Ritam

PRAVDA ZA SVE S jednogodišnjim nedostatkom želje za javnim radom (zbog Burtonove smrti), Urlich, Hetfield i Hammett odlaze u ilegalu, na privremeni odmor, gde u tiSini privatnosti lagano, neopterećeni vremenskim rokovima, spremaju potpuno nov početak u vidu još ozbiljnije i ambicioznije ploče. Ipak, da ne bude sve onako kako je Metallica odlučila, potrudiće se njihova matična (a ko bi drugi?) diskografska kuća Elektra, koja će "nagraditi" (čitaj: popraviti budžet na tuđoj nesreći) željne fanove reizdanjem EP-ja "The S 5.98 EP (Garage Days Re-Revisited) sa bonusom od dve ili tri pesme više (zavisi od zemlje u kojoj ste kupili prvo izdanje). Reč je, naime, o netipičnom, za Metallicu, zvučnom ambijenlu.

Pet obrada, produkcijski nekozmetisanih, u rasponu od Misfitsa do Budgiea, još jedanput nam nudi priliku da se uverimo u svernogućnosl i autentičnost ovog banda, koji pomiruje nepomirljivo i sa dužnim poštovanjem prislupa originalu, ne skrnaved ga i ne parodirajud ga, ”već praveći od ponudenih pcsama sopstvena remek dela, koja zvučno mogu funkcionisati podjednako moćno kako u sedamdesetim, tako i u osamdeselim i devedesetim. Čelvrto vinilno izdanje - "...And Justice For All" (Vertigo, 1988.), kroz devet ljulih pesama prikazuje nam Metallicu u žestokom obračunu sa korupcijom, pre svega u politici. Gard pravednih pojačan je novim basistom, Jason Newstedom. Neuhvatljiva Metallica, kao i tokom ccle karijcre, opct je u dramatičnom raskoraku sa ostatkom metal scene, još jednom

dokazujud da takav, poseban položaj, mogu sebi stvoriti i kroz vreme očuvati samo najved (lagano se menjajuči i koristeći biznis za svoje ciljeve oni po prvi put, inače, snimaju i spot, za pesmu "One"). Tiražni skor: milionski. Da će prošlu, 1991. godinu, najbolje zapamtiti najorlodoksniji fanovi banda, potvrdila nam je njihova peta, ploča koja je jednoslavno (i simbolično) nazvana imenom "Metallica". Novih 12 stilskih razjedinjenih - ali dubljim redom besprekorno uskladenih - pesama, po prvi pul će nas upoznati sa Metallicom kakvu još niko nije sreo, niti se nadao da može. Ukratko, reč je o materijalu koji je nogama čvrsto u rock’n’rollu, telom i srcefn u heavy metalu, glavom u Sub Pop - hard rock mainstream kombinaciji, a duhom u večitom inatu i podsmehu establišmentu. Takođe i sa tekstualne strane,

po prvi put su obuhvaćeni i pozitivni aspekti nekih, od javnosti odbačenih, slvari. Iznenadenje za iznenađenjem. Kružni put r’n’r-a osamdesetih ovom pločom našao se na raskrsnici - obilje audio šarolikosti na njoj, uobličeno je u remek delo devedesetih. Kao i Urban Dance Squad i Disciplina Kičme, Metallica je uspela da pomiri istonju r’n’r-a i njene mnogobrojne paralelne živote, slvarajući od toga sopstveno i originalno delo, i, kao i uvek, pomerajući granice kreativnosti i posebnosti do - fantastike. Devedesete godine su godine kad svi već sve znaju. Metallica je prvo veliko (očekivano) iznenadenje ove decenije. Možda neće biti tako dosadna.

Boiidar Radojičić

36