Ritam

Jasna: To još nije bllo nižta ozbiljno. Ptvo šlo smo ozbiljno uzele da radimo bilo je da pravimo grupu Воуе. Bijja: Fazon je bio u tome što smo obe pročilale Borgesovu knjigu Priručnikfantastičnezoologije i ođuševile se. Jasna:...i onda smo htele da je ilustrujemo i napravimo posebnu knjigu koja bi se zvala Ilustrovani priručnik. Od toga smo napravile dve, tri izložbe u Novom Sadu, Ali onda su već počeli koncerti da se dešavaju, Ruts u Beogradu i sve oslalo. Bilja: To je bilo lakvo vreme - nešto se dešavalo. Jedno dobro vreme koje je zahtevalo da uletiš u nešto ili ćeš propustiti sve. Pojavio se punk, koji je nama bio zanimljiv baš zbog svoje naivnosti i neveštog, ali opel duboko osmišljenog bavljenja svirkom, To je biio vreme koje je svima dozvoljavaio da se bave svime, Jasna; 1 mi smo to radile. Bilja: Na primer bio je fazon da se kod mene u stanu skupljaju samo ribe. Tako smo se danima skupljale u kuhinji, kuvale kafu i raspravljale o nekim stvarima, Tu je bila Bojana Ristić, koja i danas radi nešto zanimljivo, i to kao kostimograf u pozorištu kod svog rođaka Ljubiše Ristića, pa je bila jedna devojka - Višnja Petrović, koja sad ima atelje i zanimijivo slika, onda Ksenija - Ksena - Buštrović, koja je imala onu video kameru i koja je kasnije snimala sa Želimirom Žilnikom TV drame kao asistent režije. Ja i Bilja smo se bavile našim cnežima. Dakie, to je bio jedan skup zanimljivih žena koje su se slalno bavile nečim. U to vreme su poćeli da se pojavljuju ženski bandovi, Raincoats, Slils...lako da smo sve u jednom trenulku pravile svoje bandove. Jasna i ja smo došle do loga da bi bilo dobro da sviramo, znači, zahvaljujući toj energiji unular grupe ijudi u okviru koje smo se kretali. A tu su, pored ovih prijateljica, bili i Ijudi koji su napravih posle Obojeni program, La

stradu, pa Lunu, celu novosadsku novotalasnu scenu, kao i stariji tipovi, Miroslav Mandić, na primer. Mi smo zapravo nekako krenule da se družimo sa dosta starijim društvom, i oni su nam bili najbolja škola. Stari novosadski hipici, Manda, Tišma, Čeda, Drča, Mirko Radojičić, Paja—to je bilo naše prošireno društvo, i mi smo imale u neku ruku strašnu sreću da su oni od gomile klinaca prihvatili baš nas. Ti Ijudi su radili neke jako zanimljive stvari, oni su prvi doneli neke pozitivne vibracije u Novi Sad - osnovali su nekoliko konceptualnih umetničkih grupa koje su delovale na Tribini mladih i svi su stradali u vreme kraha liberalizma u Srbiji. Jasna: Mi smo lako dobile svest da nismo prve, da imamo neke korene, da smo, uslovno rečeno, druga generacija neke alternalive u Novom Sadu. ВЦја: To je ustvari ta naša generacija, '6l. Ti si već dosta propustio, pošto si ’62. Sve ove ribe o kojima smo pričali su ulelele u hipi fazon u onom trenutku kad klinci prelaze u neki buntovni fazon. Iz tog hipi fazona sve smo provalile da je punk prava stvar i onda smo masovno krenule da se šišamo. Neki su ostajali celog života hipici i nisu primećivali da se išta drugo dešava. Tako iz tog vremena jraaš meni zanimljivu scenu kada smo Tišma i ja skupa pošli da se šišamo, pošlo smo oboje imali dugačku kosu, To je bilo strašno - ali morali smo da se ošišamo, jer je došlo takvo vreme. Skroz kratko. Do panja. Nema komproraisa. Čak smo išli kod neke njegove poznanice, frizerke, i lamo se svadali ko će prvi da se šiša - naravno, ja sam bila prva. Jasna; Ja sam se ošišala neki mesec kasnije. Meni su rekli da mi lepo sloji, Bilja: Meni nije lepo slajala. Ja sam bila punk devojka, tolalno. Moji rodilelji su bili zapanjeni, ja sam se skoro ćelavo ošišala.