Ritam

rddamama na televiziji. Doživljavao je strah u susretu sa velikim gradom. Voli novac zato što mu omogućava da ostvari svoje želje i umanjuje njegov davnašnji strah da će mu nešto biti uskraćeno "oslobađajuća moć novca je veoma lekovita stvar." Svestan je toga da bi mu odlazak kod psihijatra pomogao da razreši neke stvari, ali se plaši da bi to moglo nauditi njegovoj kreativnosti. U skladu sa tim Lynchovi filmovi istovremeno odražavaju čuđenje nad svetom, strah od činjenice da se mora biti njegov deo i decentrirani su na taj način da nam omogućuju šta sve čini svet oko likovadok oni sami toga ne moraju da budu svesni. Većina njegovih Clmova (rezultat je 3:2) dešava se u malim gradovima. "Volim mali grad," kažo on. "To mora biti mali grad tačno određene veličine. Mora da bude dovoljno velik da čovek u njemu ne mora poznavati svakoga, ali takođe, tu su i prijatna mesta i čudne tajne perverzije." Mali grad za Lyncha je kao zatvoren kosmos u kome se prepliću zgusnule energije. I Plavi somoi i Divlji u srcu se završavaju klasičnim hepiendom - zlo je izolovano i u agoniji je, a snage dobra se ujedinjuju. Međutim, težište filma nije postavljeno tu, na kraju. Kraj dolazi kao nešto što je otuđeno od suštine, nešto što je neminovno, ali nije toliko bitno, možda odražava ono što je suština zbivanja u okviru društva u kome žive filmski likovi, ali se Lynch sa time ne identifikuje. Stvorena atmosfera otuđenja ostaje i pre i posle kao činjenica. Ujedinjenje snaga dobra u Lynchovim filmovima izgleda jednako čudno kao i postojanjezla i tajanslva. Činjenica je da su u filmovima snage dobra afirmisane, a prepričani, kratki sadržaji Plavog sornota i Divljih u srcu izgledaju krajnje obično. Ono što nedostaje je identifikacija u klasičnom smislu sa snagama dobra. Izgleda kao da su dobro i pozilivno kao neka snaga u Ijudima koja ih vodi bez njihovog znanja i učešća. O tome svedoči i pojava vile na kraju Divljih u srcu. Sailorovo prosvetljenje nije došlo iz njega, već mu je bila potrebna pomoć nekog apsolutnog dobra. Na početku Plavog sotnota, srčani udar koji pogađa McLachlanovog oca prikazan pre kao neki misteriozni događaj nego obični vesnik smrti, lišava mladića porodične sigumosti, NJegov je red

da stupi na životnu scenu, u koju biva uvučen prirodno, samim ustrojstvom stvari. Ovakva konstrukcija je omogućena činjenicom da Lynch odbijada usvojim filmovimaposmatra stvari kao da se nalaze unutar druJtva. To bi značilo apsolutnu identifikaciju sa nekim moralnira kodom. lako u Divlj'una u srcu postoji niz karaktera koji podležu svakoj osudi i sigumo zaslužuju zalvor pre nego nestretni Sailor, o policiji nema ni govora. Jedini Qlm kada se Lynch bavio družtvom po sebi je Dina, rađen po populamim knjigama SF pisca Frenka Herberta o Peščanoj

Da li ste tada počeli da se bunite kao sumanut? Da. U dobu od četrnaeste do tridesete? Da. Imam teoriju da se Ijudi danas bune tako dugo zato što smo, ne računajući nesreće i čudne bolesti, danas sagradeni tako da duže živimo. Tako da svi periodi traju duže. Naći ćete Ijude koji prolaze kroz čudne pobune i koji tek sa šezdeset godina shvate da su odrasii i da treba ozbiljno da se posvete' stvarima. Protiv čega ste se bunili?

Nikada nisam mislio o tome. Onitozovu pobunom. Ja jednostavno nisam želeo da radima ništa što nije u vezi sa slikarstvom i življenjem Umetničkog života. Ništa drugo nije bilo zabavno. Umetnički život znači sedeti do kasno u noć. pušiti, ne ženiti se, ne imati decu, ostati dosledan sagledavanju suštine ispod površine stvari. Ipak ste se ženili i razvodili, ne jednom nego dva pura, i imate dvoje dece. (Pauza) I to se dešava. Dešava se ili čovek napravi da mu se to desi? To je dvosmerna ulica. Ništa se ne dešava tek tako. Za tango je potrebno dvoje i to je ono što se meni desilo. Na jednom planu "Eraserhead" je delo čoveka koji je potpuno mepripremljen i uplašen očinstva. Eraserhead je apstraktan film. Na sreću, nije samo o jednoj stvari. Ali toga ima sigurno. (lukavo se smeška) Neki elementi su prisutni u skoro svim vašim filmovima, uprkos njihovoj raznolikosti. Prvo, opsednuti ste opsesijom. Da, to ste pogodili. Još nešto je centralno svim vašim filmovima - surovost i fizičko i mentalno nasilje. Odakle to dolazi? Otkud znam. Ne poričm da ga nema u stvarnosti, ali ono ima posebno mesto u vašoj viziji sveta. To mogu biti različite stvari. To može biti delom zato što je tako napolju, delom me možda takve stvari privlače. Ta napetost. Ljudi bi zaspali kad bih im pokazivao čistu nepomućenu sreču. Otuda konflikti i borba na život i smrt. Volim tajnovite priče o übistvima. Potpuno me obuzimaju. Zato što su tajnovite i zato što se bave životom i smrću. Ako tu još übacite reči kao što su hotel Ш labrika. još više sam obuzet. U svim vašim filmovima postoji scena rađanja - ili bar njihovo apstraktno predstavljanje. Takođe i scene übistva. Sad smo dobili i "Divlje u srcu" gde je scena rađanja istovremeno i scena