju da su Happy Mondays veoma, veoma veliki bend on samo sagne glavu i sa izrazom sumnje na lieu promumlja:"Da, u Engleskoj." A u Americi? Ni tamo situaeija nije baš loša. Uostalom, Amerikanci su postali veoma podložni virusu britanskog zvuka. Prošle godine su to bili Fine Young Canibals, Neneh Cherry i Soul II Soul koji su tamošnju scenu naprosto razneli. Sada je po svakoj logici došao red na vas, The Stone Roses i Inspiral Carpets. - Ne znam. To je samo... Šta nama dolazi iz Amerike? New Kids On The Block? E pa onda smo mi britanski New Kids On The Block. ЈеГ to zvanično? - Da, svakako. Ašta ako ipak u Americi napravite veliki uspeh? -Onda me nećete videti u Engleskoj barem narednih deset godina. Zašto, šta nije u redu sa ovom zemljom? - Ništa, ništa... Ali bi pre bio u L.A.-U? - Da, i imao mali bankovni račun - uz osmeh kaže Shaun Rider, istovremeno šireći ruke koliko to god može, tek da pokaže na koliko "mali" račun zaista misli. I znači napustio bi Mančester i celu ovu stvar? - Mančester. To je samo jedna glupa Sala. Ja o tome ni ne mislim. To je nešto što mene ne muči. Mislim, Mančester,... ja ne vidim veliku privlačnost u tom gradu. Mi tamo imamo nekoliko dobrih noćnih klubova i jedno vreme je postojala snažna scena, kada su svi počeli da uzimaju "Ecstasy". U to vreme je u Mančesteru bilo više "Ecstasya" nego bilo gde u ovoj zemlji i zato su ljudi dolazili čak iz Londona i iz drugih mesta u Mančester da se tamo provedu. Ali to je sve. To je ono što je nekad bi 10... A danas Happy Mondays spremaju novu ploču nakon koje se lako može desiti da Shauna više niko nine pita da li je i koliko njegov bend velik i da li je onzvezda. Jer tada će Mondays možda zaista biti Veeeliki bend. Tada će možda i Shaun imati telohranitelje za koje sada sa prezirom kaže da mu nisu potrebnipošto jeon izMančestera; tada ćese možda odlučiti i na još neverovatniji korak od snimanja cover verzije Step On Johna Congosa. Tada će svima biti konačno jasno da je bledolikim fanovima Mission prošao rok trajanja i da je životni prostor za sebe otela jedna nova religija čiji je bojni poklič, pa zna se "Hallelujah, halllelujah... 1 " .. Onda, hallelujah Mondays, i od mene. ■

36