Ritam

SMELO I NEPREDVIDIVO

Sve one pomalo zlurade opaske tipa; “Nick ide u Las Vegas", које su se mogie čufi ili pročitati pre dve godine izgieda da su definitivno ostale da vise u vakuumu. Tadašnji Caveov album The Good Son odista je bio zbirni vrhunac njegovih baiaderskih opsesija, ali ujedno i karika koja je zatvorila krug otvoren još 1985. obradom In The Ghetto i nastavljen (opet obradom) By The Time I Get To Phoenix, te autorskim Your Funeral, My Trial, Slowly Goes The Night, i posebno monumentalnom The Ship Song. The Good Son je, takođe, od svih albuma Nick Cave & The lad Seeds bio u najmanjoj meri album Bad Seedsa, koje su kićenim aranžmani i sveprisutni Caveov bariton gotovo sveli na prostu ulogu pratećeg banda, pa se ne treba čuditi onima (površnijim) koji su Caveovu buduću karijeru i bukvalno videli baš kao na omotu ploče - on, Umetnik, sedi za klavirom u belom odelu, itd., itd Sa druge strane, u vreme pre izlaska novog albuma, kada su već bili poznati neki detalji u vezi sa izborom novog producenta (David Briggs - dvadesetak godina Neil Youngov saradnik, odgovoran i za njegov poslednji studijski LP Ragged Glory), pojavilo se i zrnce sumnje da bi u pitanju mogao biti jedan sasvim drugačiji Nick Cave - nešto nalik ploči za američki FM rock radio odgovor Bad Seedsa na Nir vanu i siične koještarije. Već pilot singl Straight To You, raspršio je sve sumnje u pogledu puta kojim su se Cave i njegov sastav otisnuli. Doduše opet je u pitanju balada (jedna od dve na ploči), ali balada koja mnogo više duguje Sod Waters, nego pompeznoj The Weeping Song. Furiozne Papa Won't Leave You, Henry i Jack The

Hlpper samo potvrđuju Caveovu rešenost da ne pravi kompromise između masovne prijemčivosti i predanosti svojim muzičkim opredeljenjima. Taj kompromis je na njegovim prethodnim piočama ionako bio prividan i samo je potvrda Caveovog pomalo bizarnog manira da svoje raznorodne preokupacije nanovo i svaki put sa sve većom doslednošću iznosi na svetlo i pred (pomalo) zbunjenu publiku. Mada je, po priznanju samog Cavea, Henry's Dream zaista bio na najboljem putu da zvuči kao “bazična rock ploča", ali je posle presiušavanja snimaka na magnetofonu Cavove mame (!!!) sastav zaključio da je sav materija! neophodno remiksovati, što je i učinjeno. Aranžmani Mick Harveya, koji se ponovo potvrđuje kao ključni Bad Seed, obezbeđuju dinamičnu podiogu poetskim izlivima u kojima neobuzdana retorika ustupa mesto direktnom i ekonomičnm kazivanju svih tih jezovitih i uvrnutih priča kakvima obiiuje Caveova pesmarica. Henry's ©reaits, posle svega redenog, nije ni bitno novi i drukčiji, ni "stari dobri", već jednostavno, BOLJI Nick Zanemarimo ii sentimentalnosti, možda i najbolji... iii, barem, veoma blizu tome. Prethodnim dvema piočama Cave je unekoliko proširio svoju publiku i istovremeno sebe definitivno promovisao u jedinu istinsku ikonu globalnog pop undergrounda, ako tako nešto uopšte postoji. Novim albumom se biagonaklono vratio medu smele i nepredvidive. Dobro je imati ga u blizini.

Tomislav Gntj'ić

ilPHil El El El .. . . I Ш1 {ЈиД I BP 1 *ШШШШа H |№ШН4Нп| I ■i -' / ! ■ ! ji! ! X / -УШм I : ■-■■ / 1 I i v ' 1 ’ ■■ M Jl I I J| k ,\Ш I I ■

5