Ritam

DIVUI U SRCU (Wild At Heart) David LYNCH Nicholas CAGE, Laura DERN, WilUam DAFOE, Isabella Rossellini, Наггу Dean STANTON Filmovi Dejvida Linča ( Eraserhead, Čovek slon, Dina - peščana planeta, Plavi somot, Twin Peaks) uz malo iruda mogu se svesti na neku fabulu, ali oni se suštinski opiru tome. Divlji u srcu je žanrovska mešavina kriminalističkog filma, melodrame i komedije, mada je od svega toga mnogo važniji lični pečat autora Linča. Baš kada vam se učini da uspevate da pratite priču, reditelj vam postavlja novu zamku. Ovo ciklično ponavljanje jakih zahvata za posledicu ima i neverovatan broj digresija, fleš-bekova, neobičnih pokreta kamere I preokreta na nivou događanja. Realnost određenog filma uspostavlja se u odnosu na neki koordinatni sistem koji već posloji u umetnosti, Film se, presvega, može bavili realnim svetom. Isto lako, vrlo često se bavi i svetom umetnosli, odnosno samim sobom. Divlji u srcu, baš kao i Plavi somoi, ima problem sa stalnira izmicanjem i pomeranjem referentnih sistema, lako da izgleda da se jedino bavi svetom svog aulora. Da je bar lako, stvar bi bila do kraja jasna. Problem ješto Linčovi filmovi zadiru u sve spomenute moguće svetove, i ni u jedan od

njih do kraja. Otuda taj nezaobilazni osećaj potpune dezorijentacije, koji obuzima naivnog i prostodušnog gledaoca, ako pokuša da pronikne o čemu sc tu zapravo radi. Usvajanjem hipoteze o Linčovoj posebnosti dolazi se do apsurdne siluacije da se film ne može analizirati standardnim kritičarskim metodama. Tako se za Divlji u srcu ne može ozbiljno tvrditi da je predug, da ima padove u radnji, da nije uzbudljiv - jer reditelj sve to savršeno zna. Svaka rasprava o kvalitelu Linčovih filmova, ma koliko bila ozbiljno estetski zasnovana, na kraju se svodi na kategorije dopadanja i nedopadanja. To bi onda ipak značilo da je Dejvid Linč zvezda, pošlo se samo o produktima zvezda može govoriti na taj način. Ako se išta da analizirati, onda je lo publika kojoj se dopadaju filmovi poput Linčovog Divlji u srcu. Postoje tri grupe takve publike: 1. snobovi - kojima se film utoliko više dopada ukoliko im je manjejasan, 2. "brehtovci" - Ijudi koji u svemu ovome vide nešto što ostali ne vide, 3. Dejvid Linč sam Od ove tri grupe, naravno, najbolje je pripadati ovoj drugoj, Za sve ostale samo napomena o jednom bitnom kvalitetu filma Divlji u srcu - podela uloga je izuzetno zanimljiva i može.se videti veliki broj atraktivnih epizoda (Izabela Roselini, Hari Din Stenlon, Vilijera Defo, Šerilin Fen...) * * *

Vladislav Mijić

ER AMERIKA (Air America) Roger SPOTISVVOODE Mel GIBSON, Robert DOWNEYJr, Nancy TRA VIS Dvadeset godina pošto je Vijetnamski rat prešao granice haosa islo je učlnila i američka kinemalografija, pod geslom izrečenom u filmu ErAmcrika: ''Vijetnam je ral za seljake i crnčuge, Laos je rat za gospodu," Gospoda su, naravno, najprestižniji od svih ralnika - piloti, ali ovog puta svedeni na avio-prevoznike. Svejeđno, film o pilolima je tema sa svim

predispozicijama da napuni bioskopsku salu i usreći kako publiku tako i kritiku. To su znali da učine Vilijem Velman ( Krila, 1927,), Hauard Hoks ('Sarno andeli imaju krila, 1939., Airforce , 1943., Ceiling Zero, 1935.,) i Džon Ford (Krila orlova, 1957 .,Air Mail, 1932.). Rodžer Spotisvud to zna, ali ne ume, bar što se tiče ovog filma. Inlrigantna tema vojnog angažovanja u neutralnoj zemlji čiji status niko ne pošluje, pa ni njeni funkcioneri, navodi nas na pomisao da je to davanje obola trendu povratka sedamdesetim. AJi, rezullali pokazuju da je laj povratak samo moda, lišena neuroza zbog vojne intervencije i naricanja nad sudbinom nesrećnih Ijudi u maloj zemljizahvaćenoj ratom. Ovde je rat samo fon za priču o đvojici pilota, koji bi trebalo da budu korelaliv Hoksovih junaka, koji ne znaju "šta" ni "zašto", ali znaju "kako". Kao takav, donekle bi mogao da funkcioniše lik ciničnog plaćenika koga tumači potpuno neinspirissani Mel Gibson, dok lik hipi-reporlera zalulalog u Laos (dezorijentisani Robert Daubi ml.), zadužen da mu otvori oći oko velikog pitanja "zašto". Gibson će njega, zauzvrat, naučiti "kako", ali će publika oslati zaoiiana "šta sa tim"? Spotisvud ovoga puta nije uspeo da stvori mađiju karakterističnu za priče o profesionalcima koji svoj hleb zaraduju u vazduhu, jedinom prostoru gde mogu da ostvare svoj identitet. Ovako je pred nama film bezvelikog značaja, prilično tanušne priče o švercu droge koji огganizuje CIA. Dobro je što se nije insisliralo na eksplicitnim krilikama tipičnim za sedamdesete, ali ne valja što se u celoj priči ništa nije dogodilo za života glavnih junaka, kao što se dešava u delima iz četrdesetih. ■k k

Boško Milin

70