Ritam

planeli. I tada, to društvo nije bilo transpozicija stvarnosti, već stvaranje paralelnog univerzuma u kome vladaju potpuno drugačije zakonitosti nego u ovom našem. Bio je to jedinili Lynchov pokuSaj da se uklopi u industriju. Film koji je preskupo koštao čuvenog producenta Dina De Laurentisa zaradio je smešno malo novca i tako okončao taj proces integracije. Kada se govori o Lynchovoj bizarnosti, konkretno, o scenama koje je ikonografski tiajbolje ilustruju, kao ona u Plavom somotu kada McLachlan pronalazi odsečeno uvo u travi ili o muvama koje se skupljaju na mestu gde je

Laura Dem povraćala u Divljima u srcu, o tome kako je serija Twin Peaks čitava bazirana na potrazi za brutalnim übicom koji se sigurao krije među karakterima koji se viđaju u svakoj epizodi, zapravo govori 0 sudbini njegovih filmova koja najlakže upada u oči. Uzrok tome je činjenica da Lynch spada u onu vrstu [ilmskih aulora koji uživanje u svojoj profesiji baziraju па mogućnosti da u gledaocu izazovu efekte mučnine, teskobe ili oluđenja - bez obavezne potrebe da ga od njih zaštiti uklapajući ih u celine u kojima bili delovali prihvatljivije. Neradi se o tome da Lynch ne razmišlja o publici. On kaže: "Neugodni, čudni 1 perverzni aspekti treba da budu urađeni na način koji je filmski uzbudljiv. Tada, mislim, Ijudi mogu da ih vide kao bioskopsku, magičnu pojavu i da uživaju u svim različitim eleraentima filma. Da je to samo perverzija zbog perverzije, ne bi bilo dobro." Lynch beži od forme klasičnog suspensa u želji da napetost filma postigne postepenim zgušnjavanjem zbivanja, a ne direktnim oslobađanjem energije sukoba. Radnja njegovih filmova određena je metaforičnošću. Za njegajesvelsastavljen od energija kojese prepliću. I zato su cnergijc, a nc Ijuđi, ono što se u stvari sukobljava. Iz toga : proizilazi da će kvalitet njegovih filmova zavisiti od načina na koji je poslignula rczonancija ovih energija. Tako i Divlji u srcu i Plavi somoi imaju uzlaznu liniju koja je čudna, mestimično raučna i u tom smislu cfeklna, ali zato lišena dramatike u klasičnom smislu. Zatim klimaks, koji jejedini suštinski dramatičan i zanimljiv i konačno rasplet koji predstavlja usposlavljanje daleke nam harmonije. Princip po kome funkcioniše serija Twin Pealcs zapravo je princip odlaganja jednog ovakvog klimaksa. Međutim, to ne mora da bude destruklivno zato Sto omogućava stvaranje mnogih sitnih klimaksa koji se dcšavaju u meduvremenu. Televizijska serija, raeđutim, nije sarao idealan tehnički poligon za razradu ovakvih dramaturških strategija. Ona je i pravi, najefikasniji, medij za konflikl bizarnog i obićnog koji se međusobno razjedaju i afirmišu, ali se nikada ne poliru, konfhkt koji leži u osnovi Lynchove poelike. Čini se da je pul od ezoterije kulla do masovne prihvaćenosli TV soapa bio nemonovan za Daviđa Lyncha. Ako to provocira nekakve dileme - i treba.

smrti - abortus. Kako počinjemo i kako završavamo, to je za vas izgleda glavni predmet. Apsolulno. Tek u intervjuima takve stvari se uobličuju u nekakav smisao. Uglavnom su ta razmišljanja na apstraktnom planu. Naprosto ne brineš o stvarima koje si radio ranije. Ideš napred i hvataš taj fantastični voz koji vozi ka novom svetu i novoj priči. Pričam o tome da vozovi putuju u raznim pravcima i kroz razne predele. Ali možda svi stižu'na isto mesto. (smeh) Ali gde god da idu uvek su u Lynchgradu, Čak i u "The Alphabet', vašem četvorominutnom animiranom filmu veliko "A" krvavo porađa male "aŠta vas toliko privlači tome? Dugo vremena, a i još uvek, ideja radanja je bila misteriozna i fantastična stvar koja uključuje, kao i seks, čisto meso, krv i dlake. A istovremeno, tu postoji osećanje života i čitava ta spiritualna stvar. Previše se stvari tu dešava da čovek пе bi bio jfasciniran time. Popričjmo i o psihotičnim übicama. U "Plavom somotu", "Twin Peaks" i "Divljima u srcu" ti likovi su veoma privlačni. Šta vas privlači takvim likovima? To je ono što je najjezovitije. Zati daje пеко, ili sumnjati na nekoga - sa kim je sve inače u redu - opsednut zlom i posvećen činjenju zla, To je tako neverovatno, tako teško shvatljivo. Mislite Ij da je to delo volje? Ne, mislim da je stvar komplikovanija. PQstoji neka vrsta poremečaja, hemijskog ili električnog, neki Ijudijmisle da je nešto iznadtoga. Taj poremećaj člni da i kada vam se sjrieše, vas prolaze žmarci. llvaš osmeh ne utiče na njih. Obroci koje/im kupujete, to što ih školujbte, to ništa ne utiče. ■ j j Davno ste rekli da vaši filmovi oktkrivaju i skrivaju vaše strahove. Da li još mislite tako? / Da. Oh, ра. Kad u nešto uđete intuitivno ili podsvesno, to ne možete očistitl. Morate mu dopustiti da izbije ne prekidajući ga. Kad jednom poćnete previše da intelektualizujete ili pričate doktoru o tome počinjelte da mislite: "Oh, to je.loše, ne želim da Ijuđi to pbmisle." I polakol počnete da podsecate taj iZlaz iz sebe. Psihofogija laje na drve na koje ste se tako srećno popeli?

Ona uništava i. misteriju, neki| vrstu magičnjog kvaliteta. Ja moglu biti redukovan na određene neurdze ili neke\druge stvari, ali pošto\ je to definjisano i imenovano izgubilo je misteriju i potencija\ za ogromno, (neograničeno i zanimljivo iskustvo. \ Da i'li vas nešto posebno uznemiruje ovih dana? Da,l puno stvari. Reći ću vam šta trenutno. Nešto se oseća u vazduhu. Raspadanje koje ' osećam širi se ,brže nego građenje. j 1 tćKdllmgSumc

SaSa MarkuS